ТЕРАПИЈА ДУШЕ – СВЕТООТАЧКА ПСИХОТЕРАПИЈА

ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
 

 
Осма страст. Гордост (охолост)
 
Како се чини, узимајући у обзир наше данашње схватање, боље је употребљавати термин охолост, јер “гордост” има у себи и неку позитивну конотацију, на пример, праведна гордост (понос) на своју земљу, отаџбину, веру и друго.
“Охолост” и у самом звуку има нечег хипертрофираног, ружног, вештачки надувеног.
“Најсвирепија и најнеукротивија звер”, тако назива ову страст св. Јован Касијан, и премда је он описује као последњу, по свом значају она је прва. “Нема никакве друге страсти која би тако уништавала све врлине, и тако обнажавала и лишавала човека сваке праведности и светости” – пише св. Јован.
Свима је вероватно позната библијска прича о паду због гopдости и преузношењу најмоћнијег анђела (“Денице”) који је касније постао због тога ђаво, “кнез овога света”.
На највишем ступњу свог испољавања гордост доводи човека који јој робује у стање “самообожавања”. У том стању човек акценат читавог живота преноси на себе. Он себе претвара као у некакав центар васионе и више није у стању (а и не жели) да осећа, схвата друге и да воли било кога осим себе (или ако воли друге, воли их егоистичном љубављу, тј. само ради самог себе).
Такви људи су обично убеђени у своју потпуну непогрешивост, не признају никакве ауторитете, надмени су, умишљени, увредљиви и често злопамтиви. Али уопште не треба сматрати да гордост погађа само ограничене или приглупе људе. Уопште не. Чешће је обрнуто.
Жртве ове страсти постају људи високог интелекта и натиросечних способности, људи који су често достигли реалне успехе како у спољашњем, тако можда и у духовном животу.
На пример, Лав Толстој је био генијални уметник речи, изузетно дубок мислилац. имао је и мноштво других дарова. Имао је: храброст, смелост, невероватну радну способност и човекољубље. Али као последица духовне охолости које је он ипак био свестан и трудио се да се бори против ње, изабрао је дубоко погрешан пут, чију је неодрживост показало време (имам у виду крах “толстојевства” као друштвене појаве која претендује на исправност и свеопште признање).
Осим тога, Лав Толстој се латио да преправља и исправља Еванђеље. Прихватио се мисије учитеља не само Русије, него и целог човечанства. Ето како се запањујуће спајала у једном човеку генијалност и охолост. Прозорљивог оптинског старца Амвросија након разговора с Лавом Толстојем, затекли су у сузама: “Какав горди човек!” – неколико пута је рекао старац.
Погрешност и погубност правца који је Толстој изабрао пророчки је осетио и други генијални руски писац Достојевски који се неколико недеља уочи смрти упознао с неким писмима Лава Толстоја у којима је овај излагао нове концепције о хришћанској вери. “Као да још увек пред собом видим Достојевског, како се хватао за главу и очајничким гласом понављао: “Немогуће, немогуће!” – сећала се рођака Лава Толстоја, грофица Александра Андрејевна Толстој. Утисак Достојевског о Толстојевим мислима био је ужасан. Није имао разумевања ни за једно тврђење и изразио је жељу да оспорава лажна грофова убеђења. Међутим, смрт која је ускоро уследила није му дозволила да то и оствари.
Подвижници светости свих времена увек су се бојали гордости као ватре. Они су бежали од славе, чинова, звања, искрено су сматрали себе за ништа. Приликом најмањег дејства гордости молили су се, сећајући се краткотрајности живота и смртног часа.
Веома је тешка борба против ове страсти и она траје до последњих тренутака нашег живота.
Св. Игнатије Брјанчанинов убраја у гордост: презир према ближњему, уздизање себе изнад других, дрскост, губитак једноставности, губитак љубави према Богу и ближњему. Јерес. Незнање. Безбожност.
 
* * * * *
 
Завршавајући преглед о страстима, треба поменути да смо навели кратки опис само основних страсти. Осим набројаних постоји мноштво других. Неке од њих наступају под разним привлачним маскама, као на пример, неуморна тежња да се зна све и да се зна много ван духовног живота (или чак у питањима самог духовног живота). У страсти се могу убројати и одушевљавања разним представама и приредбама, политиком, музиком (меломанија) и другим стварима.