Тачно изложење Православне вере

41. О томе: из ког разлога смо створени самовласни (са слободном вољом)

Кажемо, дакле, да је у човека, заједно са разумом, ушла и слободна воља, те да су претварање и промена природна својства свега што је рођено. Јер све што је рођено, то је и промењиво. Наиме, природна јe нужност да су промењива она бића чији почетак је назначен преметањем. А преметање (промена, претварање) је произвођењe из небића у биће и из постојеће материје постајање нечег другог. Беживотне ствари и бесловесне животиње се, свакако, мењају према телесним променама о којима смо већ говорили, док се словесна бића мењају по властитом произвољењу. А од делова разума, један је теоријски (спознајни, созерцатељни), а други је практичан. Теоријски део је онај који поима у каквом се стању налазе бића, а практичан део је онај који се односи на доношење закључака, и који ономе што је оствариво одређује здрави смисао. Оно прво називају теоријским умом а друго практичним разумом, и још оно прво називају теоријском мудрошћу а друго практичним размишљањем. Дакле, сваки онај који размишља, размишља тако као да је на њему одлука о томе шта му је чинити, да би изабрао оно за шта се размишљањем определио, и да, изабравши, то и изврши; а ако је то тако, тада је слободна воља, по нужности, потчињена разуму; јер, или неће постојати разум, или ће, пошто постоји, бити господар над делима и слободном вољом. Због тога бесловесне животиње и нису самовласне (немају слободну вољу), јер природа управља њима више него што оне саме управљају њоме; због тога се и не одупиру својим природним жељама, него, чим нешто пожеле, јуришају да то и остваре. Док човек, будући да је словесан, више управља природом него што она управља њиме; због тога и када пожели нешто, уколико хоће, има могућност или да се одупре жељи или да је следи. Отуда бесловесне животиње не бивају ни хваљене нити прекореване, док човек бива и хваљен и прекореван.
Треба знати да су и анђели, будући да су словесни, самовласни, а пошто су створени, они су и промењиви. А доказали су то, са једне стране ђаво, који је, иако је од стране Творца створен као добар, ипак својом вољом постао изумитељ зла, а заједно са њим и одметнуте бестелесне силе, односно демони, а са друге стране, остали анђеоски чинови који су остали у добру.