TEODUL

 

TEODUL
 

 
DUHOVI
 
Veruješ li ti u bestelesne duhove, Teodule, slugo Božji?
U svojim plićinama reka najviše larma, a u dubokim virovima ćuti. Učini smotru nad svojom dušom i reci, jesi li plićina ili vir. Plićina je jezik bez pameti, vir je pamet bez jezika. Zaista ti kažem: brbljivi bezverci su plićina reke života a ćutljivi mudraci i sveci njeni virovi.
U hvalisavoj plićini niti se možeš okupati niti što za hranu uloviti, osim ako voliš žabe da jedeš. Čistotu i hranu moraš tražiti samo u virovima.
Bog je duh i istina. Bezverci dosledno odriču sve duhove pa i samoga Boga. To je njihovo ludačko klokotanje u plićaku života.
Zar su bolji mnogi takozvani hrišćanski filosofi i jeretički bogoslovi, koji priznaju postojanje samo jednog jedinog bestelesnog duha – Boga, dok sve druge duhove, i dobre i zle, odriču, poput drevnih i bednih stojika? Aj, taj njihov osamljeni i očajni bog! I drevni stojici klokotali su u svojoj plićini, da postoji samo jedan duh, recimo Bog, i da duhovi svih ljudi po smrti rasplinjuju se i ulevaju u taj duh. Do te tačke mogli su oni dokoračiti pre Hrista i bez Hrista. Zato nas nimalo ne čudi njihovo klokotanje u plićini.
Ali je za veliko čudo, kako hrišćanski filosofi i jeretički bogoslovi mogu se s njima saglasiti, i svoje žice naviti prema njihovoj paganskoj liri. Zaista sud je nad njima izrečen. Jer odričući duhove dobra i zla oni ustvari potpuno odriču Evangelije Hristovo; da, odri ču i Hrista, od koga se hrane, oni i deca njihova.
Gle, Evangelije Hristovo vri od duhova dobra i zla, od angela i demona, a oni odriču postojanje sveta duhovnoga! Smatraju za čast da budu jednomišljenici stojika Marka Avrelija, cara rimskog i krvnika hrišćanskog. Aj, Teodule, gde si video na zemlji cara bez ijednog dvorjanina i sluge, samog samcitog? Ako bi i sam Bog bio takav car, ja i ti ne bi poželeli njegovo dostojanstvo i njegov presto. Kome da zapovedi? Kime da se okruži? Ko da ga posluša? Ta najmanji knez na zemlji bio bi u srećnijem položaju. A sve zemaljsko simvol je nebesnog. Znaj Teodule, da je to kamen spoticanja svim tim hrišćanskim stojicima i jereticima, naime, to što nisu razumeli iz Evangelija niti mogu da razumeju, da je sve zemaljsko sli ka ili simvol nebesnog.
Ako je Bog duh, kao što i jeste, onda je On kao Car okružen duhovima stvorenim, bezbrojnim i nedomislivim. Duhovi tame stoje daleko od prestola božanstva, dok duhovi svetlosti stoje oko prestola i slave Boga Stvoritelja svoga dan i noć. kao što svedoči i jedan od glavnih arhistratiga Božjih, arhangel Gavril, govoreći Zahariji prvosvešteniku: Ja sam Gavril što stojim pred Bogom u poslan sam da govorim s tobom. Dakle, dvorjanin Cara nad carevima i vojenačelnik vojski angelskih.
Kad se Sin Božji javio na zemlji kao Mesija, celo nebo javilo se sa Njim i uz Njega. Otac je progovorio na Jordanu a Duh Sveti pokazao se u vidu goluba. Arhangel Gavril saopštio je u Nazaretu Devi Mariji volju Boga Svevišnjega. Angeli su objavili Hristovo rođenje pasti rima Vitlejemskim i pevali Mu programski slavopoj: Slava na visini Bogu, mir na zemlji, i dobra volja među ljudima. Angel se Božji javio pravednom Josifu tri puta, jednom da ne otpušta Mariju, drugi put da uzme božanskog Mladenca i beži u Egipat, i treći put, da se vrati iz Egipta u svoj zavičaj. Angel se javio mudrim zvezdarima sa Istoka i zapovedio da se ne vraćaju istim putem (tj. preko Jerusalima) nego da drugim putem idu svojoj kući, zbog Irodova zloumišljaja protiv novorođenog cara Isusa.
Odmah po krštenju na Jordanu odvede Isusa Duh u pustinju da ga satana kuša. Četrdeset dana i četrdeset noći kušaše ga satana. I za to vreme On ne jede ništa, nego kroz molitvu držaše stalno vezu sa Ocem svojim nebesnim. A kada pobedi sva tri najveća đavolska iskušenja: slastoljublje, slavoljublje i vlastoljublje, onda odstupi od Njega satana i gle angeli pristupiše i služahu mu.
Angel Božji teši Ga u Njegovoj agoniji u Getsimaniji pred stradanje.
Kad Ga je jedan od apostola hteo nožem odbraniti od Judinih pandura, On mu je rekao da spusti nož u korice govoreći: Misliš li ti da ja ne mogu sad umoliti Oca svojega da mi pošalje više od dvanaest legiona angela (a to je oko 120.000)?
Njemu vapiju zli duhovi da ih poštedi. No On ih bespoštedno izgoni iz ljudi posednutih. Njih je tako velika množina, da se u jednog jedinog čoveka, onoga bednika u Gadari, zgomilalo njih ceo legion. „Legion mi je ime“. I tolika je sila njihova bila, da kad su ušli u svinje sjurili su 2000 svinja u more i potopili. Kolika li je tek sila Onoga koji ih je jednom jedinom rečju izagnao iz čoveka!
Njegovo vaskrsenje objavljuju angeli.
Njegovo vaznesenje objašnjavaju angeli apostolima.
On se kreće na zemlji između gustih redova nevidljiv vih duhova kao i između ljudi. On jedini vidi nevidljive kao i vidljive. On se bori protiv nevidljivih kao i protiv vidljivih. Njemu služe nevidljivi kao i vidljivi. Dok je samo jedan svet javan pred očima običnih ljudi, pred Njim su podjednako javna dva sveta: telesni i bestelesni.
To su žitelji tame i žitelji svetlosti, oni isti koji su od početka drame ljudskog života upleteni u tu dramu. Bez njihove istorijske uloge istorija čovečanstva ne bi bila ono što je bila i što jeste.
Tu je onaj isti zli duh, bogonenavisnik, koji je obmanuo Evu u Raju; i onaj isti koji je naveo Kaina da ubije brata svoga Avelja; i onaj opet koji je podstakao Lameha da podražava Kaina i bude još gori od Kaina.
Tu su i svi oni zli dusi, koji odvratiše ljude od Boga i posejaše seme svakog nevaljalstva u srca ljudska. Oni prouzrokovaše Potop, koji Bog popusti, da potopi sav grešni rod ljudski, i da otpočne sa Nojem novo poglavlje istorije čovečanstva.
Tu su i oni duhovi bogoborni, koji navratiše ljude da zidaju kulu Vavilonsku, da bi svi ljudi živeli na jednom mestu nasuprot volji Božjoj da ljudi žive po svoj zemlji i zavladaju njome.
Tu su i gadni duhovi omraze između dece i roditelja. Oni navedoše Hama da se naruga golotinji svoga oca No ja, zbog čega dođe prokletstvo na sina njegovog Kanana i potomke njegove.
Tu su i duhovi razvrata i sodomije, koji učiniše ljude gorim od skotova, zbog čega i dođe propast Sodomu.
Tu su i niski duhovi idolopoklonstva, i gatarija i vračarija po celom svetu, naročito u Egiptu i u zemlji Kananskoj, lukavi duhovi, koji su hteli usitniti jednoga Boga u mnoge bogove, da bi najzad naučili ljude da neveruju ni u jedno božanstvo te da budu potpuni bezbožnici, tj. sluge satane.
Tu je i onaj isti duh koji kušaše pravednoga Jova, ali ga Jov pobedi; tu i onaj koji uđe u cara Saula i diže Saula protiv nevinog Davida, dok najzad upropasti Saula; tu i lažni duhovi idolskih sveštenika i proroka, koje Ahav i Jezavelja slušahu, a koje slavni prorok Ilija izobliči i pogubi.
Tu, brate Teodule, i legioni i legioni zlih duhova, koji sejahu seme svakog zla u duše ljudske, raspirivahu mržnju među rođenom braćom i među plemenima i narodi ma, koji udarahu ljude ludilom i raznim strašnim boleštinama; nadimahu srca ljudska sujetom i raslabljavahu karakter ljudski porocima i strastima, i jednom rečju, ratovahu protiv Boga i zakona Božjeg svim gnusnim sredstvima i načinima.
Načelnik svih tih duhova zlobe podnebesne, sve te gameži paklene, dakle usudi se kušati Mesiju, Sina Božjeg, punih četrdeset dana i četrdeset noći. No bi pobeđen, i postiđen i oteran.
Tada, ah kakva krasota tada! Po svršenom dvoboju angeli Božji, duhovi istine i svetlosti, okružiše Gospoda Isusa, vojske bezbrojne nebesne, i staviše Mu se na službu – Njemu, Pobediocu vražije sile.
A o bestelesnim duhovima svetlosti, o slavnim angeli ma Božjim, pročitaj, Teodule, Pisanije, i vidi kako bez njih ne biva drama života nijednog ljudskog pokolenja od postanja sveta.
Angeli se javiše Avramu više puta.
Angeli spasoše pravednoga Lota iz Sodoma.
Angel uteši Agaru.
Jakov vide lestvicu od zemlje do neba, niz koju silažahu i uz koju uzlažahu angeli Gospodnji.
Angel Božji javi se Mojseju na Sinaju.
Angel Božji iđaše pred narodom Izrailjskim na putu iz Misira u zemlju obećanu.
Prorok Isaija i Jezekilj videše strašno viđenje serafima i heruvima i ostalih tajnih sila svetlosti oko prestola Svevišnjega.
U Danilu nesta snage kad vide jednog angela Božjeg.
Slepoga Toviju vodio je na dalek put arhangel Rafail.
Jedan jedini angel Gospodnji udari vojsku cara Senahe rima pod Jerusalimom: jedan angel, jedne noći, jedan udar, i pogubi odjednom 185.000 vojnika neznabožnih. Jedan angel svetlosti dakle moćniji je od osamnaest legiona ljudi! Čuješ li ti ovo, Teodule? Vidiš li ti, kolika je sila jednog angela svetlosti?
Čitaj dalje šta se kaže o proroku Iliji, kako ga angel Božji iz sna probudio i dade mu da jede.
Pa onda čitaj šta piše o proroku Jeliseju, kako je otvorio oči svome uplašenom sluzi da vidi vojsku nebesnu i da se uveri da je više naših nego njihovih (tj. neprijateljskih).
I odčitaj knjige Makaveja, i uveri se, kako angelski rojevi idu pred vojskom pravednika i razbijaju neprijatelje njihove.
Još čitaj, kako se angel Gospodnji javio Manoju i ženi njegovoj bezdetnoj i prorekao rađanje slavnog Samsona.
I još čitaj, kako se angel Gospodnji javio Gedeonu i pozvao ga da ustane protiv Madijamaca.
I još i još, mnogo i mnogo u Starom Zavetu. A još više u Novom Zavetu, u Evangeliju i u Delima Apostolskim. A najviše u toku istorije crkve od 2000 godina u životu svetih Božjih, ljudi i žena. Tamo je opisano iskustvo najsvetijih i najboljih sledbenika Spasovih, iz ko ga se vide rojevi zlih duhova, protiv kojih su se sveti ljudi morali boriti, kao i neprestana pomoć u patnjama od strane angela svetlosti.
Hrišćanski filosofi i jeretički bogoslovi, koji sve to odriču, ustvari, odriču Sveto Pismo Božje. I ne samo to, nego odriču i Hrista Gospoda, Spasitelja sveta.
A ti, Teodule moj, ostavi njih, kao epigone paganske filosofije, pa zajedno sa mnom znaj i veruj, da postoji bezgranično veliki svet duhova, svetlih i mračnih, i da je taj svet duhova ne manji činilac u drami vasione i ljudske istorije od telesnih ljudskih bića. Istoričari, koji čine istoriju sveta zavisnom samo i jedino od tele snih ljudi, bez učešća sveta duhovnoga, slični su ribama u vodi, koje ništa ne znaju o ljudima, o ribarima i o mrežama ribarskim, nego sve objašnjavaju vodom i vodenim strujama, i govore među sobom: sve su to talasi vode ni, i ne postoji ništa u svetu osim nas riba i vode! Ta ko mogu da govore ribe; i njima je prošteno, jer su ribe; tako govore i ljudi čiji je mozak zatvoren ribljim krlju štima, i njima se ne može oprostiti ni ovoga ni onoga sveta.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *