TEODUL

 

TEODUL
 

 
ZAPOVEDNIK PRIRODE
 
Olakšanje, olakšanje, Teodule, traži čovek, olakšanje od pritiska prirode, od straha od prirode, od svemoći prirode. Namenjen od Tvorca za gospodara prirode, (I Mojs. 1, 28.) čovek je postao njen sluga i rob.
Ko će čoveku doneti olakšanje, ko slobodu? Ko li mu povratiti vlast nad prirodom? Niko drugi do Onaj koji mu je u početku i darovao tu vlast nad prirodom –
Onaj koji je rečju svojom nebesa stvorio i duhom usta svojih sve vojske nebesne;
koji je rekao da bude svetlost, i svetlost je postala,
koji je odvojio svetlost od tame, i more od kopna;
koji je zapovedio zemlji da iz sebe pusti travu i drveće;
koji je zapovedio da se javi sunce i mesec i zvezde na svodu nebesnom;
koji je naredio da se vode napune ribama a vazduh pti cama a zemlja sitnom i krupnom stokom i zverinjem, sve po vrstama njihovim;
i koji je na posletku stvorio čoveka i dao mu vlast nad zemljom govoreći: Rađajte se i množite se i napu nite zemlju, i vladajte njome, i budite gospodari od riba morskijeh i od ptica nebesnih i od svega zvje rinja što se miče po zemlji.
Zaista, Teodule, samo Onaj može čoveka povratiti u dostojanstvo gospodara nad prirodom, koji mu ga je na po četku i dao, a čovek ga po grehu upropastio kao neki
bludni sin što se odelio od oca pa upropastio imovinu svoju i postao sluga u zla gospodara;
samo Onaj koji je taj božanski dar ovda onda povraćao pojedinim pravednicima i izbranicima svojim,
koji je preko sluge svojega Mojseja učinio deset stra šnih čudesa u Misiru;
koji je predvodio Crveno more i proveo narod svoj po suhome dnu morskome;
koji je rascepio stenu u pustinji i izveo vodu žednome narodu;
koji je pustio manu s neba da nahrani gladne u pustinji;
koji je preko sluge svojega Isusa Navina zaustavio sun ce i mesec dokle mu je bila volja;
koji je satirao neznabožačke vojske i darivao pobede manjim ali pravednijim;
koji je bezdetne starice činio majkama;
koji je kroz proroka Iliju zatvorio nebo da ne padne kiša četrdeset i dva meseca;
koji je zapovedio zemlji da ponekad pusti obilan plod žita i voća i grožća za hranu ljudima, ili ponekad da pusti takav plod za hranu ne ljudima nego crvima i guse nicama, ili ponekad opet da ga ne pusti nikako – sve prema veri i poštenju ljudi;
koji je kroz neizbrojiva čudesa pokazivao ljudima da On nije izgubio onu moć koju je čovek po ludosti izgubio nego da je drži u sva vremena i u prepunoj meri – moć nad prirodom i nad prirodnim poretkom;
i koji je najzad kroz svoje nadahnute proroke objavlji vao malo po malo kroz hiljade godina istorije ljudske – objavljivao dolazak na zemlju Jednoga, Tajanstvenoga i Javnoga, koji će imati u punoj i prepunoj meri moć nad prirodom i nad poretkom.
I zaista proročanstva vekova ostvarena su onda kada se na zemlji javio Bog Slovo kao Čudotvorac, Izgonitelj demona, Ljubitelj čoveka, Iscelitelj bolesti, Otverzitel. Raja. Istovremeno Tajanstveni i Javni, stao je licem u lice s prirodom, ali ne kao niži od prirode, niti kao ravan prirodi, nego kao Zapovednik prirode. Ta niko drugi i manji od Njega nije ni trebao rodu ljudskom. Niko drugi i slabiji ne bi mogao biti Mesija ni spasitelj lju di od sile demonske, od greha, od smrti. Niti bi ikad iko drugi bio u stanju da povrati ljudima dostojanstvo gospodara nad prirodom i prirodnim poretkom.
On se nije hteo ni roditi po prirodnom poretku, od oca i matere, nego samo od matere.
Rodio se od Prečiste Deve Marije, jedinstvene ličnos ti, izabrane i nemenjene za jedinstvenu ulogu u istoriji sveta. Čak ni Njegov Preteča sveti Jovan Krstitelj nije se rodio potpuno po prirodnom poretku, mada od oca i metere, ali bezdetnih i prestarelih. Za Gospoda Isusa veli se u crkvenoj pesmi: „Javio si se kako si sam hteo, rodio si se kako si sam izvoleo.“ Svako raćanje je u Nje govoj vlasti.
Zvezda se na Istoku pojavila kada se On rodio, zvezda neobična. Vidjeli smo njegovu zvijezdu na Istoku, go vorili su mudraci zvezdari raspitujući za novoga cara. To je bila dakle Njegova zvezda; ne tako kao da druge ni su Njegove – sve je Njegovo – nego se ona istočna zvezda naziva Njegovom po neobičnom sjaju i po naročitoj slu žbi Njemu. Služba te zvezde bila je u tome, da objavi mudrim ljudima na Istoku da se rodio novi car i da ih dovede do Vitlejema, do mesta gde se On rodio. Zvezde su dakle u Njegovoj vlasti i službi.
Nad telom svojim vladati znači nad prirodom vladati. Spasitelj sveta i u tome se pokazao kao Zapovednik pri rode. Četrdeset dana i četrdeset noći On je postio, bez ikakva jela i pića telesnog.
Vodu u vino pretvoriti – zar to ne pokazuje vlast nad prirodom? Na svadbi u Kani Galilejskoj bilo nesta lo domaćinu vina. Tada Isus zapovedi da napune šest ve likih sudova vodom. I kada to učiniše, voda bi pretvo rena u vino, i to u najbolje vino. Ne kaže se, da je Gospod vodu dodirnuo svojim prečistim rukama, kojima je slepima otvarao vid, niti pak da je jednu reč rekao, kao recimo: Neka ova voda bude vino! Ne, ništa. Samo je mi sleno zapovedio, i priroda je osetila svoga gospodara, i voda se pretvorila u vino (Jov. 2, 1).
Buru na moru utišati i jednom rečju silan vetar zaus taviti – zar to ne pokazuje vlast nad prirodom?
I nastade velika oluja, i talasi tako zaljevahu u lađu da se već napuni. A On na krmi spavaše… I probudiše ga i rekoše mu: Učitelju, zar ti ne ma riš što ginemo? A On ustavši zaprijetiš i reče moru: Umukni, prestani. I utoli vjetar, i postade tišina velika… I uplašiše se vrlo, i govorahu je dan drugom: Ko je ovaj da ga vjetar i more slušaju (Lk. 4, 37). Tako su pitali apostoli. Ali su se i tada i
docnije uverili, da je to Hristos Sin Boga živoga, Zapo vednik prirode i svega poretka u prirodi.
Nevidljivim sebe učiniti za oči ljudske – zar i to ne znači vlast nad prirodom? Kada je Isus bio na postoj bini svojoj, prekorevao je Izrailjce što im je vera manja i tanja od vere neznabožaca. I naveo im dva klasična primera, prvo kako se u vreme gladi veliki prorok Ilija sklonio i prehranio ne kod nekog „pravovernog“ Izrai ljca nego kod neznabožne žene udovice u Sarepti Sidon skoj; i drugo: kako je u vreme proroka Jeliseja bilo mno go gubavih u Izrailju, ali zbog svojih maloverija niko se od njih nije izlečio do jedino Neeman Sirjanin neznabožac. Jer je ovaj neznabožac poverovao svim srcem proro ku Božjem Jeliseju, pa se okupao u Jordanu i postao zdrav. I svi se u zbornici napuniše gneva kad čuše ovo. Pa ga uhvatiše, izvedoše na kraj grada i htedoše ga gurnuti sa neke stene u provaliju. Ali On prođe između njih i otide (Mat. 14, 15 – vidi paralelna mesta kod ostala tri evangelista). Nevidljiv postade za oči svojih zlotvora, i kao nevidljiv udalji se iz svoje postojbine, pošto se pokazalo čak i na Njemu, da nijedan prorok nije omiljen na postojbini svojoj. I po drugi put isto to dogodilo se u Jerusalimu, kad ga Jevreji hte doše kamenovati u hramu, a Isus sakri se i iziđe iz crkve prošavši između njih i otide tako (Jov. 8, 59).
Hleb umnožiti i nahraniti 5000 ljudi sa pet malih hlebova i dve ribice, ali tako da se po večeri sabere dvanaest kotarica punih preostalih komada, dakle, više nego što iznosi pet hlebova – zar to nije jasno svedo čanstvo da se u svetu javio nečuven i neviđen Zapovednik prirode?
A pred veče rekoše učenici Isusu da treba da otpusti narod da ide i nađe sebi hranu, a Isus im reče: Ne treba da idu, podajte im vi neka jedu. A oni mu rekoše: Nemamo ovdje do samo pet hljebova i dve ribe. A On reče: donesite mi ih ovamo. I zapo vjedi narodu da posedaju po travi, pa uze onih pet hlebova i dve ribe i pogledavši na nebo blagoslovi, pa prelomivši dade učenicima svojim, a učenici na rodu. I jedoše svi i nasitiše se, i nakupiše koma da što preteče dvanaest kotarica punijeh. A oni jeh što su jeli bijaše oko pet hiljada, OSIM ŽE NA i djece. – Na drugom mestu i drugom prilikom opet reče Gospod svojim učenicima: Žao mi je ovoga naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju šta da je du, a nijesam rad otpustiti ih gladne da ne oslabe na putu. Odgovoršie mu, da imaju samo sedam hljebove i malo ribice. A On naredi da posedaju po zemlji. I uzevši onijeh sedam hljebova i ribe, i davši hvalu, prelomi, i dade učenicima svojim a učenici narodu. I jedoše svi i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče sedam kotarica punijeh. A onih što su jeli bijaše četiri hiljade ljudi, osim žena i dje ce (Mat. 15, 32).
Ovakva neviđena čudesa ničim se ne mogu objasniti do samo rečima Hristovim: Što je u ljudi nemoguće Bogu je moguće. Jer Bogu je sve moguće (Lk. 18, 27).
Po vodi kao po suhu hoditi – šta veliš, Teodule, je li to čovečje i od čoveka? Naravno nije, nego od Boga Zapovednika prirode. Kada Isus nahrani i otpusti narod, naredi svojim učenicima da uđu u lađu i krenu preko jezera. A On se pope na goru i ostade sam na molitvi. Međutim dunu vetar kada lađa beše nasred jezera, i digoše se veliki valovi. A u četvrtu stražu noći otide k njima Isus idući po moru. I vidjevši ga učenici gdje ide po vodi, uplašiše se govoreći: to je utvara, i od straha povikaše. A Isus im odmah reče govoreći: Ne bojte se, ja sam ne plašite se. I kad uđe u lađu, vetar prestade (Mat. 14, 22).
Zapovediti ribama da napune mreže ribarske – šta na to veliš, Teodule, zar je to čovečje i od čoveka, ma i najvećeg čoveka? Ne, nikako, nego samo od Boga. Reče Isus Petru: Hajde na dubinu, i bacite mreže svoje te lovite. A Petar na to: Učitelju, svu noć smo se tru dili i ništa nismo uhvatili, ali po tvojoj reči, baciću mreže. I učinivši to, uloviše veliku množinu riba, i mreže im se prodriješe… i napuniše dve lađe tako da se bez malo potopiše. A kad vidje Simon Petar, pripade ka koljenima Isusovim govoreći: Iziđi od mene, Gospode, ja sam čovjek griješan (Lk. 5, 3). Sličan se slučaj dogodio i po vaskrsenju Gospoda, kada se živ javio svojim učenicima na obali istog Genisaretskog jezera. Učenici su celu noć lovili i nisu ništa bili ulovili. Utom stade Isus na obali i reče im: Djeco, imate li što za jelo? Odgovoriše mu: Nemamo. A On reče: Bacite mrežu s desne strane lađe, i naći ćete. Onda baciše i već ne mogahu izvući od mnoštva ribe… A kad izvukoše mrežu i prebrojiše nađoše sto i pedeset i tri velike ribe. Uz to još jedno čudo: kada iziđoše na zemlju, vidješe oganj naložen i na njemu metnutu ribu i hljeb. Odkuda sada to? Ne od učenika, jer oni su sa vode odgovorili da nemaju ništa za jelo. Ne od ljudi, nego od Zapovednika prirode (Jov. 21, 4).
Porez platiti nemajući ni groša u džepu, i to je jedno čudo. Kada behu u Kapernaumu, priđoše poreznici Petru i upitaše, zar vaš učitelj neće platiti porez? Petar ode Isusu da to javi, ali pre nego što mu on saopšti preteče ga sveznajući Isus ovim rečima: Šta misliš, Simone carevi zemaljski od koga uzimaju poreze i ha rače, da li od svojih sinova ili od tuđih? Reče mu Petar: od tuđih. Reče mu Isus: dakle sinovi ne plaćaju. Ali da ih ne sablaznimo, idi na more i baci udicu, i koju prvu ribu uloviš, uzmi je, i kad joj otvoriš usta naći ćeš statir, uzmi ga pa im podaj za mene i za sebe (Mat. 17, 24). Zapovednik prirode nalazi blago gde hoće i koliko hoće. Ribe su mu sluge, i sva mu priroda služi.
Prokleti smokvu nerodnu, tako da se smokva odmah osuši, zaista to je delo Onoga koji ima punu vlast nad svima tvarima. O tome stoji u Evangeliju napisano, kako Gospod Isus jednom ogladne, i ugledavši smokvu jednu kraj puta dođe k njoj i ne nađe ništa na njoj do sa mog lišća i reče joj: neka nikad na tebi ne bude ro da do vijeka. I odmah usahnu smokva. I vidjevši to učenici diviše se govoreći: kako odmah usahnu smokva (Mat. 21, 18).
Preobraženje Isusa na Tavoru svedoči o sili i moći Gospodnjoj i nad telesnom prirodom svojom i nad ljudima koji su na hiljade godina ranije otišli iz ovoga sveta. Kao što je Spasitelj i rekao svojim učenicima: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji, ili kao što crkva na opelu svojih vernih peva: „Živimi i mertvimi obladajaj Hristos istiniti Bog naš“, tj. Ti koji vladaš nad živim i umrlim. A za Preobraženje stoji u Evangeliju, kako Isus sa svoja tri učenika, Petrom, Jovanom i Jakovom, uspe se na goru visoku. I preobrazi se pred njima, i zasija se lice njegovo kao sunce, i haljine njegove postaše sjajne i vrlo bijele kao snijeg. Tako sveti Matej. A sveti Marko još jače naglašava: I haljine njegove postaše sjajne i vrlo bijele kao snijeg, kao što ne može bjeljilja ubijeliti na zemlji. I gle, ukazaše im se Mojsej i Ilija, koji s njim razgovarahu (Mat. 17, 1). Ko je ikad od ljudi mogao učiniti svoje li ce da sija kao sunce, i svoje haljine da postanu belje od snega. Ko li je pak mogao pred tri svedoka izazvati i po kazati znamenite ljude iz onoga sveta, koji su na hiljade godina ranije živeli na zemlji? Niko i nikad. Jedino On, uvek Tajanstveni i Javni, Mesija sveta, Zapovednik prirode.
Aj, Teodule moj, šta li tek da kažemo o strahotnim čudesima Gospoda Isusa, predsmrtnim i posmrtnim? Kada On stradaše i umiraše na krstu. On čiju nevinu krv Jevreji primiše na sebe i na decu svoju, kako sunce pomrča, i tama zavlada zemljom od podne do tri sata po podne (od šestog do devetog sata po istočnom), kako se zemlja zatrese, kako se grobovi otvoriše i mrtvi iz grobova ustadoše i javiše se u Jerusalimu, i kako na hramu Solomonovom, uprljanom od trgovaca verom, debela i teška zavesa katapetazma, rascepi se sama od sebe od vrha do dna? Bez zapovesti sva se priroda uzbunila i pokorila svome Zapovedniku. Jer sva priroda Njemu se pokoravala ne kao nekom tiraninu i neprijatelju nego kao zakonitom Gospodaru i Prijatelju. Kao kad konj i vo poznaju svoga gospodara, pa radosno obaraju glave pred njim.
I još šta da kažemo o čudu Njegovog vaskrsenja, kada mu je mrtvo telo oživelo, ustalo i bez skidanja ploče izišlo iz groba? Ili o tome, kako je dva puta vaskrsli Gospod ušao u sobu na kojoj su bila vrata zaključana, i javio se svojim učenicima ne otvarajući vrata?
Ili o tome, kako se u Emausu na jedanput učinio nevidljiv za Kleopu i drugog učenika, s kojima je najpre putovao i dugo razgovarao?
Ili o Njegovom vaznesenju, kako se vaznesao telesno na nebo sa Jeleonske gore pred svojim vernima i to sa celim i istovetnim telom, kakvo je nosio na zemlji. Jer Njemu svakako nije bilo potrebno, kao što će biti potrebno nama, da se preoblači u neko čistije telo, pošto je telo Njegovo vazda i uvek bilo čisto i ničim neuprljano.
Bez skidanja grobne ploče On je vaskrsao, i bez otvaranja zaključanih vrata On se javio u gornici jerusalimskoj. Kako? To nam nije potrebno znati. Ali mislim ona ko isto kao što je izišao iz prečiste Deve Marije ne nanevši joj ni bola niti promene maternjega tela. Kako to? I to nam nije potrebno znati. Samo je jedno na potrebu: da znamo i verujemo, da se javio u svetu Jači od sveta, Zapovednik prirode, Jedinstveni i Jedini, koji je bio u stanju spasti ljude od sile demonske, od greha i smrti, i povratiti čoveku dostojanstvo nad prirodom.
Sve ovo i ovako shvatili su naši praoci i oci hrišćanski, i bezbrojni milioni njih spaslo se verom u Gospoda Isusa Hrista Sina Božjeg. Sve ovo i ovako i mi pravoslavni shvatamo trudeći se da se tom istom verom u istoga Spasitelja spasemo.
Mi možemo samo žaliti Jevreje i Indijane, prve zato što ne mogu nikako da otvore oči i vide u Gospodu Isusu Hristu onoga Spasitelja sveta i Mesiju, koga su staro zavetni proroci jasno prorekli, a druge zato što ne mogu da vide razliku izmeću svojih joga i Hrista. I naše joge čine čudesa kao i Hristos, govore Indijani. Zaista, ne razumevanje do očajanja. Čine joge čudesa, ali kakva? Pri zračna, beskorisna i luda, i to pomoću sile demonske, koja kroz ljude vojuje protiv Hrista. Opsenjuju ljude pa im pokazuju drvo koje tobož iz zemlje nikne i za nekoliko minuta uzraste veliko; ili čine da se konopac sam od sebe digne sa zemlje u visinu te stoji uspravno kao štap. Kome koriste ta beskorisna i prizračna čudesa? Hristos je činio stvarna čudesa korisna i to samo korisna i spasonosna po ljude. Mađije su uvek od demona. Mađioničari misirski uspeli su da podražavaju Božjem čudotvorcu Mojseju i da proizvedu samo tri čuda od deset koje je Mojsej učinio. Tako je kratka moć satane. A ovde imamo ne Mojseja nego Hrista svemoćnog Zapovednika prirode. Njemu se jedinom sva priroda radosno pokorava. Njemu se raduju svi pravednici, oslobođeni od robovanja prirodi. Njega slavi nebo i zemlja, i slaviće na vek veka.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *