СВЕТИ САВА

ЖИВОТ СВЕТОГ САВЕ
 

Олуја свуда унаоколо
 
Међу православним народима на Балкану беше обичај да, када неко почне да зида кућу, а сиромах је, сви се суседи скупе да помогну било радом, новцем или материјалом. И када се кућа заврши, они уживају у радости свога суседа. Авај, понекад у историји, кроз векове, може се наћи и понеки богат хришћански владар који се радује рушењу онога што је његов сусед, “брат у Христу“, саградио.
Догађаји у Жичи, који су поставили солидан темељ независности куће српског народа и његовог духовног и националног битисања, изазвали су буру зависти и бес свуда около. Најдрскији протест стиже од мађарског краља Андрије II и архиепископа охридског Димитрија Хоматијана. Бугарски цар Асен II није протествовао одмах, иако му није било драго. Латински краљ у Цариграду, иако љут због новог краљевства, беше у то време врло неспособан да учини ма шта конкретно те је само беснео. Папа Калист II одмах је писмом напао ово и дао пуну власт архиепископу барском над свима црквама и манастирима у Приморју, у Србији и Босни и Херцеговини и то не само над латинским, већ и над православним: “там Латинорум qуам Граецорум сиве Сцлаворум“. Теодор Анђел, моћни кнез Епира и Албаније, међутим, примио је вест из Жиче, како изгледа без великог узбуђења, јер је био презаузет другим проблемима, те не хтеде да квари своје односе са Стефаном. Врло је могуће, такође, и због тога што му је брат Манојло био ожењен српском принцезом Комнином. Ипак, лично беше на страни Хоматијана, јер је овај планирао да га крунише за цара.
Мађарски краљ Андрија беше титуларни краљ Србије, безвредна титула коју је краљевима Мађарске даривао папа. Он не хтеде да испусти ову титулу и да је даје ма коме другоме. Кратко време пре тога, он се вратио из Палестине са крсташког похода, без икакве славе. Сад, ако би му и ово било одузето, био би то још један ударац његовом сујетном поносу. Према томе, он је не само протествовао, употребљавајући речи, недостојне краљу, него је чак објавио и рат новом краљу Србије. Стефан је покушао све да би избегао рат, али све беше узалуд. Онда он замоли Саву да иде до Мађара и да их умири. Сава га послуша и оде. По предању, он срете краља Андрију у Бахки, на месту где је касније подигнут манастир Ковиљ Св. Арханђела. Краљ Андрија прими Саву са почастима. И тамо, као и у случају Стреза, Сава поче говорити јеванђелским језиком, подсећајући краља на Христово учење: “Што год желиш да људи чине теби, чини и ти њима“, и много више у том смислу. За време овог разговора, Андрија се наљути и поче употребљавати увредљиве речи на адресу Стефанову. Сава се молио у себи, исто што би чинио у случају буре, да би је отклонио. И заиста, Бог му поможе, као што је помогао и пророку Самуилу (1.Сам.12,16). То се догодило на овај чудан начин. Сава отседе мало даље од војног логора под шатором са својом пратњом. Тога дана беше припекла страшна жега. Краљ је слао Србима храну и вино свакога дана. Једнога дана Сава посла своје људе да потраже мало леда, ради велике жеге. Али краљ не могаше лед да нађе. Тада се Сава помоли Богу за лед и по тој чудотворној молитви, паде лед у великим количинама и покри земљу око српског шатора. Сава напуни суд са ледом и посла краљу са поруком: “Ја тражих лед од тебе, краљу, и ти га не могаше набавити. Ја затим затражих од нашег Творца који поседује сву силу и сва богатства. И гле, Он ми даде, и ја сада теби шаљем.”
Са великим запрепашћењем краљ Андрија измени своје мишљење, дође брзо у српски шатор, поклони се пред Савом и ослови га са: “Мој духовни оче“, молећи га да му опрости за увредљиве речи. Неколико дана краљ је седео поред Савиних ногу, слушајући његово продуховљено учење. Најзад, краљ изрази жељу да постане православац, и Сава му ту жељу испуни. На растанку, краљ обдари Саву многим поклонима, некима за њега лично, а неке за краља Стефана, говорећи: “Пренеси Стефану, краљу Срба, твоме и моме брату, моје поздраве и искрену љубав.” Даде Сави и почасну пратњу да га прати до Дунава. Тако Бог поможе Србији и Сави да умири и отклони претећу буру са севера.
Буру са југа беше изазвао охридски архиепископ Хоматијан. Он упути посланицу “монаху” Сави преко Јована, епископа скопског. У овој посланици он окривљује Саву да је прекршио канонска правила Цркве и погазио монашки завет и моралну дисциплину. Неканонски, писаше Хоматијан, било је што је Сава ишао у Никеју, а не у Охрид, да тражи независност Српске цркве, неканонски је он постао архиепископ пре него што је био епископ, неканонска је његова интервенција код страних краљева и кнезова у војном и дипломатском смислу, неетички је што је Сава напустио свој подвижнички живот у Светој Гори поставши кнез Цркве, неетички је његов боравак у средини искушења људског друштва, јашући добре коње, присуствујући банкетима у друштву племића и тако даље. Поред овог критичног писма Сави, Хоматијан посла свој протест, два пута васељенским патријарсима у Никеји, прво Манојлу 1220. године, а друго Герману 1222.
Патријарси су оставили ове обе оптужбе, иако наизглед врло озбиљне, без одговора. Јер, они су знали канонска правила и црквену дисциплину врло добро. Сава је отишао у Никеју, а не у Охрид, јер је архиепископ охридски такође био потчињен васељенском патријарху Константинопоља, који је у то време живео у Никеји као изгнаник. Сава је постао архиепископ од монаха онако, како је пракса у православној цркви. Чак и неки лаици беху подигнути на степен архиепископа и патријарха (Амвросије, Нектарије, Фотије). Исто тако и многи патријарси и папе, пре и после Саве, интервенисали су код страних владара, са циљем отклањања ратова и међусобног убијања међу хришћанима. По потреби српски архиепископ је био принуђен да се креће у сваком друштву, као што су чинили и апостоли. Међутим, он је држао најстрожији аскетски живот у приликама под којима је живео, не желећи да то показује. Напротив, Савин светачки живот био добро познат од Мађарске па све до Никеје. Према томе, Хоматијанове оптужбе противу Саве беху свуда схваћене као ништавне и неважеће.
Тако, бура беше умирена, опасност прође и Сава настави свој плодоносни рад. Захваљујући њему, Српска црква и српско краљевство су тада стајали чврсто и сигурно, под једином заштитом Христа сведржитаља.