NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » TAJNA LJUDSKE DUŠE – SVETOOTAČKO UČENJE O BORBI SA STRASTIMA

TAJNA LJUDSKE DUŠE – SVETOOTAČKO UČENJE O BORBI SA STRASTIMA

 

TAJNA LJUDSKE DUŠE
Svetootačko učenje o borbi sa strastima

 

 
PREDGOVOR
 
Borba sa strastima, koje čoveka uvlače u greh, predstavlja glavni podvig svakog čoveka. Istinski hrišćanin težeći pravednosti, svetosti i bogoopštenju ide putem obuzdavanja strasti ka pobedi nad sobom.
„Kako je lepo pobeđivati strasti!“ piše sveti Jovan Kronštatski u knjizi „Moj život u Hristu“. „Posle pobede osećaš takvu lakoću u srcu, mir i veličinu duha!“
Za savremenog čoveka okruženog mnoštvom sablazni: fizičkih, duševnih i intelektualnih – umeće upravljanja sobom, svojim mislima i osećanjima postaje sve aktuelnije. Ali i ovde sve nas, čak i ljude koji su odavno u Crkvi, vreba opasnost da izaberemo pogrešan put, koji vodi u skretanje sa puta spasenja i večnog života.
Onima pak, koji su nedavno prišli Crkvi, biva teško da raspoznaju zablude rasprostranjenih učenja „ovladavanja“ sobom, koje su doneli strani propovednici. Joga i psihoanaliza, zen i autogena sugestija, sajentologija i transcendentalna meditacija i druge metode za upravljanje sopstvenom svešću i ljudima iz okoline ne isceljuju čoveka od strasti, već produbljuju bolest gurajući je dublje u čoveka. Svi ovi psihički treninzi samo prividno olakšavaju patnje. Uz to, slabeći i otupljujući neke strasti oni zarad njihove energije rasplamsavaju drugu, najopasniju strast – gordost.
Za razliku od njih Pravoslavlje sadrži istinsko, jedinstveno i dragoceno iskustvo iskorenjivanja strasti. Mnogi učitelji hrišćanskog života – oci Crkve, su nam ostavili svedočanstva svog duhovnog iskustva. Njihove pouke su koristili svi oni ljudi koji su težili ka dostizanju bestrasnosti i bogoopštenju. Glavna dela kojima su se rukovodili u radu nad sobom bile su knjige ave Doroteja, Jovana Lestvičnika, Isaka Sirina, višetomno „Dobrotoljublje“ – sabrane misli svetih otaca i druga dela. Sve one su sada ponovo izdate i dostupne čitaocu.
Međutim, još nije bilo rada koji bi u sažetoj i lakonskoj formi uopštio sve što je rečeno, koji bi savremenog čoveka praktično naučio da vlada sobom kako bi ispunjavao volju Božiju.
Delo jeromonaha Nikolaja (Mogiljevskog), kasnije mitropolita Alma-Atinskog i Kazahstanskog, koje je sačinjeno u Moskovskoj Duhovnoj Akademiji i odštampano u obliku kratkih eseja od 1912. do 1914.g. u časopisu „Glas Crkve“ popunjava ovu prazninu.
Podsetićemo da je časopis, koji je izdavao Čudov manastir i koji je danas postao bibliografska retkost, u svoje vreme bio jedno od najautoritetnijih izdanja. Časopis je osnovao mitropolit Moskovski Vladimir (Bogojavljenski), danas proslavljeni novomučenik, a na njegovim stranicama je štampano sve najzanimljivije, najvažnije, najnovije, što se pojavljivalo u bogoslovskoj i pastirskoj misli tih godina. Početak veka se odlikovao velikim oživljavanjem duhovnog stvaralaštva.
U „Glasu Crkve“ su se štampala dela istaknutih crkvenih poslenika: mitropolita Vladimira (Bogojavljenskog), mitropolita Makarija (Nevskog), arhimandrita, a kasnije arhiepiskopa, Arsenija (Žadanovskog) i mnogih drugih.
Postepeno pronalazimo radove zaboravljenih autora. Među njima je i rad jeromonaha Nikolaja o borbi sa strastima, koji se savremenim podvižnicima duha vraća upravo u trenutku kada im je neophodan.
 
Vladimir Kremenj

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *