Тачно изложење Православне вере

15. О времену (веку)

Векове (време) је створио Онај који постоји пре свих векова, о коме божански Давид каже: Од века и до века ти јеси[1]. А божански апостол Павле вели: Кроз којега је и векове створио.[2]
Потребно је, дакле, знати да је израз “век” (αιων еон)[3] вишезначан, да има мноштво значења. Веком се назива и живот сваког човека. Веком, еоном, се опет назива време од хиљаду година. Веком се назива и целокупни садашњи живот, али и будући век, онај после васкрсења, односно онај бесконачни. Веком се, затим, назива, не време нити неки део времена који се мери кретањем или путањом Сунца, који се састоји од дана и ноћи, него време које се сараспростире са оним што је вечно, као некакво временско кретање и период. Јер, што је, заправо, време за оно што је под временом, то је век за оно што је вечно.
Говори се, наравно, и о седам векова овога света, то јест, од стварања неба и земље до општег скончавања и васкрсења човека. Јер постоји појединачна кончина, односно, смрт свакога понаособ, а постоји и заједничка и општа кончина, када предстоји опште васкрсење свих људи. А осми век је будући век.
Међутим, пре устројства света, када ни Сунца није било да дели дан од ноћи, није било меривог времена, него оно што се сараспростире са оним што је вечно, као некакво временско кретање и период, те по томе, дакле, постоји само један век, одакле се и Бог назива вечним, али и предвечним. А Он сам је, наиме, створио тај век, јер будући да је само Он беспочетан, Он је створитељ свега, и векова и свих бића. Говорећи о Богу јасно је да говорим о Оцу и Његовом јединородном Сину, Господу нашем Исусу Христу, и о Његовом Пресветом Духу, односно, о једном Богу нашему.
Каже се и “векови векова”, пошто и седам векова садашњега света садрже у себи многе векове, односно, људске животе, и један век обухвата собом све векове. А веком векова назива се садашњи и будући век. А израз, пак, “вечни живот” и “вечни пакао” открива бесконачност будућега века. Јер по васкрсењу, време се неће мерити данима и ноћима, него ће, наиме, бити један невечерни дан, када ће Сунце праведности[4] јасно обасјати праведнике, а грешнике ће покрити најдубља и бескрајна тама. Како ће се, дакле, бројати време хиљаду векова оригенистичког васпостављања?[5] Један је, дакле, творац свих векова, а то је Бог, који је све створио и који постоји пре свих векова.

НАПОМЕНЕ:

[1] Пс 90,2.
[2] Јев 1,2.
[3] Вид. свети Василије Велики, Шестоднев II, 43-44, ЕПЕ, књ. 4, стр. 96.
[4] Бог, који се слави у Тројици, у химнама бива назван “умствено Сунце праведности”. Видети и Молитву св. Василија Великог у Међучасу Првога часа.
[5] Према Оригеновом јеретичком учењу о апокатастази (васпостављању) свега, најпре ће, разним средствима и ватром чистилишта, доћи до удаљавања свега, па и самих демона, од зла, а затим ће престати да постоји разлог за казну и за постојање материјалног света, који је био резултат злоупотребе слободе од стране словесних и слободних духовних бића која је Бог створио.