NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » TAJNA CARSTVA BOŽIJEG

TAJNA CARSTVA BOŽIJEG

 

TAJNA CARSTVA BOŽIJEG
Zaboravljeni put Istinskog Bogopoznanja – o unutrašnjem Hrišćanstvu
 

 
XXI
 
Himna Isusovoj molitvi. Pesma Svetog Simeona Solunskog. Skrivena reč o molitvi Episkopa Ignjatija Brjančaninova. Nadahnuta himna, tj. priziv Svetog Dimitrija Rostovskog.
 
Mnogi sveti oci su se mnogo potrudili u slavnom delanju Isusove molitve. Oni su se mnogo potrudili i da napišu o toj divnoj molitvi. Kako je ona mala i kako je mnogo sakrivenog o njoj rečeno! Kako je ona mala i kako je mnogo velikog u njoj! Kako je ona prosta i laka za izgovaranje i kako je u njoj mnogo neizrecivoga!
Tajna dejstvenosti te molitve nama je nedostupna, kao što je nedostupan i sam Bog, koga ona imenuje. U toj malenoj molitvi, kao u malenom semenu, skrivena je velika živonosna blagodat. I na ocima se opravdala tajanstvena priča Gospodnja o malom semenu gorušičnom:
Carstvo nebesko je kao zrno gorušično koje uzme čovek i posije na njivi svojoj. Ono je, istina, manje od sviju semena, ali kad uzraste, veće je od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze i nastanjuju se na granama njegovim (Mt.13,31-32).
Oci su posejali malo seme koje je izraslo u veliku i jedinstvenu i nepodraživu na svetu svetootačku literaturu, istinsku putevoditeljku ka spasenju.
Oci su posejali malo seme koje je izraslo i donelo besmrtne, božanstvene i rajske plodove. Izraslo je to seme u drvo života (usred smrtnog sveta) u monaškim obiteljima, u koje su se sakrile mnoge duše i okusile plod besmrtnosti.
To malo seme Carstva Božijeg, tj. molitvica u svakoj duši (koja se bez lenjosti potrudi da ga na svom polju poseje) izrasta u tajnu velikog radovanja „Bogu Spasu“. Ona je mala po formi, ali u sebe smešta Velikog i Nesmestivog. Ona je mala u rečima, ali je velika u dejstvenoj sili. Njene reči su ispunjene nepostižnom Božanstvenom silom, kao što je nepostižan i sam Bog, čije ime nosi u sebi.
Njene reči su svete, budući da nose ime svetog Boga: ime Njegovo je sveto. Tu tajnu je poznala Presveta Djeva (Lk.1,49). Reči te molitvice su spasonosne za grešnike budući da nose ime jedinog Spasitelja grešnika. Tu su tajnu poznali svi grešnici, koje je ona učinila svetima.
Poznavši tajnu te molitvice, sveti su o njoj zapojali božanstvene pesme i himne. Navešćemo jednu od mnogih pesama, koju je ispevao sveti Simeon Solunski. Ta božanstvena pesma glasi:
„Božanstvena molitva, koja se sastoji iz prizivanja Spasitelja, jeste: Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me! Ona je i molitva, i zavet, i ispovedanje vere. Ona je darovateljka Duha Svetog i božanstvenih darova, očišćenje srca, proterivanje demona, useljavanje Isusa Hrista, izvor duhovnih shvatanja i istočnih božanstvenih pomisli, otpuštenje grehova, lekar duše i tela, hrana, obezbediteljka božanstvenog prosvećenja, izvor milosti Božije, darodavka otkrivenja božanstvenih tajni smirenima.
Ona je jedinstvena spasiteljnica budući da u sebi nosi ime Spasitelja našeg Boga – ime Isusa Hrista, Sina Božijeg. Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mogli spasti (Cap.4,12)“.
Oci su o njoj rekli mnogo toga teškog za razumevanje. Oni su mnogo napisali, premda skrivenim i tajnim rečima, koje su nedostupne razumu koji je neprosvećen blagodaću Božijom. Stoga su „mudri i razumni“ knjiškim bogoslovskim razumom o njoj izrekli mnogo hula i neznalačkih nepriličnosti.
Ta sveštena molitvica je ostajala od drevnih i sve do poslednjih dana skriveni biser, koji je zakopan u polju i koji su kupovali jedino oci, veliki iskatelji božanstvene krasote. Oni su ga kupovali velikim odricanjem i suzama, tj. „umnim življenjem“, budući da se ona stiče samo tom cenom.
Za nas, pak, koji ne znamo za odricanje i imamo „velika imanja pomisli i pohota“ u ovom svetu, ona je uvek (kao uostalom i danas) bila nedostupna. Onaj ko ima to neveštastveno bogatstvo (pomisli i pohote, tj. onaj ko ih ne proda i ne odreši se od njih) ne može steći tu riznicu.
Odrešenje i pokajni plač jesu cena kojom se stiče „umna molitva“. Ta božanstvena i skrivena molitva uvek se skrivala u usamljenim kelijama bogomudrih inoka i u dušama tajnih iskatelja-stranika, odrešenih [od zemaljskog] i beskućnih, sirotih i mnogoskorbnih. Ona je samo kod njih nalazila utočište, samo je njima otkrivala tajne Carstva, samo je sa njima delila svoju bogatu tajnu večeru uvek uz zatvorene dveri.
Tajinstvo bogoopštenja vršilo se tajno. U nevoljama i suzama, u naručju krsta oni su iz njegovih ruku okušali život i besmrtnost.
U poslednja vremena je, međutim, Duh Sveti blagovoleo da bogomudrim ustima episkopa Ignjatija Brjančaninova o njoj iskaže skriveno slovo, koje je vrlo spasonosno za našu raslabljenu veru i volju. Stoga mi svojim slabašnim proizvoljenjem, prezrevši svoje „imanje“, treba makar neznatno da se potrudimo u prizivanju svetog imena Božijeg, koje je moćno da nas spase, kao što je spasavalo oce. Jer, oni su se spasavali prizivanjem tog imena.
Veliki i veoma iskusni delatelj te molitve, muž blagodatnog razuma, episkop Ignjatije Brjančaninov pita: „U čemu se sastoji sila Isusove molitve“. I on sam odgovara: „Sila Isusove molitve se nalazi u Božanstvenom imenu Bogočoveka, Gospoda i Boga našeg Isusa Hrista. Gospod Isus Hristos je jedini izvor našeg spasenja: Njegovo čovečansko ime je od Njegovog Božanstva preuzelo bezgraničnu, svesvetu silu radi našeg spasenja“.
Eto slova koje je ispunjeno blagodaću i istinom o tajni „umnog delanja“, koje i nas priziva da pribegnemo „neograničenoj svesvetoj sili koja nas spasava“, i koja je zapretana u svetom imenu Svetog Boga.
I bogomudri drevni otac, Varsanufije Veliki govori sličnim rečima: „Nama nemoćnima ostaje jedino da pribegavamo Isusovom imenu. Jer, strasti su demoni koji beže od prizivanja Njegovog imena“.
I zlatna crkvena usta, tj. sveti Zlatoust govori: „Ime Isusa Hrista je strašno za demone, za duševne strasti i neduge. Njime se ukrasimo i ogradimo sebe“.
I sveti Jerma, apostolski muž, iz duboke drevnosti nam saopštava: „Ime Sina Božijeg je veliko i neizmerno: ono drži sav svet. On se može spasti jedino Njegovim velikim i proslavljenim imenom“.
Poznavši neograničeno veliku silu imena Velikog Boga, sveti apostol Petar je sa apostolskom odlučnošću pred svim nevernim svetom rekao: Nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mogli spasti (Dap.4,12).
Oci su poznali istinu da je u tom imenu spasenje: oni su ga prihvatili svojim ustima i ono ih je uvelo unutra – u Carstvo nebeskog Boga.
Oci su srcem prihvatili tu molitvicu sa divnim imenom Boga i na njoj, kao na velikoj lađi, ulovili u divni i bezgranični okean božanstvenog života i ljubavi.
Oni su tu molitvicu nebeskih sazvučja primili svojim očišćenim sluhom i čuli:
„Među himnama nebesa, to ime je čudesno, i predivno, i prečudno, i preslavno! Ono je slavnim sazvučjem prevazišlo heruvimske horove. Stoga svi pogledi svetih (i donjih i gornjih) sa najnežnijom sladošću gledaju na čudesni Lik (zemni i nebeski) koji nosi predivno ime, trepetnim srcem ga ljubeći i neućutno ga veličajući“.
 
* * * * *
 
Ovo poglavlje ćemo završiti svetim i plamenim rečima svetitelja Dimitrija Rostovskog, koje su ispunjene božanstvenim nadahnućem i ljubavlju prema svetom imenu:
„Zbog čega za tebe presveto ime Gospoda Isusa ne postaje sladosno? Zbog čega se ne ražiže i ne razgoreva tvoje okamenjeno srce? Zašto varljivu i mračnu sujetu pretpostavljaš radosnom i preslatkom vapijanju Gospodu? Zašto jadnu i raslabljenu lenjost pretpostavljaš usrdnom i toplom klicanju Bogu? Prizivaj, prizivaj, i nemoj se lenjiti! Kliči mu marljivo, ne osećajući umor. Nemoj davati sna očima tvojim ni veđama svojim dremeža dok ne nađeš Traženog, i ne dobiješ Željenog i ne sjediniš se sa Večnopostojećim. Svagda, dan i noć, neprestano vapij ka Bogu. Dan i noć išti Boga da bi ga našao, da bi našao Traženog. Tražeći ga, nesumnjivo ćeš ga naći. I ištući, bez sumnje ćeš primiti. Koji kuca, otvoriće mu se, rekao je Gospod (Mt. 7,7-8).
Sećaj se da su svi sveti imali veliku revnost i neutoljivu ljubav prema Bogu. Od silne ljubavi prema Bogu oni su čak ponekad zaboravljali da su u telu. Ti, pak, nemaš ni najmanje [ljubavi], koja bi ti mogla [poslužiti kao odbrana] u Dan suda! Stoga izgaraj i rasplamsavaj se božanstvenom ljubavlju kako bi svagda imao utehu. Svo račenije i želju svoju usmeravaj prema Njemu kako bi se sav pogruzio u ljubav prema Njemu i kako bi sa Njim bio jedno, nikad se ne odvajajući. Nastoj da upražnjavaš trezvoumlje i svaki dan prilaži usrdnost na usrdnost kako bi uvek uzlazio ka Njemu željom i ljubavlju, kako bi svagda prema Njemu razgorevao srce svoje. Na taj način ćeš sav biti u Bogu i Bog u tebi, te obresti tiho pristanište za svoju dušu i udostojiti se večnih blaga“ (Duhovni alfavit, str. 240-242).

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *