СВЕТИЊА ЖИВОТА

Др. Стојан Адашевић

СВЕТИЊА
ЖИВОТА

 
12. маја ове године (2000.) у Пироту је одржано предавање под насловом Светиња живота у организацији Српске Православне Цркве и Дома културе. Предавач је био гинекологакушер Стојан Адашевић, који је током свог живота извршио око 50 000 побачаја-абортуса. Схвативши да убија живог човека, престао је да то чини и данас се бори против абортуса својим предавањима, гледајући да свој грех окаје. Имао је преко 280 предавања по читавој земљи, преко 80 наступа на телевизији и многа гостованња у радио емисијама. Дајемо иэвод иэ његовог излагања у емисији Радио Пирота.
 

  • Шта је светиња живота ?

Светиња живота је појам који је некада постојао у нашем народу, а сада га више нема, јер ми више не поштујемо зачето дете. Наши закони дозвољавају да се нерођено дете усмрти. Ступили смо у пренатални рат – рат иэмеђу рођених и нерођених. По статистици, од 25 зачете деце, 24 бива убијено. Они који су имали среће у том односу 1: 25, започињу рат против своје сабраће – нерођене деце. Људи су заборавили да су некад били нерођена деца, и сматрају, пошто им је дато да се роде, да имају право да убијају нерођене. Значи, ми нападамо највећу светињу, а то је светиња живота.

  • Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве донео је одлуку о эабрани причешћивања и сечења славског колача лекарима који врше побачаје. 3aшто су они кажњени ?

Ако је неко вегетаријанац, он не једе месо. Закон ове земље му даје право да једе месо, али он хоће да буде вегетаријанац и самим тим он нема право да га једе. Исто тако држава даје право лекару-гинекологу да може у одређеним условима да иэврши намерни прекид трудноће. Он то право добија од државе. Међутим, ако је неко хришћанин православац, он нема право да користи то право. Нико не може рећи да је православац, а да убија најнезаштићеније живо биће – нерођено дете. Ако си хришћанин, ти не смеш да радиш абортус. Оног момента кад урадиш намерни прекид трудноће, ти си истог тренутка себе искључио из Православне Цркве.
Ја сам, на своју тугу и жалост, урадио више од 48 000 а мање од 62 000 абортуса. Нас су учили да је дете живо са првим удахом. Када сам добио ултразвук у руке, видео сам да дете са два и по месеца мрда ручицама и сиса палау. После 15-20 минута иста та рука која сиса палац лежала је на мом столу у киретани, а дешавало се да живац из те истргнуте руке или ноге почне да се трза. Тада сам схватио да сам извршио убиство те сам аутоматски престао да радим абортусе и почео да се борим против тога. Није довољно грех призкати и покајати се, већ га треба и окајати.
 

На слици: дете у утроби мајке сиса свој палац.
Срце почиње да куца између 18 и 25 дана,
нервни систем је формиран после 3 недеље.
У 8 недељи скелет и рефлекси су присутни.
Мозак и цело тело су комплетни у 8 недељи.

 
Зна се, прошао сам једну врсту голготе, јер сам био први лекар у Србији који је званично престао да ради абортусе. Имао сам храбрости да одговорим на сва питања пред целим колективом лекара који ме је питао: Зашто ви нећете да радите абортус? Рекао сам: Због моралнoетичког става на који имам право! То је било врло тешко… Рећи то јавно незгодан је энак эа друге који преко тога извлаче велике економске профите.
Према томе, онај који врши абортусе није хришћанин. Ако неко није хришћанин не треба да му се сече славски колач нити да се причешћује. Тек онда кад се покаје и кад прође одговарајући период његовог покајања, он може бити враћен у Православну Цркву као њен достојан члан. Свети Синод је врло паметно поступио, јер онај који врши утробно чедoморство није православац, а као такав не може да прима највеће православне светиње. Сваки свештеник који буде секао колач или причешћивао такве лекаре биће рашчињен.
Немојмо заборавити да за грехове отаца одговарају унуци. У нашем народу се не каже случајно: Пази, имаш децу! За твоје грехе одговараће твоја деца. Теби се неће сећи колач, али неће ни твојој деци и жени. Размишљај!
 

  • Од када постоји забрана абортуса ?

Српска Правоспавна Црква није ништа ново поменула. То је истина која постоји већ неких 4500 година. Још је под Синајем Мојсију Госпор дао десет эаповести, од којих је шеста – не убиј. Нарочито не убиј дете које се ме може бранити. Погледајмо даље светоотачке каноне, саборе, пето-шести Трулски сабор, правила светог Василија Великог… Сви они јасно говоре да се ме сме иэвршити убиство нерођеног детета. По њима се и жена којој се ради абортус осуђује (забрањује јој се причешће, прим. уред.). Свети Архијерејски Синод се овде ограђује само на извршиоца, а не помиње жену.
Ми треба да схватимо да смо не само правослаsни хришћани него и људи Божији. Немојте мислити да је ово што се сада Србији догађа случајно. Ми Срби смо се одрекли Господа Бога – нама су узете Крајина, Банија, Кордун, део Босне, сада и Косово. Ми смо у односу на муслимане односно Шиптаре растyрили породицу. Ушли смо у такозвану сексуалну револуцију, тј. слободу, где је однос према породици врло некоректан… Ништа светије нема од брака. То треба поштовати. А да ли ми поштујемо?
 

  • Зашто се све ово дешава и како се све то може исправити?

Србија је увек сметала. Она је у овом веку рекла НЕ аустро-угарском царству, немачкој, комунизму, НАТО-у. Ми смо врло својеглав и чврст народ. Како латини кажу – coveriti duri – врло тешко прелазе у другу веру. Али кад пређу, постају стварно велике потурице. Павелић, Артуковић су на -ић, а знамо ко су они били. . .Оног момента кад нису могли да нас униште ножем, мачем, србосеком, економским мерама, онда су покушали да нас униште биолошким путем. Убацили су читав низ страних појмова у нашу патријархалну Србију, чији је идеал била мајка Југовића која је имала 9 синова и 6 кћери – петнаесторо живе деце. Ја сам слушао јавно по Београду где су неке жене у црном викале: Дајте ми моје јединче, што да гине моје јединче!? А мајка Југовића је на фронт, на Косово послала девет својих синова, све је трпела док јој није на крило пала одсечена рука њеног сина Дамјана коју је гавран носио.
Те исте жене у црном вичу и да је жена господар своrа тела (да, поред осталог, имају право на абортус, прим. уред.). Ако је жена господар свога тела, онда је и мушкарац господар свога тела. Шта то значи? Ако је човек господар свога тела њега нико не може позвати у војску. Чим је у војсци, он мора своје тело да стави на располагање, јер нема замене за војника. Нема замене ни за мајку. Према томе, парола феминисткиња да је жена господар свога тела намерно је убачена да би се преко ње рекло – и мушкарац је господар свога тела, не мора да брани земљу кад га војска позове, може да дезертира. Јавни медији, не схватајући шта раде, све су то преносили…
Путем масовних медија и преко школе нашем побожном и мирном народу накалемљена је и сексуална револуција, тзв. слобода. Последица тога је распад породице и ми видимо да наш народ изумире.
Ја кажем жени која хоће да побаци: Имаш само једно дете, роди још једно, не побацуј. Она на то одговара: А знате ли ви, докторе, пошто су памперс пелене? А да ли је њена баба повијала децу у памперс пелене? Нама је, дакле, наметнут стандард до којега ми нисмо дорасли. Знате ли ви колико су скупа деца? – то се намерно говори да би овај народ изумро, да би на његов простор дошао неко други… Шиптари живе, или су до скора живели, под истим економским и правним законима, али они се размножавају. Секс за њих није сам себи циљ, већ је врхунска обавеза према својим прецима, себи и потомцима. Код Срба је то другачије – секс је сам себи циљ, он се одвојио од прокреације, од стварања. Тако смо ушnи у све могуће и немагуће перверзије.
Како да се повратимо? Нека о овоме масовни медији почну мало чешће да говоре. Мора се такође прекинути са садашњим васпитањем омладине. Имамо овакву прилику. Долази деда, стриц или чак и отац и каже једном детету од 19-20 година: Сине, немој да се жениш, рано ти је још. Не као ја. Проживи, пролумпуј да ти не буде после жао. А са ким он то може да проживи. Само са особом супротног пола – са девојком. Шта се дешава када девојка остане у другом стању као последица њиховог живота? Пошто је васпитан као османлијско-селџучки паша који је тy само да ужива, јер је јединче и сва родбина од њега прави бога, он ту није да подметне леђа, да прихвати одговорност… Шта се дешава док тај деда пева своме унуку. Ту седи и његова сестра и све слуша и мисли: Шта то значи? Ако мој момак хоће да ужива, а ја останем трудна, он ће да ме одбаци. А још приђе бака или тета па каже: Учи, кћери, учи. Ти мораш да имаш занат у својим рукама. Немој да зависиш од тамо неке битанге. Учи, да можеш саму себе да издржаваш. И једно дете ти је довољно… Имамо, дакле, жену која се узда само у себе, која не рачуна на мушког човека, на његову помоћ у одгајању деце. Значи, ствара се једна феминистички оријентисана особа женског пола. Шта се дешава када се један такав паша и феминисткиња сретну? Исто што се дешава и са две мачке на лименом крову у фебруару месецу. Кратка љубав и разлаз…
Потребно је дакле мењати начин васпитања пре свега мушкарца, а кад то променимо, многе друге ствари ће се nроменити.
Ако овај народ мисли, да преживи и да се поправи, он мора да се врати оним смерним принципима православног хришћанства: ПРЕДБРАЧНО НЕЖЕНСТВО и БРАЧНА ВЕРНОСТ. То је доста тешко, али се може. УЗДРЖАЊЕ је једина исправна контрацепција. Више цркве и више поштовања породице. Онда ће nородица бити на свом месту, онда ће бити деце и нећемо у својој земљи Немањића бити национална мањина.
   

Comments are closed.