NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » TAJNA CARSTVA BOŽIJEG

TAJNA CARSTVA BOŽIJEG

 

TAJNA CARSTVA BOŽIJEG
Zaboravljeni put Istinskog Bogopoznanja – o unutrašnjem Hrišćanstvu
 

 
Predgovor
 
„Gospode, pošalji mi blagodat tvoju
u pomoć da proslavim sveto ime tvoje“.
 

sveti Jovan Zlatousti
 

„Učini molitvu svoju tajinstvom“.
 

sveti Jovan Zlatousti
 
Ova knjiga je plod moga skoro četrdesetogodišnjeg osluškivanja božanstvene simfonije slovesnih zvukova, tj. misli svetih otaca Pravoslavne Crkve, besmrtnih iskatelja umne krasote. Ona, naravno, nije akademsko „istraživanje“, niti bogoslovska rasprava o Bogu i putevima ka Njemu. Nije. I još jednom – nije.
Ona je sveštena poezija, odjek nadahnuća kojim su bili obuzeti oci. Ona je pesma srca o „umnom delanju“, o divnoj muzici nebesa, koja proslavlja Divnog Boga. Nju je duša čula u besmrtnoj simfoniji otaca, kao osnovni lajtmotiv celokupne pravoslavne askeze, tj. svih svetootačkih spisa.
Raspon mojih glasovnih mogućnosti nije veliki. Međutim, ja sam zapevao iskreno, tj. kako sam mogao. I ukoliko neko drugi lepše i zvučnije zapoje o istome, ja ću mu se sa ljubavlju potčiniti, slavosloveći Divnoga Boga u Njegovim divnim svetiteljima.
 
***
 
Raskrivajući skrivene misli svetih otaca o „umnom delanju“, ja nisam imao nameru da sam predmet izlažem u vidu sistema: ja sam bio daleko od takve namere.
Njega je sistematski izložio u najprostijoj formi i sa neuporedivom jasnoćom blagosloveni pesnik „umnog delanja“ – bogomudri episkop Ignjatije Brjančaninov.
Kod njega je to učenje, ta – „nauka nad naukama“ i „umetnost nad umetnostima“ izloženo sistematski jasno, prosto i dostupno svakome ko želi da usvoji njegovo delanje.
 
Ja sam imao drukčiju nameru. Mene je rukovodila skromna srdačna želja da čitaocu zapevam pesmu o Divnom Bogu i da učinim da srcem oseti beskrajno bliskog i živog Boga, a ne da pružim sistem svetih misli otaca. U meni je bila tajna želja da u čitaocu probudim srdačno, živo osećanje prema Bogu – Spasitelju našem.
Taj maleni potočić osećanja se, uz dolično umno praćenje, pretvara u reku živog, umnog truda, u „umno delanje“. I tada neprestana umna molitva nije „tegobno mehaničko zanimanje“, nego disanje života. Jer, disati vazduhom neprestane molitve ne treba po nuždi, nego stoga što se ne može njime ne disati: on je zapravo organska neophodnost i duhovna hrana. Takvo delanje molitve ističe iz živog osećanja prema Živome Bogu.
Postati svestan blizine Božijeg prisustva na svakom mestu i usvojiti osećanje Njegovog živog prisustva i predstavlja spasonosni momenat koji oživljava dušu i iz koga ističe „potresna pobožnost“, strah [Božiji] i „umna molitva“.
Radi boljeg zagrevanja moje namere ja sam pribegao ognjenim mislima samo onih otaca koji su i sami bili pesnici „umnog delanja“, tj. koji su živeli molitvenim nadahnućem. Jer, prava, živa molitva jeste božanstveno nadahnuće blagodati, pesma srca Bogu. Stoga je bogonadahnuti prorok – pojac i rekao: Pevaću Bogu mome dokle postojim [Ps. 145,2].
Međutim, mehaničko bavljenje molitvom jeste jedan od puteva koji privode tom nadahnuću, toj pesmi.
Plamene misli plamenih otaca zagrevale su moju nameru da gurnem nešto bliže božanstvenom nadahnuću, tj. ognju one koji se oko njega smrzavaju. [Ja sam želeo] da se oni barem osećanjem (ako ne i umom) od njega zagreju.
I ukoliko sam uspeo da makar neznatno u čitaocu pobudim to osećanje smatraću da moj trud nije bio uzaludan, budući da će se u nečijoj duši roditi radosna pesma o Bogu, Spasitelju našem.
A to će biti početak blagodatnog nadahnuća, početak unutarnje molitve, početak pesme srca Bogu. I tada će srce nadahnuto zapevati himnu večnog slavoslovlja Divnome, Velikome i Živome Bogu, koji večno živi i koji je beskrajno blizak sirotoj duši čovekovoj, koju toplo zagreva svojom potresnom Božanstvenom toplinom.
 
***
 
Ova knjiga nije napisana za sve, nego samo za izabrane, za moje u Gospodu duhovne prijatelje, za iskatelje „umne krasote“, za one koji su bolna srca kroz sav život prošli sa ustremljenim iskanjem „umnog izgubljenika“, tj. vlastite duše.
Ova knjiga je duhovna sinteza mog života, koja se rodila u procesu mog složenog religioznog opita. Ta sinteza je kvintesencija čitave pravoslavne askeze, koja je veoma složena i maglovita za mudrijaški razum i veoma prosta i jasna za verujuće srce.
Put srca je mene priveo spasonosnoj sintezi: unutrašnjem poznanju „umne krasote“ i nalaženju puta koji vodi ka njoj.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *