NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Savremeni izazovi i iskušenja » SVETOOTAČKO BOGOSLOVLJE vs HUMANISTIČKO FILOZOFIRANJE

SVETOOTAČKO BOGOSLOVLJE vs HUMANISTIČKO FILOZOFIRANJE

 

SVETOOTAČKO BOGOSLOVLJE vs HUMANISTIČKO FILOZOFIRANJE
 
Umesto Zaključka
 
I nama ne preostaje ništa drugo, do da B. Panteliću i, naročito, njegovim profesorima, preporučimo reči koje je mitr. Jerotej (Vlahos) uputio jednom od njihovih kolega: „Prenaglašavanje Tajni – Krštenja, Miropomazanja i Sv. Pričešća – bez asketskog života, izraženog isihastičko-umnim predanjem i raznovrsnim iskustvima slave Božije, jeste jedan formalistički život koji ne spašava. Naše učestvovanje u Tajnama Crkve bez neophodnih priprema, kako je utvrđeno čitavim Predanjem Crkve, biva ‘na sud i osudu'“; „Unutar Crkve, pored različitosti darova treba da postoji jedinstvo, koje, međutim, treba da se zasniva na čitavom Predanju Crkve. Potreba je, dakle, da svi mi, klirici, profesori, bogoslovi, monasi, laici prihvatimo crkveno predanje, da izučavamo sve crkvene teme unutar celokupnog nasleđa naše Crkve, izraženog kod Proroka, Apostola i Otaca Crkve, a ne da prenosimo strana učenja u crkveni prostor. Treba da izbegavamo da se učimo od mladih klirika i bogoslova, koji koriste mišljenja starije protestantske teologije, koja su duhovni ‘mikrobi’ i razbolevaju udove Crkve. Naravno, jedno je da znamo mišljenja različitih protestantskih školi radi razlikovanja pravoslavnog bogosloslovlja od inoslavnih, a drugo da ih izučavamo kao da sačinjavaju i izražavaju pravoslavno bogoslovlje. Trebalo bi da ova bogoslovska pometnja danas, nakon tolikih izučavanja, prestane da postoji, i zato smo u obavezi da stojimo sa puno poštovanja prema pravoslavnom Predanju, i prema onima koji ga žive iskustveno i izražavaju bogoslovski“[1]. „A grehota je da se oni koji žive u bogatom Predanju Pravoslavne Crkve okreću vatikanizovanom ili protestantizovanom hrišćanstvu“[2].
 


 
NAPOMENE:

  1. Βλάχος Ι. (μιτρ.), Το «βασίλειο ιεράτευμα» και η ιερωσύνη (Απάντηση στον Πέτρο Βασιλειάδη και τον π. Βασίλειο Θερμό), http://aktines.blogspot.com/2010/07/blog-post3985.html (03. 08. 2013.).
  2. Isti, Bogoslovlje liturgijske obnove, prevod: M. Arsenijević, Večno podne, Beograd 2007, 727.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *