ТЕРАПИЈА ДУШЕ – СВЕТООТАЧКА ПСИХОТЕРАПИЈА

ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
 

 
Осам главних страсти
 
1. Стомакопреједање. Преједање. пијанство, недржање постова, тајноједење, облапорност. нарушавање уздржаности уопште. Неправилна и претерана љубав према телу, његовом животу и спокојству, из чега настаје самољубље, а из њега нечување верности Богу, Цркви. врлини и људима.
 
2. Прељуба. Блудно распаљивање, блудни осећаји и стања душе и срца. Прихватање нечистих помисли, разговор с њима, наслађивање њима, пристанак на њих, дуго остајање у њима. Блудна маштања и опседнутост. Нечување чула. нарочито чула додира. у чему је безочност која убија врлине. Скврнословље и читање сладострасних књига. Природни блудни греси: блуд и прељуба. Противприродни блудни греси…
 
3. Среброљубље. Љубав према новцу, као и имовине покретне и непокретне уопште. Жеља за богаћењем. Размишљање о средствима за богаћење. Сан о богатству. Страховање од старости, изненадног сиромаштва, болести, нзгнанства, шкртост. тј. неверовање Богу, неуздање у Њега. Брига. Рђаве склоностн или болесна, претерана љубав према разним пролазннм стварима која лншава душу слободе. Обузетост сујетним бригама. Љубав према поклонима. Присвајање туђег. Лихварство. Немилосрдност према сиромашној браћи и према свима којима је потребна помоћ. Крађа. Разбојништво.
 
4. Гнев. Плаховитост. прихватање гневних помисли: маштање о гневу н освети. Узбуђивање срца јарошћу, помрачење ума јарошћу: непристојна вика, свађа, псовке, сурове и злобне речи, ударци (нарочито по глави). убиство. Злопамћење, мржња, непријатељство, освета, клевета, осуђивање, гнев и увреда ближњега.
 
5. Туга. Озлојеђеност, потиштеност, одбацивање наде у Бога, сумња у обећања Божија. незахвалност Богу за све што се догађа, малодушност, нетрпељивост, одсуство самопрекора, озлојеђеност на ближњега, роптање, одрицање крста, покушај да се сиђе с њега.
 
6. Униније (чамотиња). Леност за свако добро дело, нарочито молитвено. Напуштање молитвеног правила. Напуштање непрестане молитве н штива корисног за душу. Непажња и ужурбаност у молитви. Небрижност. Недостатак страхопоштовања. Нерад. Сувишно умиривање сном, лежањем и свакојаком разнеженошћу. Чести изласци из келије, шетње и посете пријатељима. Празнословље. Шале. Светогрђа. Напуштање метанија и осталих телесних подвига. Заборављање својих грехова. Заборављање заповести Христових. Лишавање страха Божијег. Огорчење. Неосетљивост. Очајање.
 
7. Таштина. Жеља и трагање за земаљским изузетним почастима и људском славом. Љубав према лепој одећи, кочијама и келејним стварима. Обраћање на лепоту свог лица, пријатност гласа и остала својства тела. Склоност према наукама и уметностима овог света који пропада, тражење успеха у њима ради стицања земаљске славе. Стид да се исповедају своји греси. Њихово скривање пред људима и духовним оцем. Лукавство. Самооправдавање. Препирање. Охолост свог разума. Лицемерје. Лаж. Ласкање. Човекоугађање. Завист. Понижавање ближњега. Променљивост нарави. Несавесност. Начин живота демонски.
 
Гордост. Презирање ближњега. Стављање себе изнад других. Дрскост. Помрачење ума и срца, њихово везивање за земаљско. Хуљење, неверовање. Непокорност закону Божијем и Цркви. Слеђење своје телесне воље. Читање јеретичких књига, развратних и сујетних. Непослушност према властима. Злобно изругивање. Губитак љубави према Богу и ближњем. Лажна философија. Јерес. Безбожност. Незнање. Смрт душе.