SVETINJA ŽIVOTA

Dr. Stojan Adašević

SVETINJA
ŽIVOTA

 
12. maja ove godine (2000.) u Pirotu je održano predavanje pod naslovom Svetinja života u organizaciji Srpske Pravoslavne Crkve i Doma kulture. Predavač je bio ginekologakušer Stojan Adašević, koji je tokom svog života izvršio oko 50 000 pobačaja-abortusa. Shvativši da ubija živog čoveka, prestao je da to čini i danas se bori protiv abortusa svojim predavanjima, gledajući da svoj greh okaje. Imao je preko 280 predavanja po čitavoj zemlji, preko 80 nastupa na televiziji i mnoga gostovannja u radio emisijama. Dajemo iэvod iэ njegovog izlaganja u emisiji Radio Pirota.
 

  • Šta je svetinja života ?

Svetinja života je pojam koji je nekada postojao u našem narodu, a sada ga više nema, jer mi više ne poštujemo začeto dete. Naši zakoni dozvoljavaju da se nerođeno dete usmrti. Stupili smo u prenatalni rat – rat iэmeđu rođenih i nerođenih. Po statistici, od 25 začete dece, 24 biva ubijeno. Oni koji su imali sreće u tom odnosu 1: 25, započinju rat protiv svoje sabraće – nerođene dece. Ljudi su zaboravili da su nekad bili nerođena deca, i smatraju, pošto im je dato da se rode, da imaju pravo da ubijaju nerođene. Znači, mi napadamo najveću svetinju, a to je svetinja života.

  • Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve doneo je odluku o эabrani pričešćivanja i sečenja slavskog kolača lekarima koji vrše pobačaje. 3ašto su oni kažnjeni ?

Ako je neko vegetarijanac, on ne jede meso. Zakon ove zemlje mu daje pravo da jede meso, ali on hoće da bude vegetarijanac i samim tim on nema pravo da ga jede. Isto tako država daje pravo lekaru-ginekologu da može u određenim uslovima da iэvrši namerni prekid trudnoće. On to pravo dobija od države. Međutim, ako je neko hrišćanin pravoslavac, on nema pravo da koristi to pravo. Niko ne može reći da je pravoslavac, a da ubija najnezaštićenije živo biće – nerođeno dete. Ako si hrišćanin, ti ne smeš da radiš abortus. Onog momenta kad uradiš namerni prekid trudnoće, ti si istog trenutka sebe isključio iz Pravoslavne Crkve.
Ja sam, na svoju tugu i žalost, uradio više od 48 000 a manje od 62 000 abortusa. Nas su učili da je dete živo sa prvim udahom. Kada sam dobio ultrazvuk u ruke, video sam da dete sa dva i po meseca mrda ručicama i sisa palau. Posle 15-20 minuta ista ta ruka koja sisa palac ležala je na mom stolu u kiretani, a dešavalo se da živac iz te istrgnute ruke ili noge počne da se trza. Tada sam shvatio da sam izvršio ubistvo te sam automatski prestao da radim abortuse i počeo da se borim protiv toga. Nije dovoljno greh prizkati i pokajati se, već ga treba i okajati.
 

Na slici: dete u utrobi majke sisa svoj palac.
Srce počinje da kuca između 18 i 25 dana,
nervni sistem je formiran posle 3 nedelje.
U 8 nedelji skelet i refleksi su prisutni.
Mozak i celo telo su kompletni u 8 nedelji.

 
Zna se, prošao sam jednu vrstu golgote, jer sam bio prvi lekar u Srbiji koji je zvanično prestao da radi abortuse. Imao sam hrabrosti da odgovorim na sva pitanja pred celim kolektivom lekara koji me je pitao: Zašto vi nećete da radite abortus? Rekao sam: Zbog moralnoetičkog stava na koji imam pravo! To je bilo vrlo teško… Reći to javno nezgodan je эnak эa druge koji preko toga izvlače velike ekonomske profite.
Prema tome, onaj koji vrši abortuse nije hrišćanin. Ako neko nije hrišćanin ne treba da mu se seče slavski kolač niti da se pričešćuje. Tek onda kad se pokaje i kad prođe odgovarajući period njegovog pokajanja, on može biti vraćen u Pravoslavnu Crkvu kao njen dostojan član. Sveti Sinod je vrlo pametno postupio, jer onaj koji vrši utrobno čedomorstvo nije pravoslavac, a kao takav ne može da prima najveće pravoslavne svetinje. Svaki sveštenik koji bude sekao kolač ili pričešćivao takve lekare biće raščinjen.
Nemojmo zaboraviti da za grehove otaca odgovaraju unuci. U našem narodu se ne kaže slučajno: Pazi, imaš decu! Za tvoje grehe odgovaraće tvoja deca. Tebi se neće seći kolač, ali neće ni tvojoj deci i ženi. Razmišljaj!
 

  • Od kada postoji zabrana abortusa ?

Srpska Pravospavna Crkva nije ništa novo pomenula. To je istina koja postoji već nekih 4500 godina. Još je pod Sinajem Mojsiju Gospor dao deset эapovesti, od kojih je šesta – ne ubij. Naročito ne ubij dete koje se me može braniti. Pogledajmo dalje svetootačke kanone, sabore, peto-šesti Trulski sabor, pravila svetog Vasilija Velikog… Svi oni jasno govore da se me sme iэvršiti ubistvo nerođenog deteta. Po njima se i žena kojoj se radi abortus osuđuje (zabranjuje joj se pričešće, prim. ured.). Sveti Arhijerejski Sinod se ovde ograđuje samo na izvršioca, a ne pominje ženu.
Mi treba da shvatimo da smo ne samo pravoslasni hrišćani nego i ljudi Božiji. Nemojte misliti da je ovo što se sada Srbiji događa slučajno. Mi Srbi smo se odrekli Gospoda Boga – nama su uzete Krajina, Banija, Kordun, deo Bosne, sada i Kosovo. Mi smo u odnosu na muslimane odnosno Šiptare rastyrili porodicu. Ušli smo u takozvanu seksualnu revoluciju, tj. slobodu, gde je odnos prema porodici vrlo nekorektan… Ništa svetije nema od braka. To treba poštovati. A da li mi poštujemo?
 

  • Zašto se sve ovo dešava i kako se sve to može ispraviti?

Srbija je uvek smetala. Ona je u ovom veku rekla NE austro-ugarskom carstvu, nemačkoj, komunizmu, NATO-u. Mi smo vrlo svojeglav i čvrst narod. Kako latini kažu – coveriti duri – vrlo teško prelaze u drugu veru. Ali kad pređu, postaju stvarno velike poturice. Pavelić, Artuković su na -ić, a znamo ko su oni bili. . .Onog momenta kad nisu mogli da nas unište nožem, mačem, srbosekom, ekonomskim merama, onda su pokušali da nas unište biološkim putem. Ubacili su čitav niz stranih pojmova u našu patrijarhalnu Srbiju, čiji je ideal bila majka Jugovića koja je imala 9 sinova i 6 kćeri – petnaestoro žive dece. Ja sam slušao javno po Beogradu gde su neke žene u crnom vikale: Dajte mi moje jedinče, što da gine moje jedinče!? A majka Jugovića je na front, na Kosovo poslala devet svojih sinova, sve je trpela dok joj nije na krilo pala odsečena ruka njenog sina Damjana koju je gavran nosio.
Te iste žene u crnom viču i da je žena gospodar svora tela (da, pored ostalog, imaju pravo na abortus, prim. ured.). Ako je žena gospodar svoga tela, onda je i muškarac gospodar svoga tela. Šta to znači? Ako je čovek gospodar svoga tela njega niko ne može pozvati u vojsku. Čim je u vojsci, on mora svoje telo da stavi na raspolaganje, jer nema zamene za vojnika. Nema zamene ni za majku. Prema tome, parola feministkinja da je žena gospodar svoga tela namerno je ubačena da bi se preko nje reklo – i muškarac je gospodar svoga tela, ne mora da brani zemlju kad ga vojska pozove, može da dezertira. Javni mediji, ne shvatajući šta rade, sve su to prenosili…
Putem masovnih medija i preko škole našem pobožnom i mirnom narodu nakalemljena je i seksualna revolucija, tzv. sloboda. Posledica toga je raspad porodice i mi vidimo da naš narod izumire.
Ja kažem ženi koja hoće da pobaci: Imaš samo jedno dete, rodi još jedno, ne pobacuj. Ona na to odgovara: A znate li vi, doktore, pošto su pampers pelene? A da li je njena baba povijala decu u pampers pelene? Nama je, dakle, nametnut standard do kojega mi nismo dorasli. Znate li vi koliko su skupa deca? – to se namerno govori da bi ovaj narod izumro, da bi na njegov prostor došao neko drugi… Šiptari žive, ili su do skora živeli, pod istim ekonomskim i pravnim zakonima, ali oni se razmnožavaju. Seks za njih nije sam sebi cilj, već je vrhunska obaveza prema svojim precima, sebi i potomcima. Kod Srba je to drugačije – seks je sam sebi cilj, on se odvojio od prokreacije, od stvaranja. Tako smo ušni u sve moguće i nemaguće perverzije.
Kako da se povratimo? Neka o ovome masovni mediji počnu malo češće da govore. Mora se takođe prekinuti sa sadašnjim vaspitanjem omladine. Imamo ovakvu priliku. Dolazi deda, stric ili čak i otac i kaže jednom detetu od 19-20 godina: Sine, nemoj da se ženiš, rano ti je još. Ne kao ja. Proživi, prolumpuj da ti ne bude posle žao. A sa kim on to može da proživi. Samo sa osobom suprotnog pola – sa devojkom. Šta se dešava kada devojka ostane u drugom stanju kao posledica njihovog života? Pošto je vaspitan kao osmanlijsko-seldžučki paša koji je ty samo da uživa, jer je jedinče i sva rodbina od njega pravi boga, on tu nije da podmetne leđa, da prihvati odgovornost… Šta se dešava dok taj deda peva svome unuku. Tu sedi i njegova sestra i sve sluša i misli: Šta to znači? Ako moj momak hoće da uživa, a ja ostanem trudna, on će da me odbaci. A još priđe baka ili teta pa kaže: Uči, kćeri, uči. Ti moraš da imaš zanat u svojim rukama. Nemoj da zavisiš od tamo neke bitange. Uči, da možeš samu sebe da izdržavaš. I jedno dete ti je dovoljno… Imamo, dakle, ženu koja se uzda samo u sebe, koja ne računa na muškog čoveka, na njegovu pomoć u odgajanju dece. Znači, stvara se jedna feministički orijentisana osoba ženskog pola. Šta se dešava kada se jedan takav paša i feministkinja sretnu? Isto što se dešava i sa dve mačke na limenom krovu u februaru mesecu. Kratka ljubav i razlaz…
Potrebno je dakle menjati način vaspitanja pre svega muškarca, a kad to promenimo, mnoge druge stvari će se nromeniti.
Ako ovaj narod misli, da preživi i da se popravi, on mora da se vrati onim smernim principima pravoslavnog hrišćanstva: PREDBRAČNO NEŽENSTVO i BRAČNA VERNOST. To je dosta teško, ali se može. UZDRŽANJE je jedina ispravna kontracepcija. Više crkve i više poštovanja porodice. Onda će norodica biti na svom mestu, onda će biti dece i nećemo u svojoj zemlji Nemanjića biti nacionalna manjina.
   

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *