NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLJE)

TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLJE)

 

Prof. Velimir Hadži-Arsić

TAJNE VERE I ŽIVOTA
(OSNOVNO BOGOSLOVLJE)
 
b) BOGOČOVEKOVA POBEDA NAD GREHOM, CMPTI I ĐAVOLOM
 
Gresi su proizvod đavola. Bezgrešni Bogočovek je pobedio ne samo grehe nego i samoga tvorca grehova – đavola. Da to nije učinio, njegova pobeda nad grehom ne bi bila ni potpuna ni stvarna, jer bi bio kao onaj koji reku presušuje na sredini toka ili na uvoru a ne na samom izvoru. Sav bogočovečanski domostroj spasenja ima za cilj: pobedu nad đavolom kao nad vrhovnim tvorcem i samobitnim ocem greha i zla. Stoga apostol Pavle veli: „Pošto ljudi imaju telo i krv, tako i Bog Logos uze udela u tome da smrću satre onoga koji ima državu smrti, to jest đavola“.[1]
Kavo je silan i strašan time što ima silu smrti, što gospodari i raspolaže smrću. A sila smrti jesu gresi. Svaki je greh jedna mala smrt; a svi gresi skupa sačinjavaju smrt beskrajnu i večnu. U klici svojoj svaki je greh od đavola. Bog Logos se i javio u ovom svetu kao čovek da satre đavole, njegovu silu – grehe, a kroz njih i samu smrt (Jev.2,14-15).
Da je smrt uništena, veli sv. Atanasije Veliki, i da je krst postao pobeda nad njom, i da opa nema više sile, nego da je stvorio mrtva, znak i dokaz toga je to što je svi učenici Hristovi nipodaštavaju, svi udaraju na nju i ne plaše je se, već je krsnim znakom i verom u Hrista gaze kao mrtvu. U staro vreme, pre božanskog dolaska Spasiteljevog, smrt je bila strašna i samim svetiteljima, i svi su oplakivali mrtve kao propale. A sada, pošto je Spasitelj vaskrsao telo, smrt više nije strašna, nego je svi koji veruju u Hrista potiru kao ništa, i više vole da umru nego da se odreknu vere u Hrista. Jer oni sigurno znaju da oni koji umiru ne propadaju već žive, i kroz vaskrsenje će postati netruležni. Jedino je lukavi đavo, koji nam se u staro doba gorko narugao smrću, ostao istinski mrtav, pošto su uništene smrtne muke. I evo dokaza za to: pre no što poveruju u Hrista, ljudi smatraju smrt strašnom i plaše je se; a čim pristupe Hristovoj veri i Hristovom učenju, oni toliko preziru smrt da s radošću nasrću na nju i postaju svedoci vaskrsenja koje je Spasitelj izvršio radi uništenja smrti. Čak i dečica hitaju da umru. I ne samo ljudi, nego i žene se uče kako da se bore sa smrću. Ona je tako nemoćna postala da je i žene, koje je ona ranije držala u obmani, ismevaju kao mrtvu i uništenu. Pošto je Spasiteljem na krstu smrt pobeđena i osramoćena, i pošto su joj svezane i ruke i noge, to svi koji hode u Hristu – satiru smrt, i postajući mučenici za Hrista oni joj se rugaju i sa podsmehom joj govore: smrti, gde ti je pobeda? pakle, gde ti je žalac?[2]
Krst Hristov je spasao vaseljenu, prognao zabludu, povratio istinu, načinio zemlju nebom, napravio ljude anđelima. Zahvaljujući njemu, demoni nisu više strašni već prezreni, i smrt nije smrt već san i bdenje.[3]
Krst je postao simvol jedine istinske pobede i zauvek ostao sredstvo koje savlađuje i pobeđuje sve grehe, sve smrti, sve đavole. Zato svi istinski hrišćani toliko poštuju časni krst, poklanjaju mu se i celivaju ga. Svojom krsnom žrtvom Gospod je dao prirodi ljudskoj bogočovečansku silu, kojom se ljudi izbavljaju od svakog zla i bezakonja,[4] Zato što je Spasitelj svu svoju spasonosnu i životvornu silu usredsredio u krstu, krst je postao: znak Njegov i na zemlji i na nebu, znak po kome Ga poznaju i raspoznaju sva zemaljska i nebeska bića.[5]
 


 
NAPOMENA:

  1. Jev.2,14; 1.Jn.3,8; sr. Otk.6,8; Jak.1,15.
  2. De incarnat. Verbi, 27; P. gr. t. 25, col. 141 C, 144 AB.
  3. Sv. Zlatoust, De aidorat. praetiosae crucis, 3; P. gr. t. 52, col. 838.
  4. Tit 2,13. 14.
  5. Cp. Mt.24,30.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *