NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLJE)

TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLJE)

 

Prof. Velimir Hadži-Arsić

TAJNE VERE I ŽIVOTA
(OSNOVNO BOGOSLOVLJE)
 
4. TAJNA SPASITELJEVOG STRADANJA, KRSNE SMRTI I TAJNA SPASENJA
 
Sve što pripada Spasitelju i dolazi od Spasitelja spasonosno je. To naročito važi za njegovo stradanje Jer da Spasitelj nije stradao i da nije umro, najmučniji problem ljudskog života: stradanje i smrt ostao bi nerešen, a time najveća muka neolakšana i najveće zlo neuništeno. Stradanje i smrt predstavljaju strašnu stvarnost kojoj ljudska misao ne može pronaći smisao. Smisao stradanja i smrti može se pronaći tek kada Bogočovek prođe kroz njih, kada postanu Božji.
Stari Zavet prorokuje, a Novi Zavet pokazuje: da je smrt Mesije Spasitelja neophodna u delu spasenja roda ljudskog. Toliko neophodna, da Spasitelj naziva bezumnima svoje učenike koji to ce veruju i ne shvataju.[1] Iz Evanđelja je očigledno da je stradanje Bogočovekovo neophodno za spasenje roda ljudskog. Jer Bogočovek izjavljuje da je cilj njegovog stradanja spasenje sveta: „Za to dođoh na čas ovaj“.[2]
Sav Spasiteljev život na zemlji predstavlja jedan neprekidni podvig stradanja za spasenje sveta. Nije mogao is stradati i ne patiti neprekidno Bogočovek koji je svakoga trenutka imao pred svojim svevidećim očima sve grehe, poroke i zločine svih svojih savremenika, kao i svih ljudi svih vremena. Nema sumnje, istinito je predanje da se Gospod Hristos nikada nije smejao, a često su Ga viđali gde plače, Često se dešavalo, veli sv. Zlatoust za Spasitelja, da su Ga viđali gde plače, ali niko nikada nije ga video da se smeje ili bar osmehuje. Stoga nijedan od evanđelista to i ne pominje.[3]
Sva stradanja Gospoda Isusa dostižu svoj strašni ali i spasonosni vrhunac u njegovoj krsnoj smrti. To je razlog što On hita toj smrti kao izvršenju spasenja sveta govoreći: „Za to dođoh na čas ovaj“, – dođoh na stradanje u ovaj svet radi spasenja sveta: „ja dođoh na čas ovaj, da bih primio smrt za sve“.[4]
U krsnoj smrti Spasiteljevoj dolazi do svoga vrhunca njegova neizmerna ljubav prema čoveku. Stoga se krst i izdvaja kao vrhunac Bogočovekovog spasenja sveta. Krst je sinteza svega toga.
Kroz sva svoja stradanja Gospod Hristos vodi ljudsku prirodu spasenju. Kao predstavnik celoga čovečanstva, jer je bio istiniti Bog i istiniti čovek, On se u svima svojim borbama i mukama borio i mučio za spasenje celog roda ljudskog. Ustvari, On je u suštini odstradao sva stradanja ljudska i prepatio sve muke ljudske. Zato je vapijao i tugovao: „Žalosna je duša moja do smrti“.[5]
Preživljavajući to za sve ljude i umesto svih ljudi, On je plakao i tugovao nad gresima celoga sveta i molio se do krvavog znoja.[6] Sve to On nije činio radi sebe[7] već radi ljudskog roda, čije je grehe, stradanja i smrt uzeo na sebe.
Svojim bogočovečanskim stradanjem Gospod je osvetio, osmislio i zasladio ljudska stradanja, te su ona postala radost za njegove sledbenike.[8] Njegovo stradanje ima spasonosnu i životvornu silu i značaj po celo čovečanstvo, zato što je bogočovečansko, i On kroza nj prevodi ljudsku prirodu iz ropstva u slobodu, iz smrti u život.
 


 
NAPOMENA:

  1. Lk.24,25-26; sr. 22,37; D.Ap.17,3; 26,23; Mt.16,21-23.
  2. Jn.12,27.
  3. In Matth. hom. 6,6; P. gr. t. 57, col. 69.
  4. Blaž. Teofilakt, Enarrat. in evangel. Joan., cap. 12, vers. 27; P. gr. t. 57, col. 69.
  5. Mt.26,38.
  6. Lk.22,44.
  7. Lk.23,27-38.
  8. Cp. D.Ap.5,40-41; 1.Kop.4,12; Jev.12,5-13.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *