NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Tačno izloženje Pravoslavne vere

Tačno izloženje Pravoslavne vere

4. O tome šta je to Bog; te o tome da je neshvativ

Da Bog, dakle, postoji, to je očito. Ali, šta je On po suštini[1] i po prirodi, to je potpuno neshvativo i nepoznato. A da je bestelesan, i to je očito. Jer kako, inače, telo može biti beskonačno, neograničeno, neizobrazivo, te nedodirivo, nevidivo, jednostavno i nesloženo? Kako, opet, može biti nepromenjivo, ako je opisivo i podložno stradanju (strasti)? I kako je bestrasno (nestradalno) ono što je sazdano iz elemenata i na njih se opet razlaže? Jer složenost je uzrok sukobljavanja, a sukobljavanje je uzrok razdvajanja, a razdvajanje je uzrok razlaganja; a razlaganje je u potpunosti protivno Bogu.
Međutim, kako može stajati tvrdnja da Bog proniče kroza sve i da sve ispunjava, kao što kaže Pismo: Ne ispunjavam li ja nebo i zemlju?, veli Gospod.[2] Nemoguće je, naime, da telo kroz druga tela prohodi. ne komadajući ih i ne bivajući komadano, ne sprežući se i ne bivajući protivpoložno, kao što se sve što je tečno sliva jedno u drugo i postaje mešavina.
Iako neki vele da postoji neveštastveno telo, takozvano „peto telo“,[3] kako su ga nazvali neki od grčkih filosofa, što je nemoguće, ono bi, svakako, bilo u pokretu, kao što je nebo, jer vele da je ono to „peto telo“. Ko je, dakle, taj koji to sve pokreće? Jer sve što se kreće, stavljeno je u pokret od strane nekog drugog. A ko je to, zapravo? I tako do u nedogled, dok ne stignemo do nečega što je nepokretno, jer ono što prvo pokreće drugoga je nepokretno, a to je upravo Božanstvo. Kako, međutim, ono što se kreće nije moguće ograničiti u prostoru? Samo je, dakle, Božanstvo nepokretno, i tom nepokretnošću sve biva pokrenuto. Prema tome, Božanstvo treba shvatiti kao bestelesno.
Ali niti je to u mogućnosti da predstavi njegovu suštinu, kao ni pojmovi: nerođeno, bespočetno, neizmenjivo, nepropadivo, i sve što se tiče Boga, ili se o Bogu govori, jer oni ne označavaju šta On jeste, već šta nije. Jer onaj ko želi da izrazi nečiju suštinu, treba da kaže šta ona jeste, a ne šta nije; međutim, šta je Bog po suštini, nemoguće je reći. Prikladnije je o Njemu govoriti kroz poricanje[4] svih osobina, jer On nije nijedno od bića, ne zato što možda ne postoji, no što je iznad svih bića i iznad samoga postojanja. Jer ako postoje i znanja o bićima, ono što je iznad znanja jeste, svakako, i iznad suštine, i obratno, ono što je iznad suštine jeste i iznad znanja.
Božanstvo je, dakle, neograničeno i umom neobuhvativo, a ono što je jedino umom obuhvativo, to je njegova neograničenost i neobuhvativost. Ono, pak, što o Bogu govorimo na potvrdan (katafatički) način otkriva, ne Njegovu prirodu, nego svojstva te prirode. Ako kažemo da je dobar, pravedan, mudar, ili bilo šta drugo, ne govorimo o prirodi Božijoj, već o svojstvima Njegove prirode. Postoji, međutim, nešto što o Bogu potvrdno govorimo, a što ima snagu prevashodnog odricanja, kao kada pripisujući Bogu mrak (primrak) nemamo na umu mrak, već to da On nije svetlost, nego je iznad svake svetlosti; a kada govorimo o svetlosti, mislimo time kako On nije mrak.


NAPOMENE:

  1. Prema učenju Platona suština predstavlja istinsko jestestvo nekoga bića, koje se javlja u svakom biću (Fedon 65 d, 13-14). U učenju svetih Otaca izrazi suština i priroda su istoznačni. Opširnije o tome videti kod Vladimira Loskog u delu Mističko bogoslovlje Istočne Crkve.
  2. Jer 23,24.
  3. Teoriji o četiri praelementa (vatra, voda, vazduh i zemlja) iz kojih je, prema najvažnijim crtama učenja filosofa prirode, koje sažima Empedokle, predstavnik Pitagorejske škole iz V veka pre Hrista, sve sazdano, pridodata je i teorija o postojanju nematerijalnog tela, petog tela. Ta teorija je u vezi sa učenjem Aristotelovim o prvom nepokretnom pokretaču, odnosno o uzroku, koji materiju stavlja u pokret kako bi ona zadobila svoj oblik (formu, vid). (Aristotel, Fizika,2,8).
  4. Prema svetom Dionisiju Areopagitu treba o Njemu (o višnjemu uzroku, odnosno Bogu) i o svemu što se tiče bića zauzimati pozitivan stav i govoriti potvrdno (katafatički) jer On je uzročnik svega što jeste, a opet, o svemu što se Njega tiče Govoriti odrično (apofatički) jer je iznad svake suštine (O mističkom bogoslovlju, 1,2).
Ključne reči:

3 komentar(a)

  1. Molim vas, mozete li mi pojasniti ovaj clanak?
    Kako sam shvatio Bog tek kada je stvorio covjeka mogao je da vidi njegovu buducnost.
    Da li je ovo tacno ili ste htijeli nesto drugo reci? Hvala vam unaprijed na odgovoru.

  2. Da li mi mozete reci zasto je subota zamjenjena nedeljom?

    • Dragi Stojane, preporučujem vam da pročitate Novi zavjet i rane crkvene oce. Nedjelja se setkovala među prvim hrišćanima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *