NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLJE)

TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLJE)

 

Prof. Velimir Hadži-Arsić

TAJNE VERE I ŽIVOTA
(OSNOVNO BOGOSLOVLJE)
 
O TAJNI KRŠTENJA
 
Krštenje je sveta tajna u kojoj se čovek, ispovedivši prethodno pravu veru, kroz trostruko pogruženje u vodu u ime Oca i Sina i Svetoga Duha očišćava od svih grehova, umire za greh i grešni život i ponovo rađa u duhovni, sveti život. Takođe, krštenjem se ulazi u Crkvu i postaje hrišćanin. Po reči Spasiteljevoj: „Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božje“.[1] U svetoj vodi krštenja čovek se očišćuje od svega grešnog i preporađa Duhom Svetim. Ako je dete, očišćuje se od praroditeljskog greha; ako je pak odrastao, očišćuje se i od ličnih grehova. Samim primanjem krštenja postaje član Tela Hristovog – Crkve.
Tajnu krštenja ustanovio je sam Spasitelj kada je po vaskrsenju svom dao Apostolima zapovest: „Idite i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha“.[2] On je i primerom svojim osvetio krštenje, primivši ga od Jovana.
Tajna krštenja se može izvršiti nad svakim koji ima veru a kaje se za svoje grehe. To se vidi iz reči samoga Spasitelja i sv. Apostola Petra. Spasitelj veli: „Koji uzveruje i krsti se, spašće se“[3] a Ap. Petar: „Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grehova: i primićete dar Svetoga Duha“.[4] Zato odrastao ispoveda pri krštenju svoju veru čitanjem Simvola vere. A kada se krštavaju deca koja nisu u stanju da ispovede svoju veru, onda to umesto njih i za njih čini kum čitajući Simvol vere. Zato kum i prima na sebe obavezu da svoje kumče, kada odraste, nauči istinama vere i pobožnom životu.
U obredu tajne krštenja najvažnija je radnja trostruko pogružavanje u vodu onoga koji se krštava, pri čemu sveštenik izgovara reči: „Krštava se sluga Božji (kaže se ime koje je kum namenio) u ime Ocaamin, i Sinaamin, i Svetoga Duha – amin“. Ovo pogružavanje označava sahranjivanje starog i vaskrsavanje novog čoveka, jer pretstavlja Spasiteljevu smrt i vaskrsenje (Rim.6,3-11).
Krštenje se ne ponavlja, jer je ono duhovno rođenje; i kao što se čovek jedanput rađa, tako se jedanput i krsti. Zato je i rečeno u Simvolu vere: Ispovedam jedno krštenje.
Pravo da vrše svetu tajnu krštenja imaju episkopi i sveštenici, kao naslednici svetih Apostola. U krajnjoj nuždi krštenje mogu obaviti đakoni, pa i pravoslavni vernici svetovnjaci. U takvom slučaju, krštavani se triput pogružava u vodu, pri čemu se izgovaraju reči: „Krštava se sluga Božji (ime) u ime Oca – amin, i Sina – amin, i Svetoga Duha – amin“. Ako ovako krštena ličnost ostane u životu, sveštenik dopuni krštenje vršeći ceo obred krštenja sem trostrukog pogružavanja. (Krštenje se vrši pogružavanjem u vodu; samo u slučaju nedostatka vode, ili u nekoj krajnjoj nuždi, krštenje se može vršiti i oblivanjem ili kropljenjem).
 


 
NAPOMENA:

  1. Jn.3,5.
  2. Mt.28,19.
  3. Mk.16,16.
  4. D.Ap.2,38.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *