ТЕРАПИЈА ДУШЕ – СВЕТООТАЧКА ПСИХОТЕРАПИЈА

ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
 

 
Стотина Св. Јована Кронштатског
 
1. Наша несрећа је у томе што се у нашу веру меша кратковидо расуђивање.
2. Задатак нашег живота је сјединити се с Богом.
3. Добар човек је и сам спокојан, и Богу је пријатан, и људима драг.
4. Ко мрзи друге, тај мучи и тиранише сам себе.
5. А без Христа сујетно је све образовање.
6. Љуби без лукавства: љубав је једноставна.
7. А злом зло нећеш победити, као што огањ огњем нећеш уништити, већ водом.
8. Моли се за људе, моли се за њих као за себе.
9. Сваки грех је рат против Бога.
10. Живот срца је љубав, његова смрт је злоба и непријатељство према брату.
11. Једноставно и без великог труда долази ти новац; једноставно и без много размишљања дели и ти новац другима.
12. Шкртост је од ђавола, а дарежљивост од Бога; он је Отац свих дарова.
13. Љубав тежи да пружи задовољство љубљеном и све чини за њега.
14. Све је Божије, ништа није наше.
15. Ми смо једно тело љубави (Божије).
16. Зло је праћено жалошћу н тугом у срцу, а добро – миром, радошћу и ширином срца.
17. Сви волимо живот, бринемо се о срећном животу, а живот нам труне у страстима.
18. Често се гневимо на људе простодушне и искрене због тога што они отворено изобличавају наше неправде.
19. Што се више са обичним људима молиш, то је лакше.
20. Свака страст је сопствени мучитељ и истовремено џелат сваког човека који је опседнут њом.
21. Без приморавања самог себе на добро нећеш се спасти.
22. Жива непоколебива вера одједном може учинити велика чудеса.
23. Веруј чврсто у остварљивост сваке речи, нарочито оне изговорене за време молитве.
24. Мир је целовитост и здравље душе; губитак мира је губитак здравља душевног.
25. Наш живот је дечја игра, само не невнна, већ греховна.
26. Ко је нестрпљив и раздражљив, није спознао себе и људску природу и недостојан је да се назива Хришћанином.
27. Наше самољубље и гордост испољавају се нарочито у нестрпљивости и раздражљивости.
28. Реч је израз истине, сама истина, биће, дело.
29. Самољубље треба чупати с кореном: сваки грех је од самољубља.
30. Моли се срцем и уснућеш спокојним здравим и смиреним сном, (о вечерњој молитви).
31. Боље рећи пет речи од срца, неголи гомилу речи језиком.
32. Не заноси се гледајући лепоту људског лица, већ гледај његову душу.
33. И на молитви човек углавном није син слободе, већ роб нужности и дужности.
34. Неверовање је исто што и лаж.
35. Грех је страшно зло које убија душу сада и у будућем веку.
36. Нека се на истину, као на потку, наниже сав твој живот, сва твоја дела, све мисли и све жеље твоје.
37. Разликуј у себи духа који оживљује и духа који умртвљује и убија душу.
38. Свети су у духовном свету оно као што су сунчани зраци у вештаственом свету.
39. Срце је око човековог бића; што је оно чистије, то брже, даље и јасније види.
40. Што је за биљку земља, то је за душу Бог.
41. Молитва нас и штити и избавља од греха.
42. Хир је клица искварености срца, рђа срца, семе злобе, гнусоба нред Господом.
43. Треба се молити пламено, са енергијом из срца.
44. Љуби непријатеља и бићеш премудар.
45. Тело је непоуздан и пролазан пријатељ.
46. Неопходно је подстицати срце на молитву, иначе ће оно сасвим усахнути.
47. Светост је сила Хришћанина, без ње Хришћанин није Хришћанин.
48. Молитва је вода жива којом душа утољује своју жеђ.
49. Памти да је реч почетак живота.
50. Како смо брзи на зло, а спори на добро.
51. Срце је главно у човеку, његов живот, чак н више – наше срце је сам човек.
52. Ко мрзи, тај мучи и тиранише самога себе, тај је глупљи од свих глупака.
53. Љуби сваког човека као самога себе, зато што је он други ти.
54. Грех је силан, али Господ је силнији, грех је брз да доспе у замку и пропаст, али Господ је бржи на спасење наше.
55. У молитви не треба тежити сладости, већ уклањању свега што нам смета да будемо са Богом.
56. Бити смирен значи сматрати себе достојним због грехова сваког понижења, увреде, гоњења и удараца.
57. У сваком погледу је добро давати сиромашнима.
58. Срце је фино, лако, духовно, небеско по природи својој – чувај га.
59. Онај који је дрзак према човеку, дрзак је и према Богу, а такви су многи од нас.
60. Наша душа је једноставна као мисао, и брза као мисао, и као муња.
61. Кад си гладан не наваљуј претерано на храну – оптеретићеш и срце и тело.
62. Господ је спокој срца.
63. У молитви, у сваком делу свог живота, избегавај подозривост и сумњу и ђаволско сањарење.
64. Покајање само на речима, без намере да се човек исправи и без осећања скрушености, назива се лицемерним.
65. Као што грешимо свим моћима душе, тако и покајање треба да буде од свег срца.
66. Исповест мора бити срдачна, дубока и потпуна.
67. Ако нећеш невољу, не чини је ни другоме.
68. Тело, као привремена одећа душе, распадљиво је и не представља прави човеков живот; истински његов живот је духовни живот.
69. Шта је то светост? Слобода од сваког греха и пунота сваке врлине.
70. Овај свет је распео и све до сада распиње Сина Божијег.
71. Умножавањем ласкавих речи уредници и издавачи новина и часописа лове и заводе словесно стадо Христово.
72. Нема човека у којем не би било барем неког добра.
73. Не мешај човека – тај образ Божији – са злом које је у њему…
74. Истина је тако једноставна, лака и угодна и животворна за човека, као мисао, као дисање.
75. Невоље су велики учитељи.
76. Молитва је дисање душе, молитва је духовна храна и пиће.
77. Непрестано нам ласка наше срце, тајно нас уздижући и ближње понижавајући.
78. Свет је огледало доброте, разума, премудрости и силе Божије.
79. Треба бити веома кротак, незлобив, милосрдан, трпељив, и као човек који не примећује злобу у другима…
80. Милостиња је доброчинство пре свега ономе ко је даје.
81. Треба љубити и непријатеље: јер њих ђаво поучава и подбада да мрзе.
82. Љубити Бога значи љубити свом душом истину и мрзети безакоње.
83. Свети Божији људи су красни цветови, непропадиви и мирисни.
84. Смелост је велики дар Божији и велико богатство душе.
85. Где нема борбе, тамо нема ни врлине.
86. Наука над наукама је побеђивати грех који живи у нама, или страсти које дејствују у нама.
87. Нема ничег важнијег на свету од спасења људских душа.
88. Вера успокојава и радује, а неверовање узнемирава и рањава.
89. Љубав не трпи самооправдање, не преузноси се, не горди се.
90. Буди кротак и снисходљив према другима када приметиш њихове недостатке, памтећи да си и сам с недостацима, и то с великим недостацима.
91. Наша несрећа је често у томе, што ми своја зла приписујемо другоме.
92. Човек гледа на лице, а Бог на срце.
93. Познајте да се Дух Свети налази према вашој души у оном односу према којем се налази ваздух према телу.
94. У молитви је нада, а молитва без наде је греховна молитва.
95. Увек памти да је плот лажљива.
96. Као што реке теку у море, тако људске душе теку према Богу.
97. Једноставност је човеково највеће добро и врлина.
98. Реч у устима једних је дух н живот, а у устима других мртво слово.
99. Иконе су одговор Цркве на вапијућу потребу наше природе.
100. Колико год пута сам се молио с вером, Бог ме је увек слушао и испуњавао моје молитве.