NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » TAJNA LJUDSKE DUŠE – SVETOOTAČKO UČENJE O BORBI SA STRASTIMA

TAJNA LJUDSKE DUŠE – SVETOOTAČKO UČENJE O BORBI SA STRASTIMA

 

TAJNA LJUDSKE DUŠE
Svetootačko učenje o borbi sa strastima

 

 
ŠTA JE STRAST?
 
Prilikom razmatranja ovog pitanja imamo nameru da se pridržavamo postojećeg istočno-asketskog sistema svetih otaca. Svo ogromno mnoštvo raznovrsnih strasti oci-asketi obično svode na osam glavnih.[1] Ovih osam strasti se navodi po istom poretku: črevougodije, blud, srebroljublje, gnev, tuga, uninije, taština i gordost.[2] Ove strasti uznemiravaju sve nas i nalaze se u svim ljudima[3] i svi se slažu u tome da one čine osam glavnih poroka koji prete podvižniku.[4] Navedene strasti se nazivaju „glavnim porocima“[5], „načalstvenim strastima“,[6] „naslednim proizvoditeljima zla“, od kojih potiču sve druge strasti.[7] Prepodobni Jovan Kasijan čak navodi orijentacionu tablicu, na izvestan način rodoslov ostalih najuočljivijih poroka, koji potiču od osam glavnih strasti kao od svojih proizvoditelja i korena.[8]
Prihvaćena je podela strasti (po njihovoj vrsti) na dve kategorije, na telesne i duševne.[9] Telesne (somatika) – jesu one, po definiciji Jovana Kasijana, koje „u suštini pripadaju uzbuđivanju i čulima tela, kojima se ono naslađuje i hrani, tako da ponekad uzbuđuje i mirne duše i protiv njihove volje ih privlači da se saglase sa svojom željom;[10] u njih spadaju črevougodije i blud. Dakle, tlo za sebe telesne strasti nalaze u telesnim potrebama i instinktima, a duševne – u duševnim.[11] Duševnim (psychika) se nazivaju one koje ishodeći iz duše ne samo da ne pričinjavaju nikakvo zadovoljstvo telu, već ga podvrgavaju teškoj bolesti i hrane samo bolesnu dušu hranom jadnog naslađivanja.[12] Ovoj kategoriji strasti pripada ostalih šest: srebroljublje, gnev, tuga, uninije, taština i gordost.
Bez obzira na ovakvu podelu oci-askete ipak priznaju da se telesne i duševne strasti nalaze u odnosima uzajamne zavisnosti. Prepodobni Isaak Sirin ovako rasuđuje: „Ako se strasti nazivaju duševnima zato što pokreću dušu bez učestvovanja tela, onda će i glad, i žeđ i san biti duševni, jer i u njima, kao i prilikom odsecanja udova, u groznici, u bolestima i tome sličnom duša pati i uzdiše zajedno sa telom. Jer je duša sapatnica tela zbog opštenja sa njim i telo je sapatnik duše; duša se veseli kad se veseli telo, a prima u sebe i muke njegove.“[13] Na osnovu ovoga se strasti črevougodija i bluda, koje se često korene u telu, ponekad pobuđuju bez učestvovanja duše, povlače za sobom i dušu zbog njene veze sa telom.[14] Uzajamni odnosi između strasti se objašnjavaju svecelim, tesnim i uzajamnim odnosima duše i tela i njihovim ispoljavanjima. I same telesne strasti se zato ne mogu smatrati fiziološkim aktovima, one su pre psihofizička stanja.[15] Same po sebi telesne potrebe organizma ni u kom slučaju ne mogu biti nazvane strastima u negativnom smislu – takva su samo duševna stanja slastoljublja i sladostrašća.[16] Zato blud i črevougodije u moralnom smislu podležu odgovornosti ne kao prirodne potrebe organizma, odnosno ne u smislu fizioloških pojava, već upravo kao psihička stanja pada koja s obzirom na to da su grehovna i pogibeljna, „pošto se pomisao meša sa duhom i duša se spaja sa utiscima koji je mame, a koji su se u njoj pojavili“, odnosno pošto se ispostavlja da su navedene strasti pojave koje pripadaju sferi pisihičkog života.[17] Njihovo težište, kao i težište duševnih strasti leži u samoj duši,[18] u duhovnoj strani čoveka. Sveti Jovan Zlatoust tim povodom kaže sledeće: „Telo bez duše ne bi bilo u stanju da učini ništa loše, a duša bez tela mnogo može da uradi… Prejedanje se ne dešava po potrebi tela, već zbog nepažnje duše: telu je potrebna hrana, a ne prejedanje… dobrodetelj duše se sastoji upravo u povinovanju tela duši, zato što samo po sebi telo nije ni dobro ni loše. Sve ostalo (osim neophodnih potreba tela) pripada duši.“[19] Zato bi bilo veoma teško, čak i nemoguće sprovesti uočljivu granicu između fizioloških i psihičkih elemenata[20] u telesnim strastima.[21]
Jedinstvo naše (ljudske) duše i psihološka aksioma da je u duševnom životu jedno psihičko stanje tesno povezano sa drugim, da jedno čini neophodan uslov za nastanak drugog – ove dve odredbe su dale osnovu ocima-asketama da ustanove da postoji tesna veza između svih osam glavnih strasti. Osam strasti, kaže prepodobni Jovan Kasijan, iako imaju različito poreklo i različita dejstva… sjedinjene su među sobom nekim srodstvom i takoreći vezom, tako da suvišak prve strasti predstavlja početak sledeće.[22] Jer od suvišnog črevougodija obavezno potiče bludna strast, od bluda – srebroljublje, od srebroljublja – gnev, od gneva – tuga, od tuge – uninije. Ostale dve strasti, odnosno taština i gordost su takođe sjedinjene među sobom na isti način kao i prethodne strasti: od izuzetne taštine rađa se gordost. Ali od ovih prvih šest strasti one se potpuno razlikuju i ne sjedinjuju sa njima na sličan način, i ne samo da ne dobijaju od njih nikakav povod za svoje rođenje, već se čak i pobuđuju na suprotan način i suprotnim redosledom. Obično se dešava da se ove dve poslednje strasti jače množe nakon istrebljenja prvih i da kada se ove prve umrtve one življe nastaju i rastu.[23]
Dakle, duševne strasti i takozvane telesne strasti imajući zajedničku psihološku osnovu ne samo da su neodvojive jedne od drugih, već se, naprotiv, nalaze u tesnoj genetskoj vezi. Ova odredba će i dalje imati važan značaj kada se budu definisali načini i poredak borbe sa strastima, a sada predstavljaju važan uslov za analizu svake strasti posebno.
 


 
NAPOMENE:

  1. Dobrot., 2, s. 173, 72.
  2. Evagr.m. (Dobrot., 1, s. 603; Efr.Sir., Tvor. 2, s. 390; Nil.Sin., t. 1, 201; In.Kas., Sob. 5, 2; In.Lestv. (Dobrot., 2, s. 515.
  3. In.Kas., Kn. 5, 2.
  4. In.Kas. Kn. 5, 2. Sob. 5, 18. Postoje i pojedinačna mišljenja koja priznaju samo tri glavne strasti: črevougodije, srebroljublje i gordost. Osnovu za takve tvrdnje predstavlja iskušavanje Gospoda Isusa Hrista u pustinji (Mt. 4, 3, 6, 8, 9). In.Kas., Sob., 5; In.Lestv., 23, 3 i 33. Simeon Novый Bogoslov, 1 t. s. 208.
  5. In.Kas.Sob. 5, 2.
  6. Grigoriй Sinait. Dobrot., 5, s. 198, 91.
  7. Efr.Sir., Tvor. 2, s. 390, 55; Evagr.m. O vosьmi pomыslah, k Anatoliю, Dobrot. 1, s. 603, 1.
  8. In.Kas., Sob. 5, 16, Broj voljnih strasti kod otaca je različit: Jefrem Sirin navodi do 60 duševnih strasti, i ništa manje telesnih. (v.Dobrot. 2, s. 370); Petar Damaskin navodi 298 (v. knj. njegovih Dela, s. 231-216).
  9. Evagr.m. Dobrot., 1, 574, 24; In.Kas. Sob. 5, 4; Efr.Sir. Tvor., 3, Nil.Sin. Dobrot., 2, 290, 39; Grigoriй Sinait, Dobrot.5, 193, 77; Ep.Feofan Tolk. na P.Efes. 1(3); Ep.Feofan. Tolk. na Posl. k Riml. (6, 6), 341.
  10. In.Kas., Sob. 5, 4.
  11. Evagr.m. Dobrot., 1, 574, 24; Nil.Sin., Dobrot., 2, 290, 39.
  12. In.Kas., Sob. 5, 4.
  13. Is.Sir., Slova…, 3, s. 26.
  14. In.Kas. Sob. 5, 12.
  15. Nil.Sin., 1 č. 247-248.
  16. Simeon N.Bogoslov, 1 t. Sl. 23.
  17. V. Nil Sin., 1 t., 19 gl., 248 str.
  18. Is.Sir., Slova…, 3, 24.25.
  19. In.Zlatoust. Tvor., t. 11, č. 1, s. 46-48; up. Efr.Sir. Tvor. 1, 1, 340; Efr.Sir. Uroki o podvižničestve – Dobrot., 2, s. 469, 155-156.
  20. Isto, 4 sl. 28, 29.
  21. Ne zadržavamo se detaljno na objašnjavanju ove dve tvrdnje da su telesne strasti psiho-fizička stanja i da centar svih strasti leži u duši. To se samo otkriva prilikom dalje analize strasti i prilikom određivanja karaktera i svojstava borbe sa njima; to je delimično jasno već na osnovu onoga što je rečeno o čovekovom padu u greh, o stvaranju strasti od pomisli.
  22. In. Kas., Sob. 5, 10; isto kod Efr.Sir., Tvor., 3, 347; Sv.Mak.Vel. – Dobrot, 1, s. 215, 157; Evagr.m. – Dobrot., 1, s. 618, 1.
  23. Isto.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *