ТЕРАПИЈА ДУШЕ – СВЕТООТАЧКА ПСИХОТЕРАПИЈА

 

ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
 

 
Општи начини борбе против страсти
 
Свако противљење дејству страсти слаби је, а стално супротстављање побеђује страст. Сваки подстицај страсти, заношење и уживање у њој, напротив, јача страст, паралишући вољу и побеђујући човека. Размажено и разнежено тело представља “станиште страсти”. Испољавање саме страсти није ништа друго до грех. Страсти код духовног човека изазивају осећање одвратности, а код телесног, напротив, – задовољство и насладу.
Страсти морају да подстичу човека да увек буде приправан и на стражи. По великом и недокучивом највишем закону у борби са страстима рађају се и стичу врлине.
Човек не треба да се чуди, ако примећује избијање страсти, на каквој год се етапи духовног развоја налазио. Само је смрт ослобађала (чак и свете) од дејства страсти.
Мора постојати стална спремност за супротстављање свим страстима, а не само за супротстављање оној најпознатијој из искуства. Неке страсти, како рекосмо, служе као узрок развоја других.
У духовном животу се треба одлучно супротстављати самом почетку испољавања страсти, јер страст се тешко лечи у поодмаклом стадију. “Вођа свих страсти је неверовање” (св. И. Брјанчанинов).
Вођа истинских врлина је, напротив, вера!
Често страсти живе у човеку неприметно и прикривено. Па ипак се оне испољавају у помислима, маштањима и одговарајућим осећајима. Потребна је само непрестана пажња на себе и контрола својих чула и уобразиље. Страст која је изазвала нашу склоност према себи стиче власт над нама.
Немогуће је да се страсти које живе у човеку не испоље у мислима, речима и делима. Важно средство лечења јесте откривање страсти (у религији је то тренутно покајање).
Не треба падати у пометеност и униније приликом разоткривања страсти. Не треба такође лаковерно веровати својим победама, јер страсти су веома лукаве, и зато, умисливши да смо победници, можемо лако ући у гордељиво стање, а затим бити побеђени изненадним новим нападом. Такође постоји велика разлика између свесне склоности према овој или оној страсти и, због људске слабости случајног, незнања начина борбе или услед губитка будности. Као одговарајуће стање у циљу противдејства страстима Свети Оци су сматрали смиреноумље.
 
Тематске мисли
 
1. Све оне (страсти) потичу из самоугађања, себичности, самољубља и на њима се држе (св. Теофан Затворник).
 
2. Страсти живе и у светима, само што их ови обуздавају (ава Аврамије).
 
3. Страсти се држе једна за другу као карике у ланцу (ава Исаuja).
 
4. Нема веће победе него победити свој гнев и љутњу (св. Tuхон Задонски).
 
5. Таштина и добра људска дела чини бескориснима (св. Јован Златоуст).
 
6. Сви греси су мрски пред Богом, али најмрскији је гордост (св. Антоније Велики).
 
7. Дај телу оно што му је потребно, а не што оно хоће да добије (ce. Нил Синајски).
 
8. Не осуђују се богати. већ они који служе богатству (ce. Јован Златоуст).
 
 

 
 

4 Comments

  1. molim informaciju može li se igdje nać ova mnogodušekorisna knjiga na latinici..
    plaćam zlatom 😇
    eto, čudno ili ne ima nešto i katolika (i mlađih koji ne znaju ćirilicu) zainteresiranih za ove teme..
    Božji blagoslov s vama

  2. Kako je moguće izbeći drskost prema lošim postupcima ljudi i prezir prema istim. Ako je neka osoba ohola prema nama, kako da se postavimo? Ukoliko prepričavamo to prijateljima, tada ogovaramo. Godinama kako nas ljudi razočaravaju gubimo ljubav prema bližnjima, sledi povlačenje u sebe, gubitak jednostavnosti. Činjenica je da što smo stariji mnogo više znamo o svetu. Kako izaći iz svega ovoga neohol.

  3. Želim da kupim ovu knjigu, Kako?

  4. kako da nabavim ovu knjigu?