Тачно изложење Православне вере

14. Својства Божанске природе

Божанска природа је: нестворена, беспочетна, бесмртна и бесконачна и вечна, нeвештаствена, добра, стваралачка, праведна, просвећујућа, непромењива, бестрасна, неописива, несместива, неограничена, неодредива, невидива, непојмива, неоскудна,[1] самостална и самовласна, сведржећа, животодавна, свемогућа, свесилна; она освештава и предаје се, садржи и одржава сваку твар и о свему промишља. Све ово, и томе слична својства, Божанство има по својој природи, не примивши то однекуд друго, него (Оно само) предаје својим створењима свако добро, већ према моћи прихватања свакога појединачно.
Својство Божанске природе је и узајамно пребивање и почивање Божанских ипостаси, будући да су оне нераздељиве и нису удаљене једна од друге, узајамно се несливено прожимајући, тако да се не стапају и не сливају, него да једна ипостас следи другу. Јер Син је у Оцу и Духу, а Дух је у Оцу и Сину, а Отац је у Сину и Духу, а да при томе не бива никакво стапање или мешање или сливање. Њено својство је у томе да постоји једно и јединствено делање, односно, једно стремљење и једно делање трију ипостаси, што је немогуће приметити у створеној природи.
Својство је и то да божанско блистање и божанска енергија,[2] будући да је једна и једноставна и неподељена, и да се благоразлично у подељивим стварима разликује, те да свему додељује оно што сачињава његову властиту природу, остаје једноставна, пошто се, пак, неподељено пружа ка подељивим стварима и те подељене ствари враћа и сабира у својој једноставности – јер све што постоји ка њој тежи и у њој има своје битије – и она свему предаје битије, према ономе како њихова природа то захтева; а она (енергија) је битије свих бића, живот свега живога, разум (логос) свих словесних бића, ум умних бића, јер је она изнад ума, и изнад разума, и изнад живота, и изнад суштине.
Својство Божанске природе је још и то да кроз све прониче не мешајући се ни са чим, док кроз њу ништа не проходи. Такође и то да простим знањем све познаје и својим божанским и свевидећим и невештаственим оком, на једноставан начин, све види; и оно што сада јесте и оно што је било и оно што ће бити, и то пре њиховог настанка; својство је и то да је безгрешна и да отпушта грехе и спашава; и да све што жели, може да учини, али не жели све што може; јер може да погуби свет, али то не жели.

НАПОМЕНЕ:

[1] Ово својство казује да Бог нема потребе ни за чим.
[2] Учење о истинском разликовању суштине и божанских енергија представља древно учење Цркве, које се заснива на Новом Завету и на предању светих Отаца од првих векова Цркве и тесно је повезано са догматом о Светој Тројици. Да би заштитио ово предање свети Григорије Палама је разјаснио ово учење. (Вид. Владимир Лоски, Мистичко богословље Источне Цркве, гл. 4).