TEODUL

 

TEODUL
 

 
GLAS S NEBA
 
Raduj se, o Teodule! Raduj se i veseli se, jer se javio Emanuil, Bog od Boga, istinski Mesija i Spasitelj ljudi. Ni angel ni čovek, niti od trulog semena čovečjeg, nego besemeno rođen od Boga i prečiste devojke Marije u pod zemnoj pešteri Vitlejemskoj. Jedino seme pri Njegovom rođenju jeste čista i sveta reč Božja, i jedina sila u začeću Njegovom jeste sila Duha Svetoga.
Rekao je, da je došao s neba. A ljudi su jedino još od neba očekivali pomoć i spasenje.
Rekao je, da je On svetlost sveta. A ljudi su grcali u tami i robovali knezu tame.
Rekao je još, da je On vrata. A ljudi su vekovima pipali po lavirintu života da bi našli vrata za neki bolji život.
Još je rekao, da je On vaskrsenje; da će sebe vaskrsnu ti kad ga nevernici ubiju, i da će vaskrsnuti i sve one koji Njega veruju i ljube.
Još je rekao, da je On pobedio svet, da je video satanu gde kao munja spada s neba u ponor. A svetu je neophodan bio Pobedilac zla, laži i nasilja, što je od satane dolazilo i kroz ljude dejstvovalo.
Još je rekao, da će na kraju vremena, na koncu drame ljudske istorije, On opet doći, u sili i slavi, da sabere žive i mrtve, da ih razluči na desno i na levo, i da izrekne poslednji pravedni Sud nad svima. Shodno tome pravednici će ući u večno blaženstvo, a nepokajani grešnici biće bačeni u večnu muku.
Još je rekao, da mu se od Oca dade sva vlast na nebu i na zemlji. Prema tome niko ne može bez Njega i mimo Njega a najmanje protiv Njega učiniti neko dobro ni sebi ni drugima. I da je samo jedno ime pod suncem dato ljudi-
ma za spasenje, a to je ime Gospoda Isusa Hrista Sina Božjeg, Mesije, Spasitelja.
O Teodule, evo snažnog Krmanoša, koji je uhvatio krmu na lutajućoj lađi ljudskog života! Evo Kapetana, koji dobro poznaje svu pučinu vremena i prostora, i zna kuda brodi i kuda umorne putnike vodi. Raduj se dakle i veseli se!
Pitaju se nevernici: Ko ga je posvedočio? Tako se pitaju oni koji idu putem propasti i na tom putu očekuju svoje spasenje.
Zaista, dela Njegova svedoče za Njega. I sami krvnici jerusalimski nisu mogli prećutati nego su govorili: Šta ćemo činiti? Čovjek ovaj čini mnoga čudesa. I potvrdili su Njegovu reč: Tvorio sam djela među njima kakva niko drugi ne tvori.
No osim Svojih strašnih i neviđenih čudesa, On se pozvao i na svedočanstvo Oca svog nebesnog. I Otac ga nije ostavio sama. On ga je posvedočio glasom Svojim s neba.
Tri puta se čuo glas Oca nebesnog. Prvi put pri krštenju Isusa u Jordanu: Ovo je Sin moj vozljubljeni koji je po mojoj volji. Tako na početku Hristove misije u svetu.
Drugi put na Tavoru, kad se Gospod preobrazio, i kad se lice Njegovo zasija kao sunce a haljine mu postaše bele kao sneg. Tada je opet Otac posvedočio glasom svojim Sina svoga: Ovo je Sin moj vozljubljeni, koji je po mojoj volji; njega poslušajte.
I treći put, pred samo stradanje, kada Isus uzviknu: Oče, proslavi ime svoje, tada dođe glas Očev s neba: I proslavio sam i opet ću proslaviti. To je morao bi ti zvučan i strašan glas, pošto narod koji bijaše tu oko Isusa govoraše: Grom zagrmi.
No zar i angelski glasovi nisu glasovi Božji i od Boga? Nesumnjivo, jesu. Arhangel Gavril, od Boga poslan u Nazaret Devi Mariji, posvedočio je o Njemu, kao što stoji napisano: On će biti veliki i nazvaće se Sin Svevišnjega… Sin Božji… i carovaće i carstvu Njegovom neće biti kraja.
A kada se On rodio u Vitlejemu, reče angel Božji pastirima i posvedoči: Javljam vam veliku radost, koja će biti (radost) svemu narodu. Jer vam se danas ro di Spas, koji je Hristos Gospod u gradu Davidovu. I evo vam znaka: naći ćete dijete povito gdje leži u jaslama. Posle ove poruke i svedočanstva jednog angela
javi se: mnoštvo vojnika nebesnijeh koji hvaljahu Boga govoreći: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.
Tako su nebesni vesnici, od Oca poslani, posvedočili glasom svojim najpre Njegovo začeće u Nazaretu, potom Njegovo rođenje u Vitlejemu, i najzad Njegovo slavno vaskrsenje u Jerusalimu.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *