Проф. Велимир Хаџи-Арсић
ТАЈНЕ ВЕРЕ И ЖИВОТА
(ОСНОВНО БОГОСЛОВЉЕ)
а) ИСКУПЉЕЊЕ БОГОЧОВЕКОМ
Једно је очигледно: свеспасоносна сила крста Христовог обухвата целог човека, спасава га, искупљује, очишћује и освећује.
У свему и по свему безгрешан, Господ Христос није могао умрети, јер је смрт последица греха, плата за грех.[1] Али иако због своје божанске безгрешности бесмртан, Господ је добровољно примио смрт за људе које је она због њиховог греха пустошила, и својом искупитељском жртвом постао Искупитељ и Спаситељ рода људског од греха и смрти.[2]
Добровољно проливена за људе крв Христова има бескрајну вредност пред Богом, зато што је то крв Богочовека. И само као таква она искупљује род људски од греха и смрти и преводи га у бесмртност и живот вечни.
Кроз грехе човек је много наудио својој боголикој души, искварио је, помрачио и делимично је изгубио. Ниједно од створених бића није могло да је откупи и спасе. Једина сила, а тиме и једина вредност, којом се може откупити огреховљена, изгубљена душа људска јесте – безгрешна душа Богочовека Христа. Она бескрајно више вреди него сва саздана бића скупа. Њена свемоћна искупитељска и спаситељска сила лежи у њеној безгрешној свечистоти и божанској свевредности с једне стране, и у њеном природном сродству са душом људском с друге стране. Зато је Спаситељ и објавио да је дошао: да душу своју да у откуп за многе.[3]
Спаситељ је то учинио својим животом, а нарочито својом крсном смрћу и васкрсењем. Дајући добровољно своју душу за спасење људи, Спаситељ је свепобедном силом њене безгрешности и свевредности откупио душу људску, продану греху и смрти.[4]
НАПОМЕНА:
- Рим.6,23.
- “Адам je згрешио и – умро, вели св. Златоуст, Христос није згрешио и – такође је умро. Ово је (необично и чудно: Адам је згрешио и – умро, а Христос није згрешио и – такође је умро. Откуда то и зашто? Зато, да би се онај што је згрешио и умро могао помоћу онога што није згрешио и умро ослободити од окова смрти. Тако често бива и са новчаним дужницима: ако је неко дужан некоме новчано и не може да врати, остаје због тога у рукама повериоца; а неко други, иако није дужник, али имајући могућности да плати, плаћа и ослобађа дужника. Тако се десило и са Адамом и Христом. Адам је постао дужник, подложан смрти, и био је у рукама ђавола; Христос није био дужник н није био у рукама ђавола, али је дошао и платио смрћу за онога што је био у ђаволовим рукама, да би човека ослободио од окова смрти” (Ноmil. in Pasha, 4; P. gr. t. 52, ool. 770).
- Mк.10,45.
- Pим.7,14; 6,17. 20; 5,12.
hvala