ТЕРАПИЈА ДУШЕ – СВЕТООТАЧКА ПСИХОТЕРАПИЈА

 

ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
 

 
Стотина св. Игнатија Брјанчанинова
 
1. Самољубље је изопачена љубав према себи.
2. Иза обраћања пажње (на туђе) скрива се обмана, иза обмане погибељ.
3. Исповедањем грехова раскида се пријатељство с греховима.
4. Повери себе Господу, а не себи: то је далеко поузданије.
5. Не сматрај да ти је довољно само читање Еванђеља без читања Светих Отаца!
6. Неизоставно је потребно штиво које одговара начину врлинског живота.
7. Чувај ум и срце од учења лажи.
8. Онај који чита књиге лажних учитеља неизоставно заједничари са лукавим и мрачним духом лажи.
9. Земаљска мудрост је непријатељство према Богу.
10. Њиме (лажним учењем) пре читаоца обманут је писац.
11. Волети је блаженство, а мрзети мука.
12. Пред Еванђељем нема вредност љубав која потиче од кретања крви и телесних осећања.
13. Истинска љубав према ближњему заснива се на вери у Бога: она је у Богу.
14. Када твоје срце није слободно, то је знак страсности.
15. Света љубав је чиста, слободна, сва у Богу.
16. Глава врлина је молитва, а њихова основа је пост.
17. Пост је непрестана умереност у храни са разумном избирљивошћу у њој.
18. Пост је за човека, а не човек за пост.
19. Молитва је обраћење палог и кајућег се човека Богу.
20. Пут к Богу је молитва.
21. Молитва је причешће живота.
22. Риза твоје душе мора да се блиста белином једноставности.
23. Душа молитве је пажња.
24. Земаљски живот је тренутно и варљиво сновиђење.
25. Почетак зала је лажна мисао.
26. Своју истину треба признати као најгору неистину пред Богом.
27. Спознај Христа и отвориће ти се врата раја.
28. Крст је сила и слава свих од века светих.
29. Савест је чуло духа људског, истанчано, светло чуло које разликује добро од зла.
30. Греховне навике се називају страстима.
31. Бог види грех и без исповедања греха.
32. Ти си путник. Земља је гостионица. Непознат је час у који ћеш бити позван.
33. Приступимо Еванђељу, најљубљенији брате, огледајмо се у том огледалу.
34. Мисли да ћеш умрети данас или сутра: тада ће из твог срца ишчезнути сва сујета.
35. Уму треба пружити вежбање у богоугодним мислима, а срцу у богоугодним осећањима.
36. Ако си оборен, устани; ако си обманут и разоружан, поново сс наоружај: ако си побеђен, поново крени у битку.
37. Виђење свог пада је духовно виђење.
38. Ко проводи земаљски живот у уживањима, одриче се свог спасења!
39. Молитва је свемоћна због свемогућег Бога Који дејствује у њој.
40. Од мржње и злопамћења постаје озлојеђено срце.
41. Дубока и скривена тајна је човеков пад.
42. Не дозволи себи да слушаш разговор у којем ce осуђују туђа дела.
43. Плач је израз истинског покајања.
44. Човек који је познао свој значај, сагледава и своје назначење.
45. Човеково назначење је да буде сасуд и оруђе Божанства.
46. Искушење и невоље су суд Божији.
47. Тајне Хришћанства откривају се подвижнику постепено, у складу с његовим духовним напредовањем.
48. Без пажње нема молитве.
49. Ништа се не догађа човеку без одобрења и допуштења Божијег.
50. Када устанеш из сна, прва мисао твоја нека буде о Богу.
51. Смирени предаје себе свецело вољи Божијој.
118
52. Смирење не види себе смиреним.
53. Чиме се испољавају страсти? Помислима, маштањима и опажајима греховним.
54. Вођа и врата свих истинских хришћанских врлина је вера.
55. Вођа свих страсти је неверовање.
56. Учинио си грехе? Пролиј сузе.
57. Хришћанин, уз светлост Еванђеља, види у себи пад човечанства.
58. Само се посредством покајања може прећи из стања душевног у стање духовно.
59. Потпуно удаљавање ума од учења Христовог јесте његова смрт.
60. Љубав према непријатељима даје срцу пуноту љубави.
61. Онај који верује у Христа, ако и умре смрћу греховном, може опет да оживи покајањем.
62. Вера – то су врата према Богу.
63. Страсти су зле навике, а врлине су добре навике.
64. За човекову пропаст довољна је једна порочна навика.
65. Један неопрезан поглед често наноси рану срцу.
66. Онај који жели да се научи пажњи треба да искорени у себи сва испразна занимања.
67. Расејан човек је сличан кући без врата и брава.
68. Човек мора бити непрестано на стражи против својих невидљивих непријатеља.
69. Љубав се рађа од чистоте срца, непорочне савести и нелицемерне вере.
70. Чистота срца се нарушава прихватањем греховних помисли, нарочито блудних.
71. Приликом исцелења нарави постепено се исцељује и ум.
72. Демон се истерује вером, молитвом и постом.
73. Душевним је немогуће заменити духовно.
74. Молитва је узношење наших молби Богу.
75. Истинска молитва је глас истинског покајања.
76. Расејаност поткрада молитву.
77. Молитва је највиша вежба за ум.
78. Пост са разборитошћу је велики храм свих врлина.
79. Таштина у односу према истинској слави је блуд.
80. Истинска молитва је дар Божији.
81. Богу је све могуће: за Њега нема чудеса.
82. Основа покајања је сазнање, потпуно сазнање своје греховности.
83. Реч Божија је истина, заповести еванђелске су истина, а сам човек је лаж.
84. Преласт је човеково прихватање лажи као истине.
85. Лаж је извор и узрок вечне смрти.
86. Прерана тежња да се други поучавају и сматрање себе способним за то служи као пад за душу.
87. Заповест о љубави је ново, а наше срце је старо.
88. Преласт је губитак истине.
89. Расејаност доводи до хладноће, сањарења и преласти.
90. Смирењем се уводи у душу мир Божији.
91. Болесничка постеља често је место богопознања.
92. Тешка је и несносна синовима овога света светлост Христовог учења.
93. Нећемо имати поверења у тишину животног мора: та тишина је варљива, море је променљиво.
94. Човек је онај ко је спознао свој значај, своје стање, своје назначење.
95. Љубав према Богу је потпуно духовна: оно што је рођено од Духа дух је.
96. Ум је човеков вођа.
97. Чаша Христова су страдања.
98. Пажња је узрок вере, наде и љубави.
99. Телесни подвиг који још увек није обасјан духовним разумом, увек ће имати у себи много сујетног и сувишног.
100. Наравствена човекова сила је његов дух.

4 Comments

  1. molim informaciju može li se igdje nać ova mnogodušekorisna knjiga na latinici..
    plaćam zlatom 😇
    eto, čudno ili ne ima nešto i katolika (i mlađih koji ne znaju ćirilicu) zainteresiranih za ove teme..
    Božji blagoslov s vama

  2. Kako je moguće izbeći drskost prema lošim postupcima ljudi i prezir prema istim. Ako je neka osoba ohola prema nama, kako da se postavimo? Ukoliko prepričavamo to prijateljima, tada ogovaramo. Godinama kako nas ljudi razočaravaju gubimo ljubav prema bližnjima, sledi povlačenje u sebe, gubitak jednostavnosti. Činjenica je da što smo stariji mnogo više znamo o svetu. Kako izaći iz svega ovoga neohol.

  3. Želim da kupim ovu knjigu, Kako?

  4. kako da nabavim ovu knjigu?