NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLJE)

TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLJE)

 

Prof. Velimir Hadži-Arsić

TAJNE VERE I ŽIVOTA
(OSNOVNO BOGOSLOVLJE)
 
O ZNAČAJU ISKUPLJENJA ZA DUHOVNOMORALNI ŽIVOT LJUDI U CRKVI
 
(Oproštajna beseda Spasiteljeva, Jn.15-17)
 
Na Tajnoj Večeri Spasitelj je otkrio svojim učenicima mnoge tajne. Naročito je mnogo kazao o značaju tajne iskupljenja i spasenja roda ljudskog za čovekov duhovnomoralni život. Praštajući se sa učenicima, On sve tajne svoga učenja, života i rada svodi na tajnu svoje Bogočovečanske Ličnosti. Šta znači Spasitelj za spasenje i život roda ljudskog i kako se ljudi spasavaju Spasiteljem od greha, smrti i đavola, pokazuje nam Gospod s naročitom silom u Oproštajnoj besedi sa svojim učenicima, izloženoj u Jovanovom Evanđelju od 15 do 17 glave. Ta Oproštajna beseda sadrži sledeće istine o spasenju i hrišćanskom životu.
Prva istina o spasenju i životu čoveka jeste: Spasenje čoveka od greha, smrti i đavola obavlja se organskim sjedinjenjem čoveka sa Spasiteljem (Jn.15,1-8). Iz toga izvire hrišćanski život.
Što je čokot za lozu, to je Bogočovek za čoveka, Spasitelj za onog koji želi spasenje. Da bi rod rodila, loza mora biti na čokotu, mora se negovati, čuvati, čistiti. Spasitelj je čokot spasenja, i to besmrtni, večni čokot; iz njega neprekidno struje u sve loze na njemu sve bogočovečanske sile kao životvorni sokovi; oni se razlivaju po svima lozama, očišćuju ih od greha, smrti i đavola, osvećuju ih, spasavaju. Samo ona loza napreduje i donosi roda koja čvrsto stoji na čokotu; tako isto samo onaj čovek živi vrlinski i sveto i spasava se koji svim bićem stoji na Spasitelju i živi Njime.
Kada čovek živi Bogočovekom, on dobija od Njega božanske sile i postaje božanski moćan i silan. Njemu Bogočovek ispunjuje sve molitvene želje. On, takoreći, postaje svemoćan Bogočovekom, i što god zaište od svemoćnog Boga i Spasitelja – dobija. Ali takav čovek želi, hoće i ište samo ono što je božansko, sveto, pravedno, besmrtno, večno. Ko pak ne živi Bogočovekom, propada, i smrt ga sa svih strana uništava. To znače Spasiteljeve reči: „Ko u meni ne ostane, izbaciće se napolje, kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti. Ako ostanete u meni i reči moje ostanu u vama, što god hoćete ištite, i biće vam“ (st. 6-7).
Druga istina o spasenju i pravom životu čoveka jeste: Organsko sjedinjenje sa Bogočovekom ispunjuje čoveka be-smrtnom blagodatno moralnom silom: bogočovečanskom ljubavlju (Jn.15,9-17).
Bogočovečanska ljubav se daje samo onome čoveku koji je u duhovnom jedinstvu sa Gospodom Hristom. Za njega je takva ljubav prirodna, logična i neophodna. Stoga je Spasitelj i zahtevao od svojih sledbenika: „Kao što Otac ima ljubav k meni, i ja imam ljubav k vama; budite u ljubavi mojoj“ (st. 9).
Ovu ljubav prema Bogočoveku čovek izražava vršenjem Bogočovečanskih zapovesti i životom po njima. A glavne Bogočovekove zapovesti su ove: Ljubav prema Bogu i bližnjemu (Mk.12,29-31; Mt.22,37-40). Držanjem tih i svih ostalih zapovesti ljubav se njima uvećava i živi. Jer ljubav se hrani ostalim evanđelskim vrlinama, kao što se i ove hrane njome. Samo živeći evanđelskim vrlinama, čovek ss ukorenjuje u bogočovečanskoj ljubavi i ostaje u njoj. Čovek koji iz ljubavi i sa ljubavlju tvori Spasiteljeve zapovesti, dobija naročiti dar: božansku radost. Iako je vršenje Spasiteljevih zapovesti spojeno sa mukama, naporima, patnjama, on sve to podnosi sa radošću koju mu po duši razliva sam Spasitelj. Jer čovekovo biće, spaseno Bogočovekom od greha, smrti i đavola, oseća stvaralačku radost od duhovne zajednice sa Bogočovekom. To nam govore Spasiteljeve reči: „Ovo vam kazah, da radost moja u vama ostane i da radost vaša bude potpuna“ (st. 11).
Po svojoj prirodi, bogočovečanska ljubav je puna samopožrtvovanja. U njoj nema ničeg sebičnog i samoživog. Ona stalno zahteva od Bogočovekovih sledbenika samopožrtvovanje do kraja. To znače Spasiteljeve reči: „Od ove ljubavi nema veće, da ko dušu svoju položi za prijatelje svoje“ (st. 13).
Bogočovečanska ljubav zbližuje, sprijateljuje čoveka sa Bogočovekom i sa ljudima. Jer čovek tvoreći zapovesti Hristove postaje prijatelj njegov, a to znači: prijatelj Božji. U tom prijateljstvu sa Bogočovekom i sastoji se čovekovo izbraništvo. Spasitelj izabira za svoje prijatelje samo ope koji dobrovoljno, iz ljubavi i sa radošću vrše njegove zapovesti. Takvim prijateljima On obećava da će im Bog dati sve što zaištu u ime njegovo, tj. sve što je božansko, besmrtno, večno, korisno (st. 16).
Treća istina o životu i spasenju čoveka jeste: Bogočovek je u rodu ljudskom jedina istinska ljubav, život, svetlost, besmrtnost i večnost, a ljudi Ga mrze, jer su zaljubljeni u greh, u tamu, u smrt (Jn.15,18-16, 4).
Spasitelj je došao u svet da ljude spase od zla i greha. Ali ljudi, zaljubljeni u greh i zlo, ne vole Spasitelja koji uništava ono što im je tako milo i drago: greh i zlo. Tama mrzi pa svetlost, zlo mrzi na dobro, đavo mrzi na Boga (sr. Jn.3,19-20). Sa istih razloga oni mrze i sledbenike Hristove. Jer Hristovi sledbenici izvode: protiv zla – Hristovo dobro, protiv tame – svetlost, protiv greha – vrlinu, protiv smrti – besmrtnost, protiv laži – istinu, protiv đavola – Boga. A svet mrzi na sve to, jer je ogrezao u zlu, tami, grehu, smrti, laži, đavolu. To znače Spasiteljeve reči: „Ako svet mrzi na vas, znajte da je na mene omrznuo pre vas. Kad biste bili od sveta, svet bi svoje ljubio. A kako niste od sveta, nego vas ja izabrah od sveta, zato mrzi na vas svet“ (st. 1,8-19).
Živeći životom Bogočoveka, sledbenici njegovi doživljuju njegovu sudbinu u ovom svetu: gone ih kao i Njega, muče ih kao i Njega. A to čine stoga što im je greh svojom tamom pomračio saznanje i savest, te u Isusu ne vide Boga i Spasitelja (st. 20-21).
Četvrta istina o spasenju i duhovnom životu čoveka jeste: Duh Sveti pomagaće ljudima da se spasu od greha, smrti i đavola, osposobljujući ih da živom verom i vrlinskim životom usvajaju Spasitelja i spasenje (Jn.16,5-33).
Bogočovek je pripremio put za silazak Duha Svetoga u ovaj svet i za njegovo učešće u delu spasenja. Ljudi će mrzeti i goniti hrišćane, ali im neće moći nauditi. Jer Duh Sveti nema tela, da bi Ga ljudi mogli ubiti i ukloniti iz sveta. I oni ne mogu nikakvim pretnjama, mukama n nevoljama ućutkati svedočanstvo Hristovih sledbenika o Isusu kao Bogočoveku i Spasitelju, niti ih zaplašiti ikakvom smrću. U svemu tome oni će biti radosni i neustrašivi. Tu radost i tu neustrašivost davaće im Duh Sveti, Utešitelj.
Peta istina o značaju Hristovog dela spasenja čoveka za naš život jeste: Cilj celokupnog Bogočovekovog života i rada sastoji se u tome da ljudima da život večni kroz poznanje istinitog Boga (Jn.17,1-10).
Čovek poznaje istinitog Boga i dobija večni život kada usvoji Bogočoveka sa svima njegovim istinama, delima, životom, učenjem. Posao spasenja sveta od greha, smrti i đavola, a to znači: osiguranje i davanje ljudima večnog života Bogočovek je izvršio celokupnim svojim životnim podvigom, od začeća do vaznesenja. Spasitelj i naziva svojim životnim poslom: spasenje sveta od greha, smrti i đavola, i darivanje ljudima večnoga života (st. 1-5).
To poznanje istine postižu, taj večni život zadobijaju samo oni koji veruju u Hrista kao Spasitelja i žive tvoreći njegove zapovesti, tj. oni koji „drže“ reč njegovu.
Šesta istina o spasenju čoveka jeste: Svojom istinom Bogočovek osvećuje ljude i sjedinjuje ih u jedno večno, nerazdeljivo, božansko jedinstvo, u jedinstvo sa Sobom i svom Svetom Trojicom (Jn.17,11-26).
U ovom svetu greha, smrti i zla, ljudi se osvećuju božanskom Istinom. A tom se Istinom osvećuju ako je usvoje, ako žive njome. To ih čuva od laži, od zla, u kome sav svet leži. (1.Jn.5,19). Življenje božanskom Istinom stvara u njima saznanje i osećanje: da oni nisu od ovoga sveta, nego su od onoga sveta, od Boga, od božanske Istine. Drugim rečima: od samoga Hrista, jer je On rekao za sebe: „Da sam Istina“ (Jn.14,6).
Svojom božanskom silom Bogočovek sjedinjuje ljude u jednu naročitu zajednicu, kakvu svet ne zna i nema: zajednicu u kojoj su ljudi sjedinjeni među sobom do jednodušnosti i jednosuštnosti, u kojoj je čovek sa čovekom jedno kao što su jedno Bog Otac i Bog Sin. To je jedinstvo – jedinstvo ljubavlju i istinom. Sledbenici Hristovi ostvaruju to jedinstvo živeći Bogočovekom i Njegovim vrlinama. U njih se onda stvara „jedna duša i jedno srce“, o čemu i govore Dela Apostolska kad govore o prvoj Crkvi (4,32), A to jedinstvo svih u Hristu Bogočoveku i jeste osiguranje večnoga života u Trojičnom Božanstvu. Tu vlada ljubav Duha Svetog kao glavna stvaralačka i sjedinjujuća sila. U tom jedinstvu ljudi u Hristu nema ničeg ni nasilnog, ni mehaničkog, ni nametnutog, već sve sama ljubav Božja i bratska, sve sama vera i život bogočovečanski, sve sama istina, sve sama pravda, sve sama dobra volja, sve sama sloboda, istinska sloboda kojom nas Hristos oslobodi (Gal.5,1). Tu svi žive u Hristu i u svima živi Hristos (Gal.2, 20); Hristos je svima sve, i svi su jedno u Hristu (Kol.3, 11; Gal.3,28).

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *