TEODUL

 

TEODUL
 

 
TIPOVI
 
Kako je čudno zvezdano nebo, Teodule!
Kako je krasno cvećano polje!
Kako je milo stado ovaca ili jato tica!
Kako strašiva buka mora uskolebanog, i praska gromova u buri, i klokot grada u debelim oblacima!
Sve se to spominje u Jevanđelju Božjem, ali kao spore dno, pomoćno i simvolično; nikako kao glavno. Glavno je Bog i čovek; sve ostalo je scenario na pozornici života.
Kakvi su sve ljudi upleteni u život Spasitelja sveta – zaista, Teodule, i to je jedno od mnogih čudesa Božjih iz kojih je sav život Njegov izatkan.
Sve tipovi, i svi tipovi ljudski.
Uzmimo prvu onu koja je prva stranica Jevanđelja, i prva skrivnica božanskih tajni, svetu prečistu Bogomajku Mariju. Sva predana volji Božijoj: Evo rabe Gospodnje, neka mi bude po glagolu tvojemu. Sva u Bogu, kao što je sav Bog u njoj. Nečuvena predanost volji Božjoj, sudbi Božjoj, stid devojački, smernost, slavlje Boga Veliča duša moja Gospoda) i ćutanje (A Marija čuvaše sve riječi ove – što ču od angela i pastira –i slagaše ih u srcu svojemu.). Tip, i prototip, prave i svete devojke.
Josif pravedni, tip čoveka zakonske pravde. Kada sa zna, da je Deva Marija bremenita od Duha Božjega, namisli je tajno pustiti. I tako tobož da i nju javno ne izlaže sramoti i sebe sačuva od zakonskih posledica. Među tim, promenio je nameru,, kad mu se angel Božji javio i objasnio, da je Deva začela od Duha Svetoga.
Zaharija prvosveštenik, otac Preteče Jovana, beše čovek istina pobožan i bez mane, ali posumnja u vest arhangela Gavrila, da će mu se roditi sin. Ja sam, veli, star i žena je moja vremenita.. Zbog takve sumnje u vesnika nebesnog usred svetinje hrama, udari ga arhangel nemilom, te bi nem sve dok mu se sin ne rodi. Zaharija je tip onih sveštenika, koji uredno vrše svoju službu ali slabo veruju u nadprirodnu moć svemogućeg Boga.
Jelisaveta, pravedna supruga Zaharijina i mati svetoga Jovana, predstavlja blagu staricu i srdačnu srodnicu sve te Deve Marije. Kad dođe Marija da joj čestita što je ponela čedo u sebi, Jelisaveta se obradova i zadrža svoju mlađu rođaku tri meseca kao gošću kod sebe.
Mudraci sa Istoka, zvezdari, koji po neobičnoj zvezdi dođoše u Vitlejem na poklonjenje novome Caru, tipični su naučnici mistici, koji su oduvek po zvezdama i sazvežđima tumačili sudbe ljudi i naroda, gledajući u svim promenama prirodnim tajnu ruku premudroga promisla Božjeg. Nikad svet nije bio bez takvih naučnika, pa ni u naše vreme. Samo što su to nekad bili ozbiljni i pobožni mislioci a ponekad opet astrološke gatalice.
Irod car, nazvan Veliki. Tip vladara zločinca, koji se na vlasti držao lukavstvom i nasiljem. Takvih tiranskih vladara bilo je i na Istoku i na Zapadu, i ne zna se gde ih je više bilo, iako su oholi istoričari evropski privikli da sve tirjanluke pripisuju samo istočnim tiranima. Bez malo svi kesari rimski bili su takvi tirani. Na glas o Novome Caru, Irod se pokazao i kao lukava lisica i kao krvožedan vuk. Kao lisica govori on zvezdarima: Idite i raspitajte dobro za dijete, pa kad ga nađete, javite mi, da i ja idem da mu se poklonim. Pa kako zvezdari, naučeni od angela Božjeg, ne vratiše se u Jerusalim nego odoše drugim putem u svoju zemlju, razbesni se Irod kao besan vuk i posla dželate te poklaše svu malu decu u Vitlejemu i po svoj okolini.
Mnoga i mnoga nevina deca, prvi mučenici Hrista radi. Blažene duše njihove!
Sveti Jovan Preteča. Sav je bio sveti; i od rođenja do smrti sveti. Kao što je sveta Deva naročito pripremana Božjim promislom da rodi Mesiju, tako je Jovan u pustinji pripreman da stavi ruku svoju na glavu Mesije i da ga krsti u Jordanu. Niti je hleba jeo ni vina pio, niti ikad i jednu zapovest Božju prestupio. Čist kao pesak pustinjski, i gladan pravde Božje među ljudima kao gladan lav pustinjski, on je i smeo onako neustrašivo da viče ljudima: Pokajte se, porodi aspidini! Niti ga je išta moglo ućutkati da ne viče na cara Iroda zbog rodoskrvnjenja. Kroz sve vekove hrišćanske sveti Jovan bio je primer i nadahnitelj bezbrojnim otšelnicima, pustinjacima i isposnicima kao i hrabrim izobličiteljima ljudskih nepravdi.
Pa onda apostoli Hristovi. Svi su tipični za razne ljude i razne karaktere ljudske. Andreja, Jakov i Simon Zilot tipovi su ljudi, koji ne govore ali tvore. Petar je tip ljudi, koji su brzi da se oduševe za svako dobro ali i ustraše brzo od svake napasti. Mladi Jovan, ćutljiv kao i brat mu Jakov, ali pravolinijan i dosledan do kraja. On stoji i pod krstom svoga Učitelja, iako pod pretnjom smrtne opasnosti. Filip je tip jednog otvorenog i komunikativnog čoveka. Preko njega hteli bi neki Grci da dođu u dodir sa Isusom. On privodi Natanaila Gospodu. Njega Gospod pita: gdje ćemo naći hljeba da ovi jedu, tj. njih 5000 ljudi? U poslednjoj besedi Isusovoj on upravlja pitanje: Gospode pokaži nam oca i biće nam dosta! Našto mu Isus odgovara: Koji vidje mene, vidje Oca. Toma je tip čoveka neustrašivog ali realnog. Kad je Gospod čuo za smrt Lazarevu, on odmah naredi da se krenu iz Galileje, u koju tek što behu stigli, za Jerusalim, gde mu je smrtna zamka već bila očigledno spremljena, tada reče Toma usred preplašenih učenika: Hajdemo i mi da pomremo s njim. A kad su mu rekli da je Isus vaskrsao, on nije hteo verovati dok ne vidim, veli, na rukama njegovim rane od eksera, i ne metnem prste svoje u rebra njegova. A kad se vaskrsli Pobeditelj smrti ponovo javi, i Toma se uveri, onda uzviknu: Gospod moj i Bog moj. Apostol Toma je bio i ostao tip hrabrog realiste. Juda Iskariotski tipičan je izdajnik Boga, duše, duha i svega idealnog i uzvišenog. Materijalist i srebroljubac. Bio je kao neki blagajnik svete družine apostolske; nosio je kovčežić za priloge, iz koga je krao i sebi prisvajao. Lukavo se pretvarao kao prijatelj siromaha, ali su svi znali da je lopov (Jov. 12, 4.). Za trideset srebrnika izdao je Gospoda svoga jevrejskim starešinama, koji su bili kao i on.
Kapetan rimski iz Kapernauma i žena Hananejka predstavljaju one neznabošce koji su imali jaku veru u moć Hristovu. Zbog takve njihove vere Gospod je iscelio kapetanu bolesnog slugu, a Hananejki poludelu ćerku. I u naše vreme događa se neretko, da nehrišćani jače veruju u hrišćansku svetinju, nose svoje bolesnike u manastire, gde po veri dobijaju isceljenje, brže i češće nego mnogi hrišćani sa slabom verom.
Marta i Marija sa svojim bratom Lazarom predstavljaju jednu dobru porodicu sa idealnom ljubavlju bratskom i sestrinskom. Marta je više domaćica koja se trudi da što bolje ugosti svoga božanskoga gosta, a Marija je više učenica Hristova, koja sluša Njegove reči i tim rečima kao slatkim jelom gosti svoju dušu. Gospod je pohvalio Mariju više nego Martu rekavši: Marija je dobar deo izabrala. (Lk. 10, 40.) Lazar predstavlja odanog i vernog prijatelja Hristova. I ostao je takav i prema Bogomateri do smrti, slično Jovanu apostolu.
Fariseji su tipični licemeri za sva vremena. Prave se pobožni, a grabe udovička imanja. Kad poste, naprave lice žalosno; kad se mole, mole se po ulicama da ih ljudi vide; kad čine milostinju, trube na sve strane. Hoće da kamenuju ženu grešnicu a sami su u tajnosti razvratnici.
Književnici i sadukeji tipični su sitničari i cinici. Njihova uobraženost u svoju veličinu čini ih pravim šarlatanima.
Sveštenici jevrejski, kao i fariseji, puni su licemerstva, ali su oni uglavnom tipični zavidljivci. Zaslepljeni zavišću prema Hristu, oni govore samo gluposti. Kad Hristos leči bolesnike, oni viču: Ovaj huli na Boga. Kad On izgoni iz ljudi demone, oni pričaju: Pomoću demona izgoni demone! Kad Gospod čini velika i slavna dela na korist ljudi, oni zavidljivo dreče: Zar u subotu?
Knez Jair, koji moli Isusa da mu oživi ćerku; žena krvotočna, koja traži leka u dodiru haljine Isusove; gubavci, slepci, uzeti, nemi, gluvi, zgrbljeni, suhi, grozničavi, i bezbrojni drugi koji vapiju Gospodu za pomoć predstavljaju sve paćenike i nevoljnike, od tada do sada, kojima sav svet nije u stanju da pomogne i koji pribegavaju Hristu Bogu za pomoć sa punom verom i nadom.
Udovica koja priloži hramu dve poslednje lepte svoje, tajno i stidljivo, predstavlja one plemenite duše, koje žrtvuju svetinji ili sirotinji Boga radi a ne radi pohvale ljudske. Kad Bog vidi, ne moraju ljudi videti.
Knez Nikodim, koji tajno posećuje Isusa, zbog straha od svojih jevrejskih drugova, predstavnik je one učene gospode srpske i tuđinske, koja se s narodom drže vere Hristove, ali to čine samo tajno, da ne bi bili ismejani ili oštećeni od svojih bezvernih drugova.
Irod Mlađi, ubica Jovana Preteče, predstavlja čoveka nenasita telesnih uživanja, koji u toj svojoj nenasitosti brz je pogaziti sve zakone Božje i čovečje. Umro je izjeden od crvi.
Irodijada i ćerka joj, igračica Salomija, tipične su bludnice iz takozvanog aristokratskog sveta.
Pontija Pilata, namesnika rimskog kesara u Jerusalimu, rukovodila su dva osećanja u poslovima: mržnjom prema Jevrejima i strahom od kesara. Tip svih birokrata, koji su gotovi zgaziti sve manje od sebe da bi ugodili višem od sebe radi klase, časti i unapređenja.
Bogataš koji pita Isusa šta da čini te da zadobije carstvo nebesno čuvši odgovor Spasiteljev idi i prodaj sve što imaš i razdaj siromasima pa hajde za mnom, ožalosti se veoma, jer beše vrlo bogat. Tipičan primer ljudi, u čijim se dušama vodi borba između carstva nebesnog i zemaljskog, i koji pritisnuti teretom bogatstva ostaju vezani za zemlju.
Žena Samarjanka, Fotina, predstavlja ženu grešnicu koja pod uticajem Isusova lica i glasa postepeno se duhovno čisti i preporađa, dok najzad ne postane oduševljena sledbenica Njegova.
Žena Zavedejeva, mati apostola Jakova i Jovana, traži od Isusa počasna mesta za svoje sinove u Njegovom carstvu. Tipična je za sve majke, koje sujetljivo smatraju svoju decu boljom od celoga sveta, i traže za njih prva mesta i prve počasti.
Žena Pilatova poruči svome mužu kad je sudio Hristu: Nemoj se ti ništa miješati u osudi toga pravednika, jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi. Predstavnica je mnogih žena, koje znaju za duhovni svet i osećaju ga, ali su prinuđene paćenički pokoravati se bezvernim muževima.
Mnogi od učenika Hristovih napustiše Učitelja svoga (Jov. 6. 54-66.) zbog toga što ne razumeše Njegove reči:Koji jede moje tijelo i pije moju krv ima život vječni; i stoji u meni i ja u njemu. Oni su predstavnici takozvanih intelektualaca svih vremena, koji odbacuju neshvatljive božanske tajne i beže od Hrista samo zato što njihove moždane vijuge ne mogu da obuhvate strahotne visine i dubine neba i zemlje.
Književnik neki reče Isusu: Učitelju, ja idem za tobom kuda god ti pođeš. Tip je onih ljudi koji površno i olako uzmu zakon Hristov, kao i nekih koji pođu u manastir da kao monasi budu sa Hristom, pa se posle uplaše i trgnu od trnja na koje nagaze. Zato Isus opomenu onog književnika na tegobu puta svoga, i reče mu: Lisice imaju jame i ptice imaju gnezda a sin čovečiji nema gdje glave zakloniti. Hteo mu je time reći: Razmisli dobro, težak je put na koji se rešavaš, da se ne bi isto tako brzo s puta vratio kao što si i pošao. Kad uzmeš ralo da oreš, ne osvrći se natrag.
Marija Magdalina, koju isceli Isus od sedam besova, sedam demonskih strasti, bi oduševljena i neustrašiva sledbenica Hristova do smrti, i posle smrti. Tip ženskog oduševljenja i blagodarnosti.
Žene Mironosice, sve, kao i Marija Magdalina, služiše Isusu za života, stajahu na Golgoti pri Njegovom stradanju, i posećivahu grob Njegov po smrti. Sjajan primer predanosti svome Učitelju i Gospodu; i sjajan primer ženske hrabrosti, kome tek docnije sleduju uplašeni apostoli.
Dva razbojnika na svojim krstovima oko Hrista, jedan pokajnik a drugi bogohulnik tipični su primeri za dve vrste grešnika: za jedne koji se ni na samrti ne kaju nego hule na Boga, i za druge, koji se na samrti kaju za sve grehove svoje.
Maroderi su bili rimski vojnici pod krstom Hristovim. Ne obzirući se na Njegove muke na krstu, oni su spokojno gledali šta da uzmu od Njegovih haljina. I razdeliše među sobom odeće Njegove i bacaše kocku zbog dolame Njegove. Tipičan primer maroderstva i zverske neosetljivosti prema mukama svojih bližnjih.
Kapetan straže pod krstom kad vide kako pri izdisaju Hristovom sunce pomrča, zemlja se zatrese i stene popucaše, uzviknu: Zaista, ovaj bijaše Sin Božji! To je bio docniji mučenik za Hrista sveti Longin. Primer čovečje osetljivosti, pronicljivosti i duhovnosti.
Biraj, Teodule, tipove koji tebi odgovaraju, tvome srcu i tvome karakteru. Po Božjem Promislu sav svet se grupisao oko Mesije u tipovima svojim, sve čovečanstvo: mikrokozmos u malenoj zemlji Izrailjevoj. Da bi svi javili svoj odnos prema Njemu i označili put posle sebe sličnima sebi, bilo dobrim ili zlim. Da bi i mi umeli raspoznavati ljude prema tim tipovima.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *