СВЕТИ САВА

 

ЖИВОТ СВЕТОГ САВЕ
 

Смрт Симеонова
 
Према древном обичају у Источној цркви, кад особа умире, родбина, пријатељи и суседи долазе на узајамно опраштање. Они кажу:
“Опрости ми, драги…(име).”
Умирућа особа одговара:
“Ја ти опраштам. Нека ти је и Богом просто. Опрости и ти мени.”
“Благослови ме и буди од Бога благословен.”
“Бог те благословио и ја те благосиљам.”
“Моли се за мене.”
“Моли се и ти за мене.”
Таква је слика била поред Симеоновог самртног одра. Лежећи на тврдој аскетској постељи на поду, 6. фебруара, у грозници, он затражи Свето причешће. Тако се причешћивао сваког јутра за седам дана, живећи само од тога. Није узимао никакву другу храну.
Сава је , са безграничном љубављу неговао свога оца даноноћно. Најзад Симеон рече:
“Моје највољеније чедо, видело очију мојих, утехо и заштито моје старости! Знај, час растанка нашег је дошао.”
Тада даде Сави последње упутство у вези манастира и своје сахране. Желео је да његово тело буде, по могућству, пренето у Србију, у гробницу коју је себи припремио неколико година раније, у Студеници. Још је молио Саву да га не заборави у својим молитвама.
“Ја знам, сине мој, да што год ти зажелиш од Бога биће ти дато. Сада су мојој души твоје молитве најпотребније.”
Сав уплакан, Сава је молио свога оца: “да се моли у другом свету за све нас, децу Божју, за свој народ по крви, за земљу и цркве које је подигао”. Најпосле, паде на колена и затражи опроштај и благослов свога оца. Симеон положи своје руке на главу сина и рече:
“О, мој благослове, нек си благословен!”
После овога, сва братија се окупи око самртне постеље свога добротвора да тражи благослов и опроштај. Када је у цркви јутарње богослужење било при крају, старац изненада запева:
“Благословен је Господ. Нека све живо велича Господа.”
С овим речима блажени старац предаде свој дух Богу.
Сава паде на лице свога оца и уми га сузама уместо топле воде. Дуго му је љубио руке па их онда прекрсти на груди и уреди све остало по обичају.
Вест о Симеуновој смрти брзо се рашири по целој Светој Гори, те се сакупи велики број монаха у Хиландар. Опело је служио Прот, уз саслужење монаха разних нација са упаљеним воштаницама у рукама. По завршеном опелу, сахранише тело Немањино у великој цркви хиландарској. Тако је 13. фебруара 1199. године умро бивши Велики жупан Србије, а сада скромни монах Симеон, Стефан Немања. Умро је у страној земљи, али у своме српском манастиру.
Симеон и Сава су показали свету највеличанственији пример родитељске и синовске љубави. Рођени син постао је духовни отац своме земаљском оцу. По библијској изреци: “Уместо отаца твојих, биће синови твоји” (Псалам 45,16). У српском народу, љубав међу децом и родитељима увек је негована и цењена. Никад није било међусобних неспоразума. Нека би дао Бог да тако буде и у будућности!
Шта се даље дешавало са Савом? Једнога дана, он стајаше у маслињаку, дубоко замишљен. Изненада, у мислима дође му слика оне тајанствене жене из Цариграда, која му је рекла о оном скривеном благу у близини Хиландара. То је било у време када му је новац био најпотребнији за зидање у Хиландару и за милосрђе. Он брзо дозва једног од својих ученика, те одоше на речено место и почеше ашовима копати. Само што су почели, ашов дотаче два метална ћупа пуна златника. Захваљујући Богу, Сава узе благо и раздели га на четири дела. Један део посла у Евергетис, у Цариграду, други задржа за Хиландар, а остало посла сиромашним манастирима у Светој Гори, пустињацима и усамљеницима по ћелијама. Све ово, и још више је чинио за покој душе свога оца. Вест о Симеоновој смрти испунила је дубоком тугом срце Великог жупана Стефана и свих Срба. Стефан посла велику суму новца Сави да раздели за покој душе њиховог оца. Сава је ово, свакако, употребио у најбоље сврхе. Спасао је три чувена манастира у Светој Гори: Каракал, Ксиропотам и Филотеј. Каракал је био тешко задужен код Лавре. Пошто није могао да плати, а да не би изгубио самосталност, братство Каракала је молило братство Лавре да имају милости према њима. Они су се, мећутим, понели небратски и преузели су Каракал у своје власништво, а игумана и братство избацили напоље. Немоћни у својој невољи, монаси из Каракала обратише се Сави за помоћ. Чувши њихову невољу и дубоко погођен неправдом хришћана према хришћанима, Сава одмах исплати Лаври цео њихов дуг и тако њима поврати слободу и независност.
Ксиропотам, будући веома незаштићен од пљачкаша с мора, у близини пристаништа Дафни, био је често нападан и најзад разорен од разбојника и пирата. Замољен за помоћ, Сава обнови њихов лепи манастир са зградама около, откупи њихова отета имања и плати живописање цркве. Црква је посвећена дану светих Четрдесет мученика (22. марта).
Честити хришћанин по имену Филотеј, отпочео је да зида нови и велики манастир у Светој Гори. Али је на половини радова морао да прекине због недостатка средстава. Немајући никоме другоме, он се обрати Светом Сави за помоћ. Сава оде да види радове, поправи план, побољша га и даде довољну суму новаца том благочестивом човеку, тако да манастир убрзо би завршен и Бог се прослављаше у њему од тада до данас. Тај манастир постоји и данас и зове се Филотеј.
Сва три ова манастира била су веома напредна захваљујући Савиној дарежљивости. И сва три манастира су уписала Саву за свог утемељивача.
Све ово Сава је чинио не због своје сујете него из љубави према Христу и за спомен свога оца Симеона. Он је ово и још много других добрих и великих дела чинио са радошћу за спомен великог и вољеног родитеља.