Тачно изложење Православне вере

88. О поштовању светитеља и њихових моштију

Светитеље треба поштовати као пријатеље Христове и као чеда и наследнике Божије, као што вели свети Јован, Богослов и Јеванђелист: А онима који га примише даде власт да буду чеда Божија.[1] Тако нисте више робови, него синови; a кад смо деца, и наследници смо: наследници, дакле, Божији a сунаследници Христови[2] И Господ у светим јеванђељима вели апостолима: Ви сте пријатељи моји… Више вас не називам слугама, јер слуга не зна шта ради Господар његов.[3] A ако се, пак, Саздатељ свега и Господ назива Цар царева и Господар Господара[4] те Бог ад боговима[5] свакако да су и светитељи богови и господари и цареви. Њихов Бог је Бог и Господ и Цар који то јесте и тако се именује. Ја сам, вели Он Мојсију, Бог оца твојега, Бог Аврамов, Бог Исаков u Бог Јаковљев.[6] И учинио је Мојсија богом[7] ради Фараона. Но, називам их боговима и царевима и господом, не по њиховој природи, већ због тога што царују и господаре над својим страстима, те што су подобије божанскога образа, по коме су и створени, сачували непатвореним – јер царем се именује и образ царев – као и због тога што су, сјединивши се по својој слободној вољи са Богом и примивши Га да се усели у њих те заједничарећи са Њим, благодаћу постали оно што je Он по природи. Како онда да не поштујемо оне који су постали служитељи и пријатељи и синови Божији? Јер част указана изабранима међу слугама којима и ми припадамо, знамен је благонаклоности према заједничком Владици.
Они су постали ризнице Божије и чиста станишта Његова: Уселићу се у њих, и живећу у њима, вели Бог, и бићу им Бог.[8] да су душе праведника у руци Божијој и смрт их се не дотиче,[9] вели божанско Писмо; јер смрт светитеља пре је сан него смрт. Јер потрудиће се у веку овом и живеће до конца.[10] Те: Скупа је пред Господом смрт светаца Његових.[11] Има ли, дакле, ишта драгоценије него бити у руци Господњој? Јер Бог је живот и светлост, и они који су у руци Господњој налазе се у животу и светлости.
А да се Бог у њихова тела уселио посредством ума, то каже апостол: Или не знате да је тело ваше храм Светога Духа који je у вама?[12] А Дух (Свети) је Господ.[13] И: Ако неко разара храм Божији, разориће њега Бог.[14] Како онда не треба поштовати живе храмове Божије, жива божија станишта? Они су за живота слободно стајали пред Богом.
Владика Христос нам је даровао светитељске мошти као спасоносне изворе, који на многе начине точе благодејања и изливају миомирисно миро; и нико нека у то не сумња. Јер ако је, вољом Божијом, из оштрога и сувога камена потекла вода у пустињи,[15] и потекла је из магареће чељусти када је Самсон ожеднео,[16] зар је невероватно да из мученичких моштију потече миомирисно миро? Уопште не, за оне који познају силу Божију и част коју Он њима указује.
Свако ко би се, по закону Мојсијевом, дотакао мртваца постајао је нечист,[17] али свете мошти нису мртве. Јер откако је Саможивот, Узрочник живота, прибројан мртвима, оне који су уснули са надом у васкрсење и са вером у Њега не називамо мртвима. Јер како мртво тело може чинити чудеса? Како се, дакле, њима изгоне демони, отклањају болести, исцељују слабости, слепима враћа вид, како се чисте губавци, одгоне искушења и беде; како се сваки добри дар преко њих од Оца дарује онима који га ишту са непоколебивом вером? Колико ли ћеш учинити да пронађеш заступника да те приведе смртноме цару, и да му рекне реч у твоју корист? He треба ли, дакле, поштовати заступнике целокупнога рода, који се за нас Богу моле? Дакако да треба да их поштујемо, подижући храмове Богу у њихово име, приносећи дарове од својих плодова, почитујући њихов спомен и духовно у њима радост налазећи, али да та радост прикладна буде онима који нас сазивају, да их не бисмо, покушавајући им угодити, уместо тога разгневили. Јер чиме се Богу угађа, томе ће се радовати и они који My угађају; а оно што расрђује Бога, расрђује и војнике Његове. Угодимо, дакле, ми верници светитељима псалмима и химнама и песмама духовним,[18] те умиљењем и милошћу према потребитима, чиме се највише и Богу угађа. Подигнимо им споменике и видиве иконе, те да, опонашајући њихове врлине, постанемо њихови живи споменици и иконе.
Поштујмо Богородицу[19] као праву и истинску Мајку Божију.[20] Поштујмо пророка Јована као претечу и крститеља, те апостола и мученика: Јер међу рођенима од жена није се појавио већи од Јована Крститеља,[21] као што је рекао Господ, те као првога проповедника царства[22] Божијега. Апостоле поштујмо као браћу Господњу и очевице и слуге[23] Његових страдања, њих које Бог и Отац унапред позна, унапред и одреди да буду саобразни лику Сина Његова…[24], прво апостоле, друго пророке, треће пастире и учитеље.[25] Мученике Господње, из сваког реда одабране, поштујмо као војнике Христове[26] и као оне који су испили Његову чашу и крстили се крштењем[27] Његове животворне смрти, као заједничарима Његових страдања[28] и Његове славе, чији родоначалник је првођакон Христов и апостол и првомученик Стефан; поштујмо и преподобне наше Оце, богоносне подвижнике, који су страдали дуговременим и претегобним мучеништвом савести: …потуцаше се у кожусима и козјим кожама, у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет није био достојан потуцаху се по пустињама и горама и по пештерима и по јамама земаљским.[29] Поштујмо оне који су били свети пре благодети, то јест пророке, патријархе, праведнике, оне који су унапред објављивали долазак Господњи. Угледајући се на њихов живот,[30] следујмо њихову веру, љубав, наду, ревност, живот, подношење страдања, трпљење до крви, да бисмо постали заједничари и њихових венаца славе.[31]

НАПОМЕНЕ:

[1] Јн 1,12.
[2] Рим 8,17.
[3] Јн 15,14-15.
[4] 1. Тим. 6,15.
[5] Понз 10,17.
[6] Изл 3, 6.
[7] Изл 7,1.
[8] 2.Кор 6,16.
[9] Прем 3,1.
[10] Пс 48, 9-10.
[11] Пс 116,6.
[12] 1. Кор 6,19.
[13] 2. Кор 3,17.
[14] l. Kop 3,17.
[15] Изл 17,6.
[16] Суд 15,19.
[17] Бр 19,11.
[18] Еф 5,19.
[19] Лк 1,48.
[20] Лк: 1,42-43.
[21] Мт 11,11.
[22] Мт 3,1-2.
[23] Упор. Лк 1,2.
[24] Рим 8,29.
[25] 1. Кор 12,28.
[26] 2. Тим. 2,3.
[27] Мк. 10,38.
[28] Фил. 3,10.
[29] Јев 11, 37-38.
[30] Јев 13,7.
[31] 1. Пт 5,4.