СВЕТООТАЧКЕ ПОУКЕ НА ДАНЕ СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ – ЗБОРНИК ЦРКВЕНО-ПОУЧНИХ ЧИТАЊА У ДАНЕ СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ

 

СВЕТООТАЧКЕ ПОУКЕ НА ДАНЕ СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ
Зборник црквено-поучних читања у дане Страсне Седмице
 

 
СЛОВО СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ ЕПИФАНИЈА, ЕПИСКОПА КИПАРСКОГ, О ПОГРЕБЕЊУ БОЖАНСКОГ ТЕЛА ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА
 
„Зашто је данас потпуни мук на земљи?“
 
Шта је то? Зашто данас на земљи влада такав мук, таква тишина? Потпуни је мук зато што почива Цар. Земља је занемела од страха зато што је Господ уснуо телом, и васкрсао уснуле од века. Господ је умро телом, и ад је задрхтао; Господ је уснуо накратко и пробудио оне који су од века спавали у аду. Где су сада, о нечастиви, они бучни и помахнитали гласови против Христа, који су се чули пре овога? Куд се денуо народ, завере, чета и коље? Где су цареви, свештеници и судије, достојни осуде? Где су светиљке, мачеви и хаотични урлици? Где се скрио помахнитали народ и срамна стража? Заиста, људи поучени ништавним и сујетним! Они су се спотакли о крајеугаони камен – о Христа, али они су се и разбили; ударили су о тврд камен и сами су се разбили; таласи су их претворили у пену; свезали су великог Самсона, но Он је раскинуо вечне ланце, погубио припаднике другог племена и безаконике; Бог, сунце, Христос, зашао је под земљу и оставио Јудејце у сталном мраку. На данашњи дан је засијало спасење онима који живе на земљи и онима који се од века налазе у аду; на данашњи дан је засијало спасење видљивом и невидљивом свету; двојак је данас Христов долазак, двојако устројство, двојако човекољубље, двојако силажење, а уједно и снисхођење, двоструко похођење људи: Бог долази с неба на земљу, а са земље у ад; врата ада се отварају: уснули од века, радујте се, и ви који седите у тами и смртној сени примите велику светлост! Господ је међу слугама, Бог је међу мртвима, живот је међу смртнима; невини је са кривцима, невечерња светлост је с онима који седе у тами и смртној сени! Међу заробљенима је ослободилац; Наднебески је међу онима који насељавају ад. Христос је на земљи, и ми смо поверовали; Христос је међу мртвима, сиђимо и ми с Њим у ад и погледајмо тајне које се тамо савршавају; разумејмо под земљом сакривена чудеса која чини скривени (Христос).
Познајмо да је и онима у аду јављена блага вест. Па шта? Зар Бог, кад сиђе у ад, спасава све, без разлике? Не. Он и тамо спасава само оне који су поверовали. Јуче је Он јављао дела устројства, а данас владавине, јуче дела немоћи, а данас свемоћи, јуче човечија дела, а данас Божија дела; јуче је Он био ударан по образима, а данас Божија светлост потреса адско обиталиште; јуче је био везиван, а данас сам везује тиранина нераздрешивим ланцима; јуче је био осуђиван, а данас дарује слободу осуђенима; јуче су га Пилатове слуге исмејавале, а данас су вратари ада задрхтали од страха чим су Њега видели. Саслушај, дакле, главни разлог Христовог страдања, и кад га саслушаш, опевај, прослави и проповедај велика чуда Господња: како закон уступа своје место благодати, како пролазе обличја и нестају сене, како сунце испуњава васељену, како је Стари завет остарио и како се Нови утврђује, како је старо прошло и ново процветало! За време Христовог страдања у Сиону су била два народа: Јудејци и незнабошци, два цара: Пилат и Ирод, два првосвештеника: Ана и Кајафа, чињене су две Пасхе: старозаветна, која је морала да престане, и новозаветна, која је тада почела; те исте вечери принете су две жртве зато што је учињено спасење живих и мртвих; Јудејци су упирали своје погледе према сени док су везивали јагње да га закољу и принесу на жртву, незнабошци су прибегавали сунцу правде – Богу; први су свезаног Христа слали једни другима, а последњи су га спремно прихватили; жртва једних је била од жртвене стоке (κτηνουτον), а других Боготелесни (θεοςώμον); Јудејци су чинили спомен свом изласку из Египта, а незнабошци су проглашавали ослобођење од заблуда. И где је све то било? У Сиону, граду Цара великога, у којем је учињено спасење усред земље, усред две жртвене животиње (Ав. 3,2) Позвани Исус Богочовек, извор живота усред два извора живота Оца и Духа – живот од живота; рођени у јаслама усред анђела и људи; крајеугаони камен усред два народа; заједно проповедани усред закона и пророка, који се јавио на гори између Мојсија и Илије; распети између два разбојника, али којег је благоразумни разбојник исповедио као Бога: као вечни Судија, Он седи усред садашњег и будућег живота; усред живих и мртвих сада је направио двојаки живот и спасење. Кажем двојаки живот, тј. рођење и поновно рођење. Слушај дела Христовог двојаког рођења, и рукама пљескај чудима. Анђео је благовестио Марији да ће бити мајка и родити Христа. Анђео је јавио Марији Магдалини Његово страшно поновно рођење из гроба; ноћу се Христос рађа у Витлејему, ноћу се у Сиону поново рађа; по рођењу Он прима повијање у платно и овде се обавија плаштаницом; по рођењу су му донели на дар смирну, смирном и алојом Он је опремљен и на погребењу; тамо је Јосиф, безбрачни муж Маријин, а овде је Јосиф из Ариматеје, који се стара о нашем животу (Христу); рођен је у витлејемским јаслама, и у гроб је Он легао као у јасле; Христово рођење први су објавили пастири, и Његово поновно рођење из мртвих први су објавили такође пастири, Христови ученици; тамо је анђео рекао Марији: Радуј се, и овде је анђео великог савета, Христос, рекао женама: Радујте се; четрдесет дана након првог рођења Христос је ушао у земаљски Јерусалим, у храм, и као прворођени принео Богу две грлице, четрдесет дана по васкрсењу из мртвих узнео се у небески Јерусалим, у истинску светињу светих, и као непропадљиви првенац од мртвих принео Богу Оцу нашу душу и наше тело, као две непорочне грлице; овде је Бог Отац, Старац дана, примио Христа неисказано у своја недра, слично старом Симеону који је примио Христа у земаљском храму у своје наручје. Ако ово сматраш измишљеном причом, и слушаш с неверицом, осудиће те печати Господњег гроба, који су остали неоштећени након Христовог поновног рођења: као што Он, родивши се од Дјеве, није повредио знаке девојаштва своје Мајке, тако је и васкрсао, не повредивши печате гроба. Али послушајмо света казивања када је и ко Христа, наш Живот, положио у гроб? А кад би увече, говори Писмо, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф… Овај приступивши Пилату замоли за тело Исусово (Мт 27,57,58) – приступи смртни смртноме молећи за одобрење да узме Бога смртних, прах праху молећи за одобрење да узме Творца свега, сено сену да се добије небески огањ, капља од капље прима море. Ко је видео или ко је чуо било шта слично? Човек даје човеку Творца људи; безаконик обећава да ће дати праведника и законодавца; неправедни судија суди Судију, као осуђеног, предаје на погребење. А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф. Заиста је богат јер је добио сву сложену Ипостас Господа; заиста је богат зато што је добио од Пилата Христову двоструку природу; богат је зато што се удостојио да добије бесцени бисер; заиста је богат јер је носио ризницу преиспуњену Божанством. Како га не сматрати богатим, када је он задобио живот и спасење света? Како није богат Јосиф, кад је добио на дар онога који храни све и који влада свима? А кад би увече, зато што је сунце истине и правде већ зашло у ад; зато је и дошао богат човек из Ариматеје, по имену Јосиф, али кришом због страха од Јудејаца. Дошао је и Никодим, који је Исуса походио ноћу. Тајна од свих тајни скривенија! Долазе два тајна ученика да сакрију Исуса у гроб и да својом тајношћу поучавају оној у аду скривеној тајни Бога скривеног у плоти! У свом усрђу према Христу они надмашују један другога: Никодим је заслужио похвалу за обиље смирне и алоје, а Јосиф за смелост и одважност пред Пилатом: зато што је, одбацивши страх и осмеливши се да приступи Пилату, молио за Исусово тело. Пази, какву мудрост показује Јосиф пред Пилатом да би остварио жељени циљ, с каквом скромношћу говори Пилату да га не би огорчио и тако остао без онога што жели. Он му не говори: „Дај ми тело Исуса, који је пре тога помрачио сунце, распао камење, потресао земљу, отворио гроб и раздерао завесу храма“; него шта? Износи му најбезначајнију молбу. „Судија! Дошао сам“, говорио је он, „да изнесем малу молбу: дозволи ми да сахраним мртво тело тог Исуса Назарећанина, којег си ти осудио; Исуса сиромашног, који нема куће, распетог, обнаженог, презреног, Исуса – дрводељиног сина, Исуса свезаног, који је живео под отвореним небом, странца непознатог, од свих занемареног. Дај ми Тог странца: јер, какве имаш користи од Његовог тела? Дај ми Тог странца зато што је Он дошао из далеке земље да би спасао странце, Он је сишао у тамом обавијену област да би пробудио странца; дај ми Тог странца зато што је једини Он истински странац; дај ми Тог странца отаџбине коју ми, странци, не познајемо; дај ми Тог странца чији је Отац, нама странцима, непознат; дај ми Тог странца чије су место, рођење и начин живота непознати нама странцима; дај ми Тог странца који је проводио живот странца међу странцима; дај ми Тог странца Назарећанина, који нема где главу да склони; дај ми Тог странца који, слично странцу у туђој земљи, није имао своје куће, и чак се родио у јаслама; дај ми Тог странца који се из самих јасала морао спашавати бекством од Ирода; дај ми Тог странца који је чак у пеленама живео у Египту, није имао града, села, куће, стана и рода, и живео у туђој земљи; дај ми, намесниче, Онога нагог који виси на дрвету: ја ћу га покрити, покрићу Онога који је покрио наготу моје природе; дај ми Оног мртваца који је уједно Бог: ја ћу га покрити зато што је Он покрио моја безакоња; дај ми, намесниче, Оног мртваца који је у Јордану сахранио мој грех. Ја посредујем за мртваца који је од свих трпео вређања, кога је пријатељ продао, ученик издао, браћа гонила, а слуга ударао; посредујем за мртваца којсг су осудили управо они које је Он ослободио из ропства; ја молим, намесниче, за мртваца који нема оца на земљи, нема пријатеља, ученика, рођака, нема погребника; Он је један јединородни једног Оца, Бог у свету, и нема другог осим Њега.“
Када је Јосиф рекао ово Пилату оваквим начином, овај је наредио да му се да свесвето Исусово тело.
Јосиф дође на Голготу, скину са дрвета Бога у телу и положи на земљу: тако лежаше доле прострт Онај који је све вукао горе; живот и дах накратко би без даха; Творац многооких поста невидљив; васкрсење свих би бачено на земљу; Бог, који подиже мртве, умртви се телом и утихну гром речи Божије.
Узима се рукама Онај који садржи небо у длану. Кажи ми, кажи, Јосифе! како то ти вршиш страшно погребење Исусовог тела? Зар те није страх да носиш на рукама Онога пред којим дрхте херувими? С каквим страхом откриваш Његово божанско тело? Зар не дрхтиш кад упреш поглед на обнажену природу тела – натприродног Бога? Кажи ми, Јосифе, како ћеш положити на исток умрлог, који је сам исток истока? Како ћеш својим прстима склопити очи Исуса, који је својим пречистим прстима отворио очи слепоме? Како ћеш затворити уста Онога који је немом раздрешио свезу језика? Како ћеш прекрстити руке Онога који је исцелио осушену руку; како ћеш повити ноге Онога који је исцелио хромог; како ћеш положити на одар Онога који је рекао одузетом: „Узми одар свој, и иди“; како ћеш излити миро на небеско миро, које је себе испразнило и осветило свет? Како ћеш открити Исусово ребро из кога још точи крв кад је Он исцелио жену од точења крви? Како ћеш опрати тело Бога који је опрао и очистио све? Како ћеш запалити светиљке за истинску светлост која је обасјала сваког човека? Како ћеш отпојати погребне песме Ономе кога непрестано славослове небеске војске? Како ћеш оплакивати Онога који је оплакивао и након четири дана васкрсао умрлог Лазара? Како ћеш оплакивати Онога који је свима подарио радост и уништио Евину жалост? Прослављам, Јосифе, твоје руке, које су додиривале Исусове руке и ноге из којих је још текла крв; прослављам твоје руке што су додиривале рану из које је текла крв; прослављам твоја уста, која су додиривала Исусова уста и из њих узимале Духа Светога; прослављам твоје очи, које су гледале у Исусове очи и узимале отуда светлост истиниту; прослављам твоје лице, које се приближавало Божијем лицу; прослављам твоја рамена, која су носила онога који носи све; прослављам твоју главу, на коју се нагињао Христос, глава свих; прослављам твоје дланове, којима си носио Онога који носи све; прослављам Јосифа и Никодима јер су пре херувима носили на себи Бога, пре шестокрилих послужили Богу покривши Господа чистим платном, а не крилима; Јосиф и Никодим носили су на својим раменима Онога пред којим херувими дрхте, а све чете бестелесних стоје са побожним страхом. Приступише Јосиф и Никодим: зато се овде слио и сав божанствени сабор анђела; скупљају се серафими, пре њих долазе херувими, хитају престоли, покривају шестокрили, дрхте многооки кад виде Исусов угасли поглед; силе прекривају, певају начала, запрепашћују се чете; избезумљују се све војске поднебеских сила и задивљени питају једни друге: шта значи овај необични и недокучиви призор? На земљи смртни неометано посматрају онога Бога кога не смемо гледати ми бестелесни; Јосиф и Никодим слободно сахрањују Онога пред којим херувими стоје са страхопоштовањем. Како је изашао који је у недрима Очевим? Како је дошао на земљу који испуњава све? Како се открио скривени од свих? Савршени Бог, који пребива горе са Оцем, доле са Мајком, показује се као потпуно смртан. Како се Онај који се нама никада није показивао показује људима, и то као човекољубиви Бог? Како је невидљиви постао видљиви? Како се нетелесни оваплотио? Како је бестрасни пострадао? Како је Судија стао пред суд? Како је живот окусио смрт? Како се несместиви смешта у гроб? Како обитава у гробу Онај који је у Очевим недрима? Како улази на врата пећине Онај који отвара врата раја? Онај који није повредио врата девствености, разбија врата пакла? Како се ученицима јавио вратима затворени? Како је за људе отворио врата Царства небеског, а врата гроба и печате сачувао нетакнутим? Како се убраја у мртве који је међу мртвима слободан? Како се невечерња светлост јавља у мрачнима и сени смртној? Са каквом намером силази у ад? Можда иде да васпостави осуђеног Адама? Тачно, Он иде и проналази првосазданог, као изгубљену овцу; да, Бог и Евин Син иде да ослободи од страдања заробљеног Адама, и Еву, заробљену заједно с њим?
Сиђимо с Њим и обрадујмо се, похитајмо, отпојмо, пожуримо да видимо како се Бог мири с људима: како је свеблаги Господ ослободио осуђене. По природи Човекољубиви иде са силом и влашћу да изведе заробљене од века и оне које је прогутала и одвојила од Бога горка и незасита смрт, и да их приброји житељима неба. Тамо је првосаздани и пре свих осуђени Адам; тамо је првоумрли и први праведни пастир Авељ, праслика неправедно закланог пастира Христа; тамо је Ноје, праобраз Христа, творца барке велике Цркве Божије, која је спасла незнабошце зверске нарави од потопа безбожности кроз голубицу – Духа Светог, и испустила црног гаврана; тамо је Аврам, Христов прародитељ, који је без клања принео Богу угодну жртву; тамо је Исак, којега је Аврам, у праслици Христа, свезао да би принео жртву; тамо је Јаков, који се због Јосифа жалости у паклу исто онако како се жалостио на земљи; тамо је слуга Јосиф, који је у праобразу Христа био роб у Египту, а најпосле постао управитељ; тамо је Мојсије – у истом онаквом мраку у коме је био када су га положили у тамни ковчежић; тамо је у понору пакла Данило, некада бачени у јаму пред лавове; тамо је Јеремија, који је некада био у јами и њеном глибу; тамо је Јона, који је био у трбуху велике рибе, у праслици вечног и превечног Христа; тамо је и богоотац Давид, од кога се по телу родио Христос. Али, зашто да говорим о Давиду, Јони и Соломону? У тамној утроби ада био је велики Јован, већи од свих пророка, који је свима што су били у аду прорекао Христа, и самим тим двапут постао претеча – проповедник за живе и мртве; он је из Иродове тамнице био послат у адску тамницу целога света где су од века пребивали умрли праведници и неправедници. Но отуда су пророци и сви праведници непрестано молили Господа да их избави од мука и вечно мрачне ноћи; један је говорио: „Из утробе ада чуј мој глас!“ а други: „Из дубине дозвах Тебе, Господе, Господе, услиши мој глас“; један је говорио: „Откриј лице Твоје и спасићемо се“, а други: „Који седиш на херувимима јави се“; један је говорио: „Покажи сада Своју силу, приђи и спаси нас“, а други: „Ускоро нека нас затекне многа милост твоја Господе“; један: „Избави моју душу од ада“; а други: „Господе, изведи из ада моју душу“; један је говорио: „Не остави душу моју у аду“; а други: „Нека се мој живот узнесе из смртности према Теби Господе, Боже мој.“ Кад их је свемилостиви Господ Христос чуо, Он је сматрао праведним да причасницима свог човекољубља, осим оних који су живели док је Он боравио на земљи, и оних који ће живети после тога, учини и оне који су и пре Његовог доласка били у аду и седели у тами и смртној сени; зато је људе који се налазе у телу Он посетио у живом телу, а душама, које су се растале од тела, јавио се са божанском и пречистом душом, која се није растала од Бога ни онда кад се растала од тела. Похитајмо, дакле, да умом сиђемо у ад, да бисмо видели како је Он тамо својом силом одузео силу силном тиранину, и како је самом светлошћу, без оружја, разоружао бесмртне силе; како је разбио врата и отворио их крсним дрветом, како је погазио змију и обесио је за главу, срушио преграду, сместио трофеје непобедивости, умртвио смрт, иструлио трулежност и васпоставио човека у првобитно достојанство. Јуче је Он, одбацујући помоћ анђела, говорио Петру: „Могу послати више од дванаест легиона анђела“; а данас, као победник и Господ, силази чак до ада и смрти, у пратњи бесплотних војски и невидљивих чета, не дванаест легиона, него миријаду миријада и хиљаду хиљада анђела, власти, престола, шестокрилих и многооких, да би кроз смрт уништио тиранина. Те чете су га пратиле, али не као сарадници: оне су Њега пратиле са страхопоштовањем, као Господа и цара, јер свесилном Христу није потребна помоћ; њихов је дуг и уједно пламена жеља да стоје пред својим Господом и Богом; зато на сами миг наваљују једне пре других да испуњавају заповести, и увек су спремне за битку против непријатеља и безаконика; зато су и тада силазиле са Господом Богом својим у ад и подземна обиталишта заробљенима од века да би у сили извеле сужње. Тада је једино сами светлоносни долазак Господа са божанским збором обасјао чврсто ограђену, безгласну и мрачну тамницу и окове ада, а пре свих је дошао архистратиг Гаврило и изговорио гнусним силама следећу заповест: „Узмите ваша врата, кнезови“, а после њега позвао је Михаило: „Потресите се врата вечна“; затим су и силе рекле: „Уклоните се, безакони вратари“; а напокон и власти са влашћу: „Одрешите се неодрешиви ланци“; не мислите да пристигли Господ није могао ући кроз затворена врата; Он нам, као одбеглим слутама, заповеда да отворимо вечна врата, тј. да их сломимо: „Отворите ваша врата, кнезови, јер пред њима стоји Христос, небеска врата; поравните пут Ономе који је дошао на запад ада, Господ му је име; Његов излазак је кроз врата смртна; ви сте наиравили улазе, а Он је дошао да направи излаз; зато не оклевајте, отворите врата и хитајте; отворите без оклевања; а ако се не одлучите на то, ми ћемо наредити самим вратима да се отворе без руку: отворите се врата вечна.“ Одмах након ових речи небеских сила врата се отворише, ланци одрешише, катанци распадоше, темељи тамнице заљуљаше, гнусне силе дадоше у бекство. Оне бацише своје узде и ускликнуше: „Ко је тај Цар славе? Ко је тај који у аду чини таква чудеса? Ко је тај који одавде изводи уснуле овде од века? Ко је тај који разбија нашу силу и изводи из адске тамнице од века свезане?“
Тада се Господ приближи самом адском подземљу, где је посебно чуван био у оковима првосаздани Адам, узе га за руку, подиже, и рече: „Устани, ти који спаваш, и васкрсни из мртвих, и осветиће те Христос. Ја сам твој Бог и са влашћу заповедам сужњима да изиђу, онима који су у тами да се просветле, умрлима да васкрсну; зато и теби наређујем: устани, ти који спаваш, јер нисам те створио да би био у аду; васкрсни из мрвих; ја сам живот мртвих; васкрсни, обличје моје, створено по лику моме; устани, изађимо одавде; ти у мени и ја у теби чинимо нераздељиво лице; ради тебе сам ја, Бог твој, постао син твој; ради тебе сам ја, Господ твој, узео обличје слуте; ради тебе сам ја, наднебески, сишао на земљу и у ад; ради тебе човека сам ја, у мртвим слободан, постао човек; ради тебе, изгнаног из врта, ја сам предат Јудејцима у врту и распет на дрвету. Погледај моје испљувано лице: пљување сам примио ради тебе, да би те васпоставио у првобитно достојанство; погледај моје образе који су претрпели ударања: ја сам примио ударања да би твој искварени лик васпоставио у мој лик; погледај моја израњављена леђа: ја сам примио шибање да би уништио бреме твојих грехова које лежи на твојим леђима; погледај моје руке, прободене клиновима: ја сам их ради тебе раширио на крсту; погледај моје пробијене ноге: оне су биле приковане за крст ради твојих ногу, које су утекле према дрвету греха; ја сам страдао да би те васпоставио и отворио рај; ради тебе сам окусио жуч да би исцелио то горко задовољство, добијено од хране која је теби слатка; окусио сам оцат да би уништио силу горке чаше из које је твоја смрт потекла; примио сам сунђер да би избрисао рукопис твојих грехова; примио сам трску да би потписао слободу људском роду; моје ребро је исцелило рану твог ребра, мој сан те је пробудио из адске уснулости; копље којим сам ја прободен зауставило је на тебе окренуто оружје: устани, дакле, изађимо одавде; непријатељ те је извео из раја, а ја те васпостављам на небески престо, а не у рај; ја сам ти забранио да дотичеш означено дрво живота, али ево: сам сам живот сјединио с тобом; раније сам заповедио херувиму да чува улаз у рај, а сада наређујем херувимима да ти служе; ти си се крио од Бога због наготе, а ево ти сакри мене, Бога истинитог, у себи; ти си се обукао у кожне хаљине да би доказао своју срамоту; али ја, Бог, обукох се у крваву хаљину твога тела: устаните, дакле, изађимо одавде – из смрти у живот, из пропадљивости у непропадљивост, из таме на вечну светлост; устаните, изађимо одавде из жалости у радост, из ропства у слободу, из заробљеништва у рајско наслађивање, од земље на небо: ја сам ради тога и умро и васкрсао, да и живе и мртве предводим; устаните, изиђимо одавде: јер Отац мој небески очекује овцу изгубљену; деведесет девет оваца, то јест анђела очекују свога саслужитеља Адама, када ће васкрснути, када ће устати и отићи Богу. Херувимски престо је припремљен; они који имају да вас вазнесу на небо брзи су у испуњењу заповести; небеска насеља су припремљена; ризнице блага су отворене; Царство небеско је пре векова припремљено; човека очекују блага каква око још није видело, ухо није чуло, и каква на ум још нису дошла.“ Кад ово Господ каже, васкрсава с Њим и у Њему сједињени Адам, васкрсава и Ева, и многа друга тела, у вери од века уснула, васкрсли су проповедајући тродневно васкрсење Господње, које ћемо и ми верујући дочекати, светло угледати и загрлити, радујући се с анђелима, светкујући с бестелеснима, и прослављајући Христа, који нас је васкрсао из пропадљивости и оживотворио. Њему слава и моћ са беспочетним Његовим Оцем, и са Свесветим и благим и животворним Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
 
Превео
Мирољуб Авдаловић

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *