NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Tačno izloženje Pravoslavne vere

Tačno izloženje Pravoslavne vere

100. O vaskrsenju

Verujemo, pak, i u vaskrsenje mrtvih. Jer biće, zaista će biti vaskrsenja mrtvih. A govoreći o vaskrsenju, imamo na umu vaskrsenje telesa. Naime, vaskrsenje je vaspostavljanje onoga što je palo; jer kako će vaskrsnuti duše koje su besmrtne? A ako smrt opisuju kao razdvajanje duše od tela, onda je vaskrsenje, svakako, ponovno spajanje duše i tela, odnosno drugo vaspostavljanje razloženoga i paloga živoga bića. Dakle, ovo isto telo koje je propalo i koje je razloženo, ono će vaskrsnuti nepropadivo; jer Onome koji ga je u početku iz praha zemaljskog sazdao, nije bilo nemoguće ponovo ga vaskrsnuti (podići), iako se ono, po odluci Sazdateljevoj, raspalo i vratilo u zemlju iz koje je i uzeto.[1]
Jer ako nema vaskrsenja onda jedimo i pijmo,[2] i odajmo se životu uživanja i zadovoljstva. Ako nema vaskrsenja, u čemu se razlikujemo od beslovesnih životinja? Ako nema vaskrsenja, blaženima nazovimo zveri poljske koje vode bespečalan život. Ako nema vaskrsenja, nema ni Boga ni promisla Božijeg, te sve biva vođeno i upravljano slučajem. Jer, gle, vidimo mnoge pravednike da su ubogi i da trpe nepravdu, i da nikakvu nadoknadu u ovom životu nemaju, a opet vidimo grešnike i bezakonike kako prebivaju u bogatstvu i blaguju u svakojakom izobilju. I koji blagorazuman čovek će to primiti kao delo pravednog suda[3] ili mudrog promišljanja? Biće, dakle, zaista će biti vaskrsenja. Jer Bog je pravedan, [4] i uzvraća platom[5] onima koji uz Njega ostaju. Ako se duša sama podvizavala u borbama vrline, sama će biti i ukrašena vencem pobede. A ako se sama valjala u uživanju, sama će biti dostojno kažnjena; ali pošto se duša ne obraća ni vrlini niti zlobi odvojeno od tela, oboje će zajedno i nagrade primiti.
I božansko Pismo svedoči o tome da će biti vaskrsenja mrtvih. Jer Bog veli Noju posle potopa: Sve vam to dadoh kao zelenu travu. Ali ne jedite mesa s dušom njegovom, a to mu je krv; jer ću i vašu krv, duše vaše, iskati; od svake ću je zveri iskati; iz ruke samoga čoveka, iz ruke svakoga brata njegova iskaću dušu čovečiju. Ko prolije krv čovečiju, njegovu će krv proliti čovek; jer je Bog po svojemu obličju stvorio čoveka.[6] Kako će zatražiti krv čovečiju iz ruku svih zverova, nego time što će vaskrsnuti tela umrlih ljudi? Jer zveri neće umreti umesto čoveka.
I opet veli Bog Mojsiju: Ja sam Bog Avramov, i Bog Isakov, u Bog Jakovljev. Bog nije Bog mrtvih[7] odnosno onih koji umiru i neće ih više biti, već živih, čije duše žive u Njegovoj ruci; a tela će vaskrsenjem opet živeti. I bogootac David veli Bogu: Uzmeš im duh, ginu, i u prah svoj povraćaju se.[8] Evo, reč je ovde o telima. Zatim dodaje: Pošlješ Duh svoj, postaju, i ponavljaš lice zemlji.[9]
A prorok Isaija, pak, veli: Vaskrsnuće mrtvi, i ustaće oni koji su u grobovima.[10] Jasno je, naime, da se u grobove ne polažu duše, već tela. A blaženi prorok Jezekilj kaže: Tada stadoh prorokovati, kako mi se zapovedi; A kad prorokovah nasta Glas, i gle potres, i kosti se pribirahu svaka ka svojoj kosti. I pogledah u gle, po njima izidoše žile i meso, i ozgo se koža navuče.[11] Zatim uči, kako su se, zapovešću Božijom, povratili duhovi. A božanski Danilo veli: A u to će se vreme podignuti Mihailo veliki knez, koji brani tvoj narod; i biće žalosno vreme, kakvoga nije bilo otkako je naroda dotada: i u to će se vreme izbaviti tvoj narod, svaki koji se nađe zapisan u knjizi. I mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudiće se, jedni na život večni a drugi na sramotu i prekor večni. I razumni će se sjati kao svetlost nebeska, i koji mnoge privedoše pravdi, kao zvezde vazda i doveka.[12] A govoreći: Mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom, probudiće se, jasno je da se ukazuje na vaskrsenje telesa; jer niko ne može reći da duše počivaju u prahu zemaljskom.
I sam Gospod je u sveštenim Jevanđeljima vrlo jasno predao istinu o vaskrsenju: Svi koji su u grobovima, veli, čuće glas Sina Božijega; i izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda.[13] Hoće li iko razuman ikada reći da duše počivaju u grobovima?
I nije Gospod samo svojom besedom objavio vaskrsenje telesa, nego i svojim delom. I to najpre vaskrsavši četvorodnevnog i već, propadivošću i neprijatnim mirisom, načetoga[14] Lazara; jer nije vaskrsao dušu lišenu tela, već i telo zajedno sa dušom, i nije vaskrsao neko drugo telo, već ono isto koje je bilo načeto propadivošću. Jer kako bismo spoznali ili se uverili u vaskrsenje umrloga, ako to ne bi bilo potvrđeno karakterističnim svojstvima njegove ličnosti? Lazara je, međutim Gospod podigao iz mrtvih da bi pokazao svoje božanstvo, te da bi potvrdio svoje i naše vaskrsenje, iako je bilo izvesno da će se ovaj opet vratiti u smrt. Sam Gospod je, pak, postao prvenac[15] savršenog i sada već smrti nepodložnog vaskrsenja. Zbog toga je, dakle, i božanski apostol Pavle govorio: Jer ako mrtvi ne ustaju, to ni Hristos nije ustao. A ako Hristos nije ustao, uzalud vera naša, još smo u gresima svojim.[16] I zaista je Hristos ustao iz mrtvih te postade prvenac onih koji su umrli.[17] Te veli: Prvorođeni iz mrtvih[18] Pa zatim: Jer ako verujemo da Isus umre u vaskrse, tako će u Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim.[19] A rekavši tako, misli onako kako je Gospod vaskrsao.
Jasno je, naime, da je vaskrsenje Gospodnje predstavljalo sjedinjavanje tela, nenačetog propadivošću, i duše (jer to dvoje je bilo razlučeno); jer Gospod je rekao: Razvalite ovaj hram i za tri dana ću ga podići.[20] A svešteno Jevanđelje je verodostojan svedok da je On o sopstvenom telu govorio. Opipajte me i vidite, veli Gospod svojim učenicima koji su mislili da vide utvaru, da sam ja, i da se nisam izmenio, jer duh nema tela i kostiju kao što vidite da ja imam.[21] I ovo rekavši, pokaza im ruke i rebra svoja i pruži ih Tomi da ih opipa.[22] Nije li ovo dovoljno da nas uveri u vaskrsenje telesa?
Veli opet božanski apostol Pavle: Jer treba ovo raspadivo da se obuče u neraspadivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost.[23] Te zatim: Seje se u raspadivosti, ustaje u neraspadivosti; seje se u beščašću, ustaje u slavi; seje se u nemoći, ustaje u sili; seje se telo duševno, odnosno veštastveno i smrtno, ustaje telo duhovno,[24] kao što je telo Gospodnje posle vaskrsenja, koje je kroz zatvorena vrata prolazilo,[25] i bilo neumorno, i nije imalo potrebu za jelom, snom i pićem. Jer će biti, veli Gospod, kao anđeli Božiji[26] neće više biti braka, niti rađanja dece. A božanski apostol Pavle veli: Međutim, naše življenje je na nebesima, otuda očekujemo i Spasitelja Gospoda Hrista, koji će preobraziti naše poniženo telo, tako da bude saobrazno telu slave njegove;[27] što ne podrazumeva preobražavanje tela u drugo obličje – daleko bilo – već prelazak iz propadivosti u nepropadivost.
Ali reći će neko: Kako će ustati mrtvi?[28] O, kakvog li neverja! O kakvog li bezumlja! Zar Onaj koji je samo zapovešću svoje volje prah zemaljski premetnuo u telo, i koji je zapovedio da mala kap semena raste u utrobi majčinskoj i da sačini taj mnogovrsni i mnogoobrazni organ tela, zar neće, tim pre, vaskrsnuti svojom voljom ono što je postalo i što se razložilo? I u kakvom će telu doći, bezumniče!, ako ti okorelost tvoja ne dopušta da veruješ rečima Božijim, veruj bar rečima Njegovim. Ono što ti seješ neće oživeti ako ne umre; i što seješ ne seješ telo koje će nastati, nego Golo zrno, bilo pšenično ili neko drugo. A Bog mu daje telo kako hoće, i svakome semenu svoje telo.[29] Smatraj, dakle, da su semena u brazdama, kao u grobovima, zakopana. Ko je taj koji im je podario korenje i stabljike i listove i klasje i tanušno osje? Zar nije to Sazdatelj svega? Nije li to podarila zapovest Onoga koji je to sazdao? Tako, dakle, da će se i vaskrsenje mrtvih zbiti voljom i migom božanskim; jer sila Božija prati volju Njegovu.
Vaskrsnućemo, dakle, tako što će se duše opet sjediniti sa telima koja su stekla nepropadivost i odbacila propadivost, i pristupićemo strašnom sudištu Hristovom;[30] i predaće se đavo i demoni njegovi, i čovek njegov, odnosno Antihrist, a beščasni i grešnici biće predati ognju večnom,[31] ne veštastvenom, kakav je naš, već onome koga Bog zna. A oni koji su dobro činili, zasjaće kao sunce[32] skupa sa anđelima u životu večnom, zajedno sa Gospodom našim Isusom Hristom, večno Ga gledajući[33] i bivajući gledani, i naslađujući se beskonačno radošću Njegovom, slavosloveći Ga skupa sa Ocem i Svetim Duhom, u beskonačne vekove vekova, Amin.


NAPOMENE:

  1. Post 3,19.
  2. 1. Kor 15,32.
  3. Rim 2,5.
  4. Ps 11,7.
  5. Jev 11,6.
  6. Post 9,3-6.
  7. Mt 22,32; Izl 3,6.
  8. Ps 104,29.
  9. Ps 104,30.
  10. Is 26,19.
  11. Jez 37,7-8.
  12. Dan 12,1-3.
  13. Jn 5,28-29.
  14. Jn 11,38 i dalje.
  15. 1.Kop 15,20.
  16. 1. Kor 15,16-17.
  17. 1. Kor 15,20.
  18. Kol 1,18.
  19. 1. Sol 4,14.
  20. Jn 2,19.
  21. Lk 24,37-39.
  22. Jn 20,20.
  23. 1. Kor 15,53.
  24. 1. Kor 15,42-44.
  25. Jn 20,26.
  26. Mt 22,30.
  27. Fil 3,20-21.
  28. 1. Kop 15,35.
  29. 1. Kor 15,36-38.
  30. Rim 14,10.
  31. Mt 25,41.
  32. Mt 13,43.
  33. Otk 22,4.

 

Ključne reči:

3 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *