NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLJE)

TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLJE)

 

Prof. Velimir Hadži-Arsić

TAJNE VERE I ŽIVOTA
(OSNOVNO BOGOSLOVLJE)
 
O TAJNI PRIČEŠĆA ILI SVETOJ LITURGIJI
 
Sveta tajna Pričešća, ili Evharistija, jeste ustvari sveta Liturgija koja se vrši u Crkvi kao tajna Hrista i Njegove Crkve. Na sv. Liturgiji biva pričešće. Pričešće je sveta tajna u kojoj hrišćanin, pod oblikom hleba i vina, prima samo telo i krv Gospoda Hrista, sjedinjuje se s Njim, dobija oproštaj grehova i zalog večnoga života.
Ovu svetu tajnu ustanovio je sam Spasitelj na Tajnoj Večeri. Uzeo je hleb, blagoslovio ga, prelomio i dao svojim učenicima, rekavši: „Uzmite, jedite ga, – ovo je telo Moje, koje se za vas lomi.“ Zatim je uzeo čašu, zahvalio Bogu, i dao im govoreći: „Pijte iz nje svi, jer je ovo krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za mnoge radi otpuštenja grehova“.[1]
Ova sveta tajna, zbog svoje neizmerne važnosti, sačinjava suštinu najglavnijeg hrišćanskog crkvenog bogosluženja, svete Liturgije. Na njoj se prineseni hleb i vino prizivom („epiklezom“) i dejstvom Svetoga Duha osvećuju i pretvaraju u telo i krv Gospoda Hrista, kojim se verni onda pričešćuju i tako sjedinjuju sa Hristom Bogom. Zato je sv. Liturgija, kao zajednica Boga i Njegovog naroda, ustvari srce same Crkve.
Svetoj tajni pričešća može pristupiti svaki hrišćanin: od odojčeta do starca. Jer se u njoj ljudsko biće sjedinjuje sa samim Spasiteljem. Sjedinjen s Njim, čovek živi Njime i njegovim večnim životom. Po reči samoga Spasitelja: „Koji jede moje telo i pije moju krv, boravi u meni, i ja u njemu. Ko jede moje telo i pije moju krv, ima život večni. Koji jede mene, živeće mnome“.[2] Imajući u vidu sveto pričešće, Spasitelj naziva sebe: „hlebom Božjim koji silazi s neba i daje život svetu“,[3] hlebom života od koga se nikad ne gladni,[4] hlebom nebeskim koji pričasniku daje besmrtnost i život večni[5].
Pošto u svetoj tajni Pričešća pričesnik prima telo i krv Spasitelja, neophodno je potrebno da se pričesnik pripremi za ovu svetu tajnu. Priprema se vrši postom i molitvom, jer post i molitva očišćuju našu dušu od svakog greha i nečistote. Pri tome je čovek dužan da ispituje sebe i da savest svoju očisti od grehova pokajanjem. Samo tako pripremljen, čovek se može dostojno pričestiti. Pristupi li svetom pričešću nepripremljen, čovek navlači na sebe strahovitu osudu. O tome govori ap. Pavle: „Ali čovek da ispituje sebe, pa onda od hleba da jede i od čaše da pije; jer koji nedostojno jede i pije – sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjeg“[6].
Zbog beskrajne važnosti koju sveto Pričešće ima za hrišćane, u prva vremena Hrišćanstva hrišćani su se pričešćivali svake Liturgije, a kasnije su to činili ređe, jer su počeli smatrati sebe za nedostojne da često pristupaju tako velikoj tajni. Crkva je odredila da se pobožni i revnosni hrišćani pričešćuju više puta godišnje i to svi neizostavno. Nečlanovi Crkve Pravoslavne (nekršteni, jeretici, sektaši) ne mogu se pričešćivati.
 


 
NAPOMENA:

  1. Mt.26,26-28.
  2. Jn.6,55. 54. 57.
  3. Jn.6,33.
  4. Jn.6,35.
  5. Jn.6,50-51.
  6. 1.Kor.11,28-29.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *