NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLJE)

TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLJE)

 

Prof. Velimir Hadži-Arsić

TAJNE VERE I ŽIVOTA
(OSNOVNO BOGOSLOVLJE)
 
a) ISKUPLJENJE BOGOČOVEKOM
 
Jedno je očigledno: svespasonosna sila krsta Hristovog obuhvata celog čoveka, spasava ga, iskupljuje, očišćuje i osvećuje.
U svemu i po svemu bezgrešan, Gospod Hristos nije mogao umreti, jer je smrt posledica greha, plata za greh.[1] Ali iako zbog svoje božanske bezgrešnosti besmrtan, Gospod je dobrovoljno primio smrt za ljude koje je ona zbog njihovog greha pustošila, i svojom iskupiteljskom žrtvom postao Iskupitelj i Spasitelj roda ljudskog od greha i smrti.[2]
Dobrovoljno prolivena za ljude krv Hristova ima beskrajnu vrednost pred Bogom, zato što je to krv Bogočoveka. I samo kao takva ona iskupljuje rod ljudski od greha i smrti i prevodi ga u besmrtnost i život večni.
Kroz grehe čovek je mnogo naudio svojoj bogolikoj duši, iskvario je, pomračio i delimično je izgubio. Nijedno od stvorenih bića nije moglo da je otkupi i spase. Jedina sila, a time i jedina vrednost, kojom se može otkupiti ogrehovljena, izgubljena duša ljudska jeste – bezgrešna duša Bogočoveka Hrista. Ona beskrajno više vredi nego sva sazdana bića skupa. Njena svemoćna iskupiteljska i spasiteljska sila leži u njenoj bezgrešnoj svečistoti i božanskoj svevrednosti s jedne strane, i u njenom prirodnom srodstvu sa dušom ljudskom s druge strane. Zato je Spasitelj i objavio da je došao: da dušu svoju da u otkup za mnoge.[3]
Spasitelj je to učinio svojim životom, a naročito svojom krsnom smrću i vaskrsenjem. Dajući dobrovoljno svoju dušu za spasenje ljudi, Spasitelj je svepobednom silom njene bezgrešnosti i svevrednosti otkupio dušu ljudsku, prodanu grehu i smrti.[4]
 


 
NAPOMENA:

  1. Rim.6,23.
  2. „Adam je zgrešio i – umro, veli sv. Zlatoust, Hristos nije zgrešio i – takođe je umro. Ovo je (neobično i čudno: Adam je zgrešio i – umro, a Hristos nije zgrešio i – takođe je umro. Otkuda to i zašto? Zato, da bi se onaj što je zgrešio i umro mogao pomoću onoga što nije zgrešio i umro osloboditi od okova smrti. Tako često biva i sa novčanim dužnicima: ako je neko dužan nekome novčano i ne može da vrati, ostaje zbog toga u rukama poverioca; a neko drugi, iako nije dužnik, ali imajući mogućnosti da plati, plaća i oslobađa dužnika. Tako se desilo i sa Adamom i Hristom. Adam je postao dužnik, podložan smrti, i bio je u rukama đavola; Hristos nije bio dužnik n nije bio u rukama đavola, ali je došao i platio smrću za onoga što je bio u đavolovim rukama, da bi čoveka oslobodio od okova smrti“ (Nomil. in Pasha, 4; P. gr. t. 52, ool. 770).
  3. Mk.10,45.
  4. Pim.7,14; 6,17. 20; 5,12.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *