NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLJE)

TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLJE)

 

Prof. Velimir Hadži-Arsić

TAJNE VERE I ŽIVOTA
(OSNOVNO BOGOSLOVLJE)
 
đ) ZAKLJUČAK
 
Na osnovu svega dosada rečenog o materijalističkom učenju o postanku sveta, života, životinjskih vrsta i čoveka i njegove duše jasno se vidi da ovo učenje ne zadovoljava. Materijalizam uzalud pokušava da „objasni više nižim, kvalitet kvantitetom“. Ništa nije pogrešnije Hero smatrati materijalizam naučnom hipotezom. „Materijalizam je malo prosta i vrlo sporna metafizička doktrina. I, ima izvesne naivnosti i mnogo nesmotrenosti u tvrđenju, koje se često ponavlja, da je sudbina nauke… vezana za pobedu materijalizma“.[1]
Izlažući svoje mišljenje o materijalizmu, Jerusalem, pored ostalog, kaže: „Materijalizam kao gledište na svet ne odgovara jednom velikom delu iskustva… Naučni me-tod na koji se on poziva, odlučuje protivu njega… U naučnim krugovima on je poslednjih godina ponova izgubio od svoje važnosti… Početak ni kraj duhovnog zbivanja nisu nam dati nikakvim iskustvom… Psihički život kao život uopšte, ima svoju osobitu zakonitost, koja se ne da izvesti iz zakona onoga što nema života. Dokle god postoji ili bude postojala ova vasiona, kakvu je danas znamo, ne možemo preći preko te razlike. Da li može ili će ikada postojati kakav univerzum bez duhovnoga života, to je izvan mogućnosti našega saznanja… Ko stvarno proživi psihičko u svoj njegovoj neposrednosti i dubini, taj ne može naći nikada zadovoljenja u materijalizmu… Gledište, da biće sveta, koje našim čulima opažamo, nije telesno, materijalno, nego da je duhovne prirode, ima nečeg što jako zapanjuje razum koji ne filozofiše. Dok i manje obrazovan čovek brzo shvati materijalizam, zbog čega je ovaj i postao vrlo popularno gledište, dotle spiritualizam[2] pretpostavlja mnogo veću izvežbanost u apstraktnom mišljenju i sposobnost da se čovek duboko unese u život svoje sopstvene duše“.[3]
Izražena jezikom apostola Pavla, ova poslednja Jerusalemova misao glasi: Materijalizam je dovoljna i podesna duhovna hrana samo za ljude skromnijih umnih sposobnosti, to jest za duhovno nedorasle. Za duhovno zrele ljude pak materijalizam je sasvim nepodesna i nedovoljna duhovna hrana.[4]
 


 
NAPOMENA:

  1. F. Roussel et Mme D. Rouasel, Op. cit., p. 614.
  2. Metafizičko shvatanje po kome je ono što stvarno postoji, u svojoj suštini, duhovne prirode, duhovna supstancija sastavljena od duhovnih bića, a tela samo predstave ili pojave jedne čisto duhovne stvarnosti. – M. Vujaklija, Op. cit., str. 1097.
  3. V. Jerusalim, Op. cit., str. 105-109. Kurziv je naš.
  4. Sr. 1.Kor.3,1-3; Jev.5,12-14.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *