Тачно изложење Православне вере

34. О памћењу

Памет је узрочник и ризница памћења и сећања: памћење је, наиме, уобразиља која је у нама остала од неког чулног доживљаја, који се делатно показује, или представља очување чулног доживљаја и умног поимања. Јер душа, посредством органа чула, опажа, односно чувствује оно што је чувствено, и тако настаје представа, а посредством ума опажа оно што се само умом може спознати, и тако настаје мисао; када душа, дакле, сачува оно што је примила као представу и оно што је замислила, каже се да она памти.
Ваља још знати да схватање умствених ствари не бива другачије него једино учењем, или појмовима образованим по природи, а не кроз чула. Јер оно што је чувствено остаје у памћењу само по себи, но ако смо спознали нешто умствено, задржавамо то у сећању, али немамо памћења о његовој суштини.
Присећањем се, пак, назива поновно стицање памћења о нечему што је заборавом изгубљено. Заборав је, опет, губитак памћења. Уобразиља, дакле, која материјалне ствари опажа помоћу чула, предаје стечене представе разуму или размишљању (јер ова два су једно те исто), а овај, примивши их и расудивши о њима, предаје их памћењу. Орган памћења је задња комора мозга, коју називамо и малим мозгом, и психички дух који је у њој.

3 Comments

  1. Da li mi mozete reci zasto je subota zamjenjena nedeljom?

    • Dragi Stojane, preporučujem vam da pročitate Novi zavjet i rane crkvene oce. Nedjelja se setkovala među prvim hrišćanima.

  2. Molim vas, mozete li mi pojasniti ovaj clanak?
    Kako sam shvatio Bog tek kada je stvorio covjeka mogao je da vidi njegovu buducnost.
    Da li je ovo tacno ili ste htijeli nesto drugo reci? Hvala vam unaprijed na odgovoru.