TEODUL

 

TEODUL
 

 
SEME I SEME
 
Sjeme je riječ Božija
Luka 8, 11
U tišini zimske zvezdane noći; u gluhoj tišini jedne podzemne peštere rodio se Mesija, Spasitelj sveta.
Na Istoku zvezde izgledaju bliže zemlji, i duhovni svet oseća se bliže ljudima, nego na Zapadu.
Od kakvog se semena rodio Hristos? Ako od čovečjeg, ne bi mogao biti Spasitelj ljudi ni lekar bolesnika. Jer je u semenu krv, a u krvi duša. Duša ljudska pak bila je zaražena zlom, a od zle duše zla krv, zlo i seme. Tvorac je učinio od jedne krvi sav rod čovečiji. (Dela Ap. 17, 26.) Znači, sve adamsko seme u krvi ljudskoj bilo je kvarno i bolesno. Mesija od takvog semena bio bi bolesnik, koji ulazi u bolnicu da leči bolesnike, i sumašedši koji ulazi u ludnicu da isceljuje sumašedše. Takvih lažnih Mesija javljalo bi se u svetu mnogo. Kao kužnim među kužnima njima se moglo doviknuti: Lekaru, izleči sam sebe.
Mesija mora biti zdrav; ne, nego samo zdravlje i izvor zdravlja. Ni u njegovoj krvi ni u duši ne sme biti nikakvog trulog nasleđa, nikakvog adamskog i kainskog bremena zla, zločina, bratoubistva, bogoborstva, laži ni nasilja, nikakve odgovornosti, za roditeljske i praroditeljske grehe. Od daha Njegovog zdravlja treba da iščezavaju bolesti, od čistote Njegove duše treba da beže nečisti duhovi, od ozona celog Njegovog bića da se osvežava cela kužna atmosfera, u koju se On spustio savivši nebesa k zemlji.
Od kakvog se dakle semena rodio Hristos, Teodule? Nesumnjivo od nečovečjeg i nezemnog. Ko bi to od bolesnika zemaljskih mogao znati i slutiti, po olenjenoj pameti ljudskoj, da nebesni vesnik Gavril nije objavio i objasnio?
Kada se uplaši sveta Devojka od pojave sjajnog arhistratiga nebesne vojske u Nazaretu, u kući starca Josifa, reče joj Gavril: Ne boj se Marija. Jer si našla milost od Boga. I evo zatrudnjećeš u rodićeš sina, i nadjeni mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Svevišnjega, nazvaće se Sin Božji… Carovaće, i carstvu njegovom neće biti kraja.
A kada nevina i naivna Marija detinjski upita: Kako će to biti kad ja ne znam za muža, odgovori joj vesnik nebesni: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Svevišnjega osjeniće te… U Boga sve je moguće što reče.
Nisu li sva semena, Teodule, i biljna i životinjska postala po reči Tvorčevoj? Upravo, praiskonsko seme i jeste reč Tvorčeva. Po sili Njegove reči postalo je i čovečje seme u prvom čoveku, praocu roda ljudskog, Adamu. I reče Bog, u 6u tako, stoji napisano na prvoj strani Knjige Života, koja jedina svetli u hrpama mračne išarane hartije.
Tako reče Bog, da sveta devica Marija rodi Hrista, i bi tako. Šta se može odupreti reči Božjoj? Njoj se nije mogao odupreti mrak kada Bog reče: Neka bude svetlost; nego bi svetlost. Niti joj se mogla odupreti zemlja, kada joj Bog zapovedi, da pusti iz sebe travu i bilje sa semenom. Niti joj se mogao odupreti vasionski mračni pros tor kada Bog reče da u tom prostoru zasija sunce i mesec i zvezde. Niti se voda i vazduh usudiše reći: Ne može, kada ih Bog ispuni ribama i ticama. Niti se prašina zemaljska uzbuni kada zabruja naredba Božja, da iz nje postanu životinje, i sva stoka, i sve zveri zemaljske po vrstama njihovim. Niti prah zemaljski uzmače kada ga Umetnik nad umetnicima uze za materijal čoveka, najuzvišenijeg stvorenja Svoga na zemlji.
Vaistinu, tako se ništa na nebu i na zemlji nije moglo odupreti reči Božjoj: Neka se od prečiste device Marije rodi Isus Hristos, Spasitelj sveta. Nego čim Bog reče, tako i bi. I zače Marija po reči Božjoj, i rodi sina i nadenu mu ime Isus. Bez pohoti telesne i bez volje muža, nego od Boga.
O, Teodule, šta pomaže i seme bez sile i volje Božje? Pomisli, koliko je u svetu nerotkinja, ne zbog oskudice semena nego zbog oskudice Božjeg blagoslova, Božje sile. Zar bi se ikad rodila deva Marija od starih roditelja Joakima i Ane bez sile reči Božje? I zar bi se ikad javio u svet veliki Jovan Krstitelj iz prestarelog i isušenog tela Jelisavetinog bez sile Božje reči? Nikada. I koliko semena na njivama ostane besplodno bez reči Božje, bez Božje zapovesti. Kad Bog reče, onda svako seme, i biljno i životinjsko i ljudsko, donosi ploda. A kad Bog ne reče, onda uzalud svako seme, i postiđen svaki sejač. I seme dakle bez Božije reči ne daje ploda. A reč Božja i bez semena donosi željeni plod. Moćnija je reč Božja od svakog semena. Jer ona jedina može neodoljivo da dejstvuje i kroz seme i bez semena. Reč Božja je pravo seme, koje nikad ne ostaje besplodno.
I tako dakle, u tišini jedne zimske zvezdane noći; u gluhoj tišini jedne podzemne peštere rodio se Mesija, Spasitelj sveta, po svemoćnoj reči Božjoj, od Duha Božje ga i prečiste deve Marije.
A to bi u vreme rimskog ćesara Avgusta, jednoga od „bogova“ neznabožnog Rima, kada Sirijom vladaše Kirin a Jerusalimom Irod krvavi, Idumejac.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *