NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLJE)

TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLJE)

 

Prof. Velimir Hadži-Arsić

TAJNE VERE I ŽIVOTA
(OSNOVNO BOGOSLOVLJE)
 
O CRKVI KAO BLAGODATNOM CARSTVU BOŽJEM
 
Sve što je Hristovo ima bogočovečanski karakter. Otuda i Crkva, osnovana Bogočovekom, ima bogočovečansku misiju i bogočovečanski karakter. Zato što je od Bogočoveka, Crkva je pre svega bogočovečanska zajednica: zajednica Boga i ljudi. U njoj je Bog uvek na prvom mestu a čovek na drugom: Bog vodi, čovek je vođen; Bog spasava, čovek se spasava; Bog osvećuje, čovek se osvećuje; Bog prosvećuje, čovek se prosvećuje; Bog radi, čovek sarađuje. Jedan isti život koji dolazi od Boga u Crkvi se daje svima vernicima; tako i istina, i pravda, i ljubav, i dobrota, i sve božanske sile: dolaze od Boga, i Bogom se daju u Crkvi svima. To je tako, jer je Crkva, po rečima apostola Pavla, telo Hristovo[1]. A to znači: Crkva je bogočovečanski organizam; njega oživljuje i drži u postojanju sam Bogočovek. To je On objavio kada je sebe nazvao čokotom a svoje sledbenike lozama[2]. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe ako ne bude na čokotu, tako i sledbenici Hristovi ako ne budu u Njemu. Jer bez Njega ne mogu činiti ništa istinski dobro, pravedno, sveto, božansko, besmrtno, večno[3].
To pokazuje da je život Crkve – organska zajednica Boga i čoveka, Božjeg i čovečjeg. Samo nakalemljen svim bićem na Bogočoveku (a nakalemljuje se čovek verom, ljubavlju, molitvom i ostalim evanđelskim blagodatnim vrlinama),čovek dobija životvorne sile od Bogočoveka Svetim Duhom i tako osposobljuje sebe za evanđelska i božanska dela, misli, osećanja, želje. Po svemu, Crkva je bogočovečanski organizam, i sa tim – bogočovečanska organizacija. Prvo organizam, pa onda organizacija. Kao bogočovečanska organizacija, zajednica ili društvo Crkva se odlikuje od ostalih ljudskih organizacija, zajednica i društava time što ona predstavlja i stvarno jeste jedan živi, nedeljivi organizam, jedno živo i nedeljivo telo Hristovo. Glava toga tela je Bogočovek Hristos, a članovi su toga tela hrišćani[4]. To bogočovečansko društvo, kao telo Boga i Spasitelja, ima sva spasonosna sredstva i sile koje su neophodne za spasenje svakog posebno i svih ljudi skupa. Stoga se može reći: Crkva je Bogom ustanovljena bogočovečanska zajednica ljudi u Hristu, koji su Duhom Svetim sjedinjeni pravoslavnom verom, zakonom Božjim, jerarhijom i svetim tajnama.
Na istini da je Bog, Isus Hristos je sagradio svoju Crkvu[5]. Crkva oseća i zna sebe kao Telo Gospoda Hrista. Njeno postojanje, sila i moć potpuno zavise od Božanstva Gospoda Hrista. Samo time što je Hristos – Bog, Crkva je božanska ustanova i riznica božanske blagodati. Kada Hristos ne bi bio Bog, Crkva ne bi mogla neprestano činiti božanska dela u svetu: otpuštati grehe, isceljivati od zla i smrti, oslobađati od đavola, davati darove Duha Svetoga. Od Božanstva Hristovog dolazi sila njene celokupne delatnosti i života.
Po prirodi svojoj Crkva je u isto vreme i vidljiva i nevidljiva, i božanska i čovečanska. Ona je vidljiva, jer je njen osnivač – ovaploćeni Bog koji je kao vidljiv živeo među ljudima; jer blagodat spasenja daje ljudima kroz vidljiva sredstva; jer javno ispoveda veru Hristovu; jer ima vidljivu apostolsku jerarhiju; jer ima vidljive ljude za svoje članove; jer živi u vidljivom svetu. Ali ona je i nevidljiva, jer je nevidljiva glava njena – Hristos; jer je nevidljiva duša njena – Sveti Duh; jer je nevidljiva blagodat spasenja; jer su nevidljivi njeni preminuli članovi. Kao što je Bogočovek tajanstveno i neshvatljivo jedinstvo Boga i čoveka, tako je i Crkva tajanstveno i neshvatljivo jedinstvo božanskog i čovečanskog elementa. Zbog ovog tesnog jedinstva božanskog i čovečanskog elementa, Crkva je, iako vidljiva ustanova, ipak predmet vere. Stoga Drugi Vaseljenski Sabor devetim članom Simvola vere i propisuje veru u Jednu, Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu.
Crkva je jedna i na zemlji i na nebu, i jedna joj je glava: Gospod Isus. Ona je u isto vreme i zemaljska i nebeska: zemaljska je ukoliko je na zemlji i ukoliko joj pripadaju svi pravoslavni hrišćani koji žive na zemlji; nebeska je ukoliko joj pripadaju oni koji su preminuli sa verom i pobožnošću i sada žive na nebu[6].
U Crkvi kao telu Hristovom neprekidno i u izobilju boravi nevidljiva blagodat Božja. Da je tako, svedoči nam to što je Spasitelj glava Crkve, a On je – „pun blagodati i istine“[7], i tom blagodaću i istinom neprestano ispunjuje telo svoje, Crkvu. Ova blagodat nikad neće presahnuti u Crkvi, jer je Spasitelj rekao: „Sazidaću Crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati“[8]; i: „Evo, ja sam s vama u sve dane do svršetka veka“[9]. Isto tako, Spasitelj je poslao od Oca Crkvi svojoj Duha Svetog da bude u njoj doveka[10]. Ove reči pokazuju da svemoćni i večni Spasitelj neprekidno boravi u Crkvi svojoj, ispunjuje je svojom blagodaću i istinom, osvećuje i spasava sve koji su u njoj i pobeđuje sve koji su protiv nje.
 


 
NAPOMENA:

  1. Ef.1,23; Kol.1,24.
  2. Jn.15,5.
  3. Jn.15,1-8.
  4. Ef.1,22-23; Kol.1,18; Ef.5,23.
  5. Mt.16,16-18.
  6. Jev.12,22-24.
  7. Jn.1,14-16.
  8. Mt.16,18.
  9. Mt.28,20.
  10. Jn.14,16-17 i dr.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *