Тачно изложење Православне вере

4. О томе шта је то Бог; те о томе да је несхватив

Да Бог, дакле, постоји, то је очито. Али, шта је Он по суштини[1] и по природи, то је потпуно несхвативо и непознато. А да је бестелесан, и то је очито. Јер како, иначе, тело може бити бесконачно, неограничено, неизобразиво, те недодириво, невидиво, једноставно и несложено? Како, опет, може бити непромењиво, ако је описиво и подложно страдању (страсти)? И како је бестрасно (нестрадално) оно што је саздано из елемената и на њих се опет разлаже? Јер сложеност је узрок сукобљавања, а сукобљавање је узрок раздвајања, а раздвајање је узрок разлагања; а разлагање је у потпуности противно Богу.
Међутим, како може стајати тврдња да Бог прониче кроза све и да све испуњава, као што каже Писмо: Не испуњавам ли ја небо и земљу?, вели Господ.[2] Немогуће је, наиме, да тело кроз друга тела проходи. не комадајући их и не бивајући комадано, не спрежући се и не бивајући противположно, као што се све што је течно слива једно у друго и постаје мешавина.
Иако неки веле да постоји невештаствено тело, такозвано “пето тело”,[3] како су га назвали неки од грчких философа, што је немогуће, оно би, свакако, било у покрету, као што је небо, јер веле да је оно то “пето тело”. Ко је, дакле, тај који то све покреће? Јер све што се креће, стављено је у покрет од стране неког другог. А ко је то, заправо? И тако до у недоглед, док не стигнемо до нечега што је непокретно, јер оно што прво покреће другога је непокретно, а то је управо Божанство. Како, међутим, оно што се креће није могуће ограничити у простору? Само је, дакле, Божанство непокретно, и том непокретношћу све бива покренуто. Према томе, Божанство треба схватити као бестелесно.
Али нити је то у могућности да представи његову суштину, као ни појмови: нерођено, беспочетно, неизмењиво, непропадиво, и све што се тиче Бога, или се о Богу говори, јер они не означавају шта Он јесте, већ шта није. Јер онај ко жели да изрази нечију суштину, треба да каже шта она јесте, а не шта није; међутим, шта је Бог по суштини, немогуће је рећи. Прикладније је о Њему говорити кроз порицање[4] свих особина, јер Он није ниједно од бића, не зато што можда не постоји, но што је изнад свих бића и изнад самога постојања. Јер ако постоје и знања о бићима, оно што је изнад знања јесте, свакако, и изнад суштине, и обратно, оно што је изнад суштине јесте и изнад знања.
Божанство је, дакле, неограничено и умом необухвативо, а оно што је једино умом обухвативо, то је његова неограниченост и необухвативост. Оно, пак, што о Богу говоримо на потврдан (катафатички) начин открива, не Његову природу, него својства те природе. Ако кажемо да је добар, праведан, мудар, или било шта друго, не говоримо о природи Божијој, већ о својствима Његове природе. Постоји, међутим, нешто што о Богу потврдно говоримо, а што има снагу превасходног одрицања, као када приписујући Богу мрак (примрак) немамо на уму мрак, већ то да Он није светлост, него је изнад сваке светлости; а када говоримо о светлости, мислимо тиме како Он није мрак.


НАПОМЕНЕ:

[1] Према учењу Платона суштина представља истинско јестество некога бића, које се јавља у сваком бићу (Федон 65 д, 13-14). У учењу светих Отаца изрази суштина и природа су истозначни. Опширније о томе видети код Владимира Лоског у делу Мистичко богословље Источне Цркве.
[2] Јер 23,24.
[3] Теорији о четири праелемента (ватра, вода, ваздух и земља) из којих је, према најважнијим цртама учења философа природе, које сажима Емпедокле, представник Питагорејске школе из V века пре Христа, све саздано, придодата је и теорија о постојању нематеријалног тела, петог тела. Та теорија је у вези са учењем Аристотеловим о првом непокретном покретачу, односно о узроку, који материју ставља у покрет како би она задобила свој облик (formu, вид). (Аристотел, Физика,2,8).
[4] Према светом Дионисију Ареопагиту треба о Њему (о вишњему узроку, односно Богу) и о свему што се тиче бића заузимати позитиван став и говорити потврдно (катафатички) јер Он је узрочник свега што јесте, а опет, о свему што се Њега тиче Говорити одрично (апофатички) јер је изнад сваке суштине (О мистичком богословљу, 1,2).

3 Comments

  1. Da li mi mozete reci zasto je subota zamjenjena nedeljom?

    • Dragi Stojane, preporučujem vam da pročitate Novi zavjet i rane crkvene oce. Nedjelja se setkovala među prvim hrišćanima.

  2. Molim vas, mozete li mi pojasniti ovaj clanak?
    Kako sam shvatio Bog tek kada je stvorio covjeka mogao je da vidi njegovu buducnost.
    Da li je ovo tacno ili ste htijeli nesto drugo reci? Hvala vam unaprijed na odgovoru.