Тачно изложење Православне вере

80. Онима који питају: ако је Света Богородица родила две природе, јесу ли обе природе и на крсту висиле?

Својство природе је непосталост и посталост (τό γενητόν) писано са једним ν, што показује нествореност и створеност; док нерођеност и рођеност (τό γεννητόν, писано са два ν) нису својства природе већ ипостаси, односно да буде рођена и да не буде рођена, што се (у грчком језику) изражава са два ν. Тако је, дакле, божанска природа непостала, односно нестворена, а све што је након божанске природе је постало, односно створено. Према томе, у божанској и нествореној природи се поимају својства: у Оца нерођеност (јер није рођен), у Сина рођеност (јер се вечно рађа од Оца), a у Светога Духа происхођење. И у свакој врсти живих бића, она која су прва су нерођена (άγέννητα) али не непостала (άγένητα); јер постала су од стране Саздатеља, а нису рођена од бића исте врсте. Постојање је, наиме, тварно, док је рађање, када је реч о Богу, излазак једносуштног Сина само од Оца, а када je реч о створењима, излазак једносуштне ипостаси из сједињења мужа и жене. Отуда знамо да рађање није својство природе, него ипостаси. Јер ако би то било својство природе, тада се не би у једној истој природи опажала и рођеност и посталост (створеност). Дакле, Света Богородица је родила ипостас, која је спознатива у две природе, која je по божанству безвремено од Оца рођена, и која је на послетку у времену од ње ваплоћена и телом рођена.
А ако они који ово питају напомињу да у онога који је рођен од Свете Богородице јесу две природе, ми кажемо: да, две су природе: Јер Он исти je и Бог и човек. На исти начин говоримо и кад се ради о крсном распећу, васкрсењу и вазнесењу: јер то нису сопствености природе, него ипостаси. Стога је Христос, који је био две природе, пострадао и био распет својом страдалном природом: јер на крсту је висио телом а не божанством. Иначе нека одговоре нама који питамо: Јесу ли две природе умрле на крсту? He, рећи ћемо. Дакле, нису ни распете две природе, него је Христос рођен, односно, Бог Логос који се очовечио, рођен је телом, распет је телом, пострадао је телом, умро је телом, а да је при том Његово божанство остало нестрадално.