Тачно изложење Православне вере

79. О томе када је Христос назван тим именом

Није се, како неки лажно говоре, ум сјединио са Богом Логосом пре ваплоћења од Дјеве, и није од тада назван Христом; то неумесно тврђење је једна од лудости Оригена који је учио о претпостојању душа. Ми, пак, велимо да је Син и Логос Божији постао и назван Христос од тренутка када се уселио у утробу Свете Увекдјеве, те не претрпевши икакву измену постао је тело, а тело је било помазано (охристовљено) божанством: Јер то је помазање (χρΐσις, охристовљење) човечанске природе, као што вели Григорије Богослов. А свештени Кирило епископ Александријски, пишући цару Теодосију, овако каже: Јер треба рећи да не треба назвати Христом Исусом ни Слово које је од Бога а без човечанства, нити опет Храм који је рођен од жене, a да није сједињен са Логосом: јер Христом се поима Логос који је рођен од Бога, и који је, икономијским сједињењем, на неизрецив начин приопштен човечанству (човечанској природи)[1]. A у писму царици он овако каже: Неки веле да име Христос подобује Логосу који је од Бога Оца рођен, који се поима и постоји као сам и посебан по себи. Ми, међутим, нисмо научени тако да мислимо или говоримо: јер велимо да, када је Логос постао тело, тада је назван Исусом Христом. Наиме, пошто је помазан јелејем радовања, односно Светим Духом, од стране Бога и Оца, назван је Христом (Помазаником). A да се то помазање односи на човечанску природу[2] Христову неће оклевати да каже онај коме је својствено да исправно расуђује. И препрослављени Атанасије у беседи о спаситељском доласку Христовом отприлике овако вели: Бог који одраније постоји, пре него што се појавио у телу није био човек, већ је био Бог у Бога, невидив и бестрасан (нестрадалан); када је, међутим, постао човек, због тела је примио име Христос, јер страдање и смрт јесу последства тога имена.
Но иако божанско Писмо каже: Тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости,[3] ваља знати да се божанско Писмо често користи прошлим временом уместо будућим, као у стиху: После тога, јави се на земљи и са људима поживе[4] јер Бог се још није био јавио нити са људима поживео, када је то казано; као и: На водама Вавилонским, тамо сеђасмо и плакасмо,[5] јер се то још не беше догодило.

НАПОМЕНЕ:

[1] Свети Кирило Александријски, О исправном веровању (PG 76,1133).
[2] Свети Кирило Александријски, О исправном веровању (PG 76,1201).
[3] Пс 45,7.
[4] Вар 3,38.
[5] Пс 137,1.