TEODUL

 

TEODUL
 

 
PASTIRSKA KOLIBA
 
Aj, Teodule moj, kako će svet rđavo suditi o meni i tebi! Rećiće svet, kako ja dosadih tebi svojim pričama a ne dam tebi da dođeš do reči. Osudiće svet i tebe što me ti tobož sa ovčijim strpljenjem slušaš. No kao i obično svet se i u ovom slučaju vara. Ne zna svet, da ti meni dosađuješ više tvojim pitanjima nego li ja tebi mojim odgovorima. No ta dosada slađa mi je od meda.
Danas je nedelja. Zavetujmo se obojica da ćutimo celi dan, i, ako nam se da prilika, da slušamo nekoga trećeg. Malen je meh svačije mudrosti; brzo se isprazni. Treba je dolevati ili sa večnog i nepresušnog izvora božanske mudrosti ili od ljudi zapojenih Duhom Božjim. Eno tamo se vidi neka pastirska koliba. Hajdemo tamo, da ćutanjem i molitvom i razmišljanjem napunimo svoje mehove.
Šta kažeš, slugo Božji, to je crkva? Veliš, vidiš krst na toj drvenoj kolibi i grobove oko nje? Utoliko bolje. Provešćemo ovaj dan kao hrišćani po hrišćanskom, u hramu Božjem, i verovatno čućemo utešnu reč od sluge Božjeg oltara.
Zaista, to je crkva. Malena seoska crkva. Manja od svih kuća u selu. Prava pastirska koliba. I gle, puna na roda. Ulimo, Teodule, Malo smo zadocnili. Eno sveštenik izlazi s krstom da drži besedu. Baš smo to i želeli. Sam Bog nas je ovamo doveo.
Beseda u maloj seoskoj crkvi:
Hristoljubiva braćo,
Maleno je naše selo, maleno i neznatno. Ali je veliki Tvorac koji ga je stvorio i koji ga obasjava svojim suncem kao što obasjava i najveće gradove u svetu.
Maleni smo i svi mi u ovome selu, maleni i siromašni. Ali je bogat prebogat Otac naš nebesni, koji nas je preko Sina svoga, Gospoda Isusa Hrista, pozvao da budemo učesnici i naslednici njegovog večnog bogatstva slave, života i radosti. Ako smo sad maleni i siromašni u ovome veku, bićemo veliki i bogati u nebesnom carstvu, po reči Gospodnjoj, samo ako održimo veru i nadu i ljubav; veru u Sina Božjega, Spasitelja ljudi; nadu u život večni od njega i kroz njega; i ljubav prema Bogu i prema bližnjim. Zato nam je zapoveđeno od svetih apostola i svetih otaca, bliskih drugova Hristovih, da se priljubimo svim srcem i svom dušom uz Oca ljubavi, uz Sina mudrosti i uz Duha sile, a to znači uz Svetu Trojicu, jedinosušnu, nerazdelnu i životvornu, Boga jedinoga, živoga, svesilnoga i svemilostivoga.
Kakvom se veličinom mogu pohvaliti ljudi u velikim gradovima izvan velikog Boga? I kakvim se bogatstvom mogu podičiti bogataši ovoga sveta izvan carstva Božje ga na nebesima i u srcu svome? Blago njima ako umeju iz govoriti: veliki smo Bogom i bogati smo Bogom. Jer sva veličina zemaljska bez Boga mrska je Bogu, i sve bogatstvo zemaljsko bez Oca nebesnog na propast je bogataši ma. A mi znamo da smo sinovi Božji, i da Otac naš nebesni ne skida pogled svoj s nas ni danju ni noću. Poslao nas je On u ovaj svet kao na vojsku, i čeka nas u svojim svetlim dvorima u nebesnom carstvu. Vi znate, da se i sinovi najbogatijih roditelja muče na vojsci i podnose oskudicu i napore i razne patnje i nevolje. Ali se teše i hrabre pomišlju na bogati dom svojih roditelja, i broje dane do roka kad će se osloboditi vojske i povratiti do mu svome.
Malen je ovaj hram naš, braćo moja. I mnogi od vas žale se, kako je suviše malen, pa traže da zidamo veliki hram u našem selu. A zar nije telo čovečje mnogo ma nje od ovog hrama? Pa Gospod naš govori: carstvo je Božje unutra u vama. A Gospodnji apostol objašnjava to Korinćanima govoreći: Ne znate li da ste vi crkva Božja, i Duh Božji živi u vama (I Korinćanima, 3, 16.). A gde Je Duh Božji tamo je i carstvo Božje. Malo dalje pak opet objašnjava i govori: Ili ne znate da su tjelesa vaša crkva Svetoga Duha koji živi u vama, kojega imate od Boga, te nijeste svoji. Jer ste kupljeni skupo. (I Korinćanima, 6, 19-20.). Kupljeni smo, braćo, mukama Hristovim, i krstom njegovim i smrću. Pravednik postrada za nas nepravednike, da nas gane i ražali svojim ljubavlju, da nas osvesti svojom žrtvom iz ljubavi, i još da nas očisti i posini Ocu svom i uvede u carstvo večnog života – ne u neznabožačku Nirvanu ili Hades, ni u Šeol niti Tartar nego u carstvo večnog života, večne svetlosti i radosti.
Pa kad telo naše ili srce naše nije teskobno za Boga Svemogućega, kako da mu ovaj naš drveni hram bude teskoban? A kad Svevišnjem nije teskobno u ovome hramu, zašto nama da bude? Dobro je kazao car Solomon, kad je sazidao veličanstveni hram Bogu živome u Jerusalimu: Eto, nebo i nebesa nad nebesima ne mogu tebe obuhvatiti, a kamoli ovaj hram što ga sazida. (II Dnevnika, 6, 18.). Prostrani hram ne može Boga primora ti da stanuje u njemu, niti pak pećina vitlejemska i srce ljudsko i ova drvena seoska crkva sprečiti Ga da se useli u nj po svome htenju.
Neznabožni narodi zidali su svojim lažnim bogovima hramove velike i skupocene, prepune mermera, zlata i srebra i dragog kamenja, ali nisu mogli privoleti istinitoga Boga da stanuje u njima. Nego su u tim hramovima stanovali gadovi, adski i zemaljski, zverovi i skotovi i izmaštana čudovišta – sve samo ne pravi Bog. Prazni su bili ti ukrašeni hramovi, prazni od svega što razum ljudski traži i za čim srce ljudsko žudi: prazni od po znanja Boga jedinoga, prazni od istine, od ljubavi, od utehe, od snage; prazni od svetlosti i radosti, i od ma kakve nade na svetliji i radosniji život posle smrti. Ljud ska bića ulazila su u te hramove sa bremenom svoje nevolje i izlazili sa istim bremenom. Spoljašnjost tih hramova bila je preukrašena, umetnička i privlačna, ali unutrašnjost je bila praznina bez sadržaja ili je sadržavala samo laž, gad, žalost i nečistotu.
Pogledajte sad ovaj naš maleni hram, ovu brvnaru, ovu pastirsku kolibu. Spolja ništa, a unutra sve. Spolja siromaština, unutra bogatstvo. Unutra objava Radosne vesti o tome kako se Bog javio ljudima, u čistoti i svetinji, rođen od prečiste presvete Deve Marije, i kako je sobom uneo u nečisti i obesvećeni svet nebesnu čistotu i svetinju. Pa Radosna vest o pozivu Oca nebesnog preko Sina ljudima, da budu sinovi njegovi, kao carevići velikoga Cara i naslednici večnog života i večne slave. Pa Radosna vest o ljubavi Božjoj prema ljudima i očinskoj brizi njegovoj o ljudima. Sinovstvo i carstvo i vaskrsenje i pravedni Sud Božji i život, život i život u društvu angela Božjih, u radosti svih pravednika Božjih, u blizini Tvorca i Oca, život bez kraja i radost bez konca. Uz to još ovde se kroz liturgiju ponavlja drama Sina Božjeg, Mesije i Spasitelja sveta: njegova reč, njegova dela, njegova ljubav, njegova žrtva za posvedočenje ljubavi, njegovo vaskrsenje i vaznesenje. Ovde je njegovo telo i krv, kojim se mi pričešćujemo radi očišćenja i osvećenja našeg, i radi hvatanja tesnog srodstva sa njim i Ocem i Duhom njegovim, a sve radi života večnoga i carstva nebesnog. Još je ovde krst njegov, znamenje pobede nad Adom i smrću. I osvećena voda, i osvećeni hleb, i svaka stvar osvećena krstom i Duhom Svetim. Ovde se bolni isceljuju, žalosni teše, uznemireni umiruju, grešni kaju, zavađeni bratime, pokajnici primaju, – i svi, svi oživljavaju jednom verom, jačaju jednom nadom, sjedinjuju jednom ljubavlju. To je, braćo moja, unutarnji sadržaj ovoga malenoga hrama našeg, to njegovo bogatstvo, i ta nedomisliva krasota njegova. Šta hoćete vi bolji hram od ovoga? Ja mislim bolji je zemaljski lonac u kome je zlato nego najfiniji porculan u kome je blato. Hristu Bogu našemu neka je hvala i slava sa Ocem i Duhom Svetim, sada i navek. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *