СВЕТИ САВА

ЖИВОТ СВЕТОГ САВЕ
 

Пастир и предводник
 
Мноштво светаца остаје непознато људима, познати су само Богу. Христово царство на небу било би жалосно и мало, када би се састојало само од оних светитеља, чија су имена забележена у календару. Бог не открива све своје светитеље, већ само неке, које верске, временске или народне потребе изискују. Кроз чуда ових неколико откривених светитеља, Бог настоји да оживи, ојача и оправда веру људи разних земаља или места. Историја Српске цркве доказ је ове истине.
Вративши се кући са поклоничког путовања, Сава одмах оде у Студеницу. Журио је да буде на време за годишњи парастос своме брату Стефану. После службе, гробница покојног краља – монаха беше отворена и тело је нађено цело непромењено. Из њега се осећао пријатан мирис. Ово откриће је испунило сав народ великом радошћу. Сви су схватили да је то нови Божји благослов на њиховој земљи. Јер, гле радости, Свемогући ју је обогатио новим светитељем.
Сава је одмах знао шта треба да ради. Без оклевања, он пренесе тело са великим почастима у Жичу. Јер, Жича је била задужбина краља Стефана. Према томе, било је правилно и логично да то буде место за починак његовом телу, мислио је Сава. Тако краљ Стефан, који постаде монах пре своје смрти, по имену Симон, постаде, после своје смрти светитељ, Свети Симон. Народ га, међутим до данашњег дана назива Свети Краљ.
У овом случају, Сава виде нови доказ Божјег благослова и милости. Тако, оснажен сада више него икада, он поново оде у велику мисију да проповеда Јеванђеље, лечећи моралне ране грешника и уједињујући цео народ у вери и љубави у једну освећену заједницу пред Богом. У манастирима он објашњаваше монасима разна манастирска правила која су постојала у Азији и Палестини, предлажући им да прихвате она која су најбоља и најпогоднија за земљу. Још од почетка његова идеја је била, да од манастира начини не само места за припрему личног спасења једног броја монаха, већ и примерне центре светог живота и практичног рада, корисног за народ. Оне који су на власти упозоравао је да не буду горди и дрски, већ да се боје Бога, да буду “благи, милостиви и да воле људе, не дозвољавајући да ико буде насиљем злостављан“. Он такође, упозораваше богаташе да се не ослањају сувише на пролазно богатство, већ да “обогате себе добрим делима“, особито дарежљивошћу према сиромасима. “Ви сте створени од исте, земљине прашине као и они и ви зависите од Бога колико они од вас“, говораше Сава. Учио их је да буду постојани у вери, богати у љубави и да не враћају зло за зло, већ да деле своје одело и хлеб са безнадежнима, не презирући ни једног човека иако је незнатан. Он је нарочито истицао две врлине: милостињу и моралну чистоту. Зло моралне нечистоте било је у оно доба разуздано свуда по Европи, и, авај, чак и међу новим словенским народима на Балкану. Сава је жестоко осуђивао оне који су своја тела прљали незаконитим, неморалним односима ванбрачног живота, прељубом и другим прљавим делима. Често са сузама, он преклињаше такве грешнике да се окану својих нечистих навика, којима се само демони радују. “Јер Бог нас није позвао у нечистоту него у светост“, (1.Сол.4,7). Непрекидно, он упућиваше све Србе, људе и жене да негују законити брак у части и да уживају у законитој деци.
Савина племенита тежња била је да од Срба начини свети народ, по Господњој изреци:”Будите савршени као што сам ја савршен“, (2.Мој.19,2; Пет.1,16). Када је Господ управљао Израиљем, народом за кога се претпостављало да ће постати свет кроз жртвену крв телади, колико тек Он очекује да хришћански народ постане свети кроз крв Његовог јединородног Сина! Можда је Сава исувише много очекивао од народа, који се још увек колебао између безбоштва и хришћанства на једној и православља и јереси на другој страни. Међутим, и пророци и апостоли били су упорни. “Будите као што сам ја“, писао је свети Павле и у својим посланицама назвао је све хришћане “светима“. Оно што је у првом веку проповедао Павле, Сава је то у тринаестом. Он је својим Србима исто тако могао да каже: “Будите као што сам ја“, јер он беше светао пример у раду и учењу. Следећи Христово учење:”Ради и учи” (Мат.5,19), Сава је прво радио, па онда учио. Будући такав, нико га није могао окривити као хипокрита, што је иначе био случај са многим учитељима који нису били радници.
Народ је слушао свог пастира без поговора. Јер, људи су такви: ако захтеваш од њих да буду мало бољи, они ће остати тамо где су, али ако ставиш пред њих савршен пример и захтеваш од њих да буду врло добри, они ће те више и радије послушати. Као и обично, Сава је имао много више муке са ученицима. Ипак, већина га је радо следила. А сви они, исправни и неисправни, гледали су у њему свог духовног предводника, “као упаљену Божју светиљку која је својим зрацима грејала и осветљавала.”