ТЕРАПИЈА ДУШЕ – СВЕТООТАЧКА ПСИХОТЕРАПИЈА

ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
 

 
Душа, енергија и човеково квантно тело
 
Много тога открива данашња наука,
али једно не открива – материјализам.
Епископ Јован
Сан-Францишки (Шаховској)
 
Покушај да се духовне категорије третирају у строго научном смислу изгледају мало оправдане, јер се сама научност обично састоји у некаквој једностраности, премда се и заснива на логици и доказима људског разума. Духовни свет пак спада у потпуно другачију раван реалног постојања и мада се може откривати нашем сазнању, то се не догађа само кроз уобичајене облике истраживања и закључивања, штавише он себе испољава кроз духовни доживљај који није развијен код свих истраживача.
Ипак нека научна открића нам дозвољавају да говоримо о могућностима приближавања у неким ставовима између области физичких наука и метафизичких дисциплина. Савремена открића у области егзактних наука не могу оставити без пажње генијална древна тврђења која се тичу природе ствари и њихових узајамних односа са човеком.
Ту се ради нарочито о светоотачком учењу о енергијама и вибрацијама (таласним функцијама). Ово учење је најпотпуније формулисано у делима св. Максима Исповедника и св. Григорија Паламе.
Савремена квантна наука која обухвата квантну механику, квантну статику и квантну теорију поља (рачунајући ту и квантну електродинамику) по својој суштини је потврдила генијалне поставке које су изнели пре много столећа људи који нису поседовали никакве технички прецизне инструменте.
С тачке гледишта квантне теорије најситнији део материје (или енергије) јесте квантни, а не атомски или молекуларни (како се раније сматрало) ниво, и управо је квант основна и првобитна његова јединица. На том нивоу долази до узајамног преласка енергије у материју (“анихилизација” “материјалнзација”). Квант представља у суштини таласну функцнју која садржи одређени део енергије. У односу на људско тело квантна теорија претпоставља да изван наших ћелија и молекула постоји тзв. “квантно тело” које има непосредни однос према материјалном телу и утиче на његове животне функције.
Осим тога, у складу са овом теоријом, квантно тело представља поље које на одређени начин узајамно дејствује са другим квантним пољима.
Ова теорија донекле подсећа на хришћанско схватање према којем осим грубог материјалног тела у човеку постоји финија супстанца слична етру која се назива душом, те за изразито материјалистички оријентисане људе који траже научне доказе оно може да послужи као начин излагања човекове морфологије који прихвата Православље. Упоредо с тим, хришћанска антропологија далеко сложеније представља дати аспект. Прихватајући тросложност човека (тело, душа, дух) – то се међутим не своди на поделу на нивоу схеме. Тим пре лишено је сваког смисла материјалистичко схватање душе која, према схватању Светих Отаца, не само што оживотворује тело, него и на недокучив начин одређује сав смисао нашег постојања, носи на себи печат божанског и вечног.
У својој изврсној књизи “Дух, душа, тело” архиепископ Лука Војно-Јасењецки, говорећи о могућности постојања још невиђених врста енергије, сматра да је духовна енергија “прародитељка свих физичких облика енергије, а преко њих и саме материје”. “Енергија љубави која се излила по свеблагој Вољи Божијој, дала је почетак свим другим облицима енергије” – пише овај изврсни лекар, научник и свештенослужитељ.
По тачном тврђењу једног данашњег мислиоца истинска наука само потврђује у својим открићима Библију, а не ступа у противречности са њом.
 
Тематске мисли
 
1. Енергији је својствено да ствара, а природи је својствено да рађа (са Григорије Палама).
2. Божанско обасјање и благодат није суштина, већ је енергија Божија (св. Григорије Палама).
3. Енергија може да се претвара у материју и материја у енергију. Све елементарне честице се састоје од једног вештаства: енергије. “Честице” су разноврсни облик који енергија поприма да би постала материја (епископ. Јован Шаховској).
4. Философија материјализма мора бити преиспитана у самој својој основи (Вернер Хајзенберг).
5. Обраћајући се људској души налазимо у њој исте законе које је ставио Творац у сву Своју творевину, само што их налазимо у живом нерукотвореном облику живог духа… (К.Д. Ушински).