SVETI OCI O DEPRESIJI

 
>
 
RIZNICA POUKA O DUHOVNOJ BORBI
 
1. O, RADOSNA SVETLOSTI!
 
Kada smo sa Gospodom, i Gospod je sa nama. I sve postaje svetlost.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve
 
2. ZABORAVLJANJE BOGA
 
Zapoveđeno nam je da iznad svega držimo univerzalnu zapovest da se sećamo Boga: Nego se opominji Gospoda Boga svojega (Ponz. 8,18). Nas uništava zaboravljanje na Boga, koje pomračuje ostale zapovesti i odvraća nas od svakog dobra.
 
sveti Grigorije Sinaita (+ 1346)
O zapovestima i dogmatima
 
3. TUGA MOŽE POSTATI IZVOR RADOSTI
 
Kada se hrišćanin preda volji Božijoj, odrekne se sebe i sve brige preda Bogu, onda Mu blagodari i slavi Ga zbog takvoga krsta. Tada se izobilna duhovna sila i neiskaziva duhovna uteha iznenada projavljuju u njegovom srcu. Po tome se poznaje Hristov učenik, koji je prihvatio Njegov duhovni priziv, te za takvog raba Božijeg zemaljska stradanja postaju izvor radosti. Sa druge strane, život bez stradanja je istinski znak da je Gospod okrenuo Svoje
Lice od čoveka, koji Mu nije ugodio, čak iako se spolja može činiti da je pošten i pun vrlina.
 
sveti Ignjatije Brjančaninov (+ 1867)
Arena
 
4. GUBITAK BLAGODATI
 
Blagodat zadobijaju ljudi koji su se rodili Duhom i koji delaju Duhom. Međutim, dešava se da oni zatru to božansko seme, bilo zbog vlastitih padova ili ih, pak, Bog napušta zbog njihove zajednice sa neprijateljem skrivenim u njima. Do gubitka blagodati dolazi zbog nasrtaja strasti (ako neko nalazi zadovoljstvo u njima), te se blagodat, kroz učinjene grehe, odmah gubi. Strastoljubiva i greholjubiva duša je pravo stanište strasti, ako ne i demona, kako u ovome, tako i budućem veku.
 
sveti Grigorije Sinaita (+ 1346)
O zapovestima i dogmatima
 
5. ISTRPI DO KRAJA I BORI SE!
 
Ti, dakle, čedo moje, jačaj u blagodati koja je u Hristu Isusu; Ti se, dakle, zlopati kao dobar vojnik Isusa Hrista. Nijedan se vojnik ne upliće u poslove običnog života, da bi ugodio vojvodi. Ako se ko i bori, ne dobija vijenac ako se ne bori po pravilu.
 
sveti Pavle (+ 67)
2. Tim. 2, 1, 3-5
 
6. BLAGODARNOST I OČIŠĆENJE
 
Seti se, čedo, onoga koji je rekao da nam kroz mnoge nevolje valja ući u Carstvo Božije (Dap. 12, 22). On nije odredio – kroz takve i takve nevolje, nego je neodređeno rekao: kroz mnoge nevolje. I tako, trpi ono što dolazi sa blagodarnošću, sa razumom, kao nešto slatko ukoliko imaš grehe, a ako ih nemaš – kao nešto što te očišćava od strasti ili posreduje za tebe Carstvo Nebesko.
 
avva Dorotej (+ 4. vek)
Pouke
 
7. BOG NAS ISKUŠAVA KAO ŠTO SE ISPITUJE ZLATO U OGNJU
 
Nakon blagog karanja, sledi im velika nagrada, jer im je Bog to obećao i smatra ih dostojnim Sebe. Isprobao ih je, kao što se zlato ispituje u ognju, i primio ih je kao žrtvu paljenicu.
 
Premudrosti 3, 4-5
 
8. ZAŠTO SE DUŠA HLADI?
 
Budi naročito obazriv kad se duša ohladi, jer je to gorko i opasno stanje. Gospod ga koristi kao jedno od Svojih načina rukovođenja, poučavanja i ispravljanja. Međutim, to može biti i neka vrsta kazne. Često je razlog tome neki vidljivi greh, ali budući da to nije slučaj kod tebe, razlog treba tražiti u unutrašnjim osećanjima i sklonostima. Može biti da imaš visoko mišljenje o sebi, ili, pak, misliš da nisi kao ostali? Možda imaš na umu da sama koračaš putem spasenja i da se samo vlastitim snagama uspneš na nebo?
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve
 
9. PRIMORAVAJ SE DA ČINIŠ DOBRO
 
Izvršavaš razna poslušanja, i kažeš mi da u većini slučajeva to činiš nevoljno i nemarno, te da treba da se primoravaš. Na kraju krajeva, to je osnovno načelo duhovnog života – suprotstaviti se zlu i primorati se na činjenje dobra. To znače reči Gospodnje: Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podvižnici ga zadobijaju (Mt. 11, 12). Zato je idenje za Hristom breme. Kad bi smo sve predano činili, po čemu bi onda to bilo breme? Međutim, na kraju ipak ispadne da si sve lako i voljno učinio.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve
 
10. NEPOVERENJE U BOGA
 
Čim se i najmanje odvojiš od Boga i više Mu ne ukazuješ poverenje, sve krene neplaniranim tokom. Gospod se tada povlači, i kao da govori: „Poverovao si u nešto drugo. Dobro, onda se osloni na to.“ Šta god to bilo, ispostaviće se da je sasvim bezvredno.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve
 
11. OSEĆANJE SAMOLJUBLJA
 
Preispitaj se da možda u tebi ne vlada osećanje samoljublja, ili suprotno tome, možda nisi uspeo da shvatiš da si niko i ništa. Osećanje samoljublja je duboko skriveno, ali ono, u stvari, upravlja čovekovim životom. Njegov prvi zahtev je da sve bude po tvojoj volji, te da se, ukoliko nije tako, odmah žalimo Bogu i gnevimo na bližnje.
Preterana vera u sebe, kao posledica samoljublja, ne narušava samo naš odnos prema bližnjima, već i prema Bogu. Samoljublje je lukavo poput demona, smišljeno se skriva iza skrušenih reči, lukavo se učvršćujući u srcu, tako da balansiramo između samopotcenjivanja i samo-veličanja.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve
 
12. „JA NISAM KAO OSTALI“
 
Kakav si samo sebi hvalospev načinio nazivajući se lošom, lukavom, promenljivom, nezahvalnom, gordom, gnevljivom osobom, koja ne zna da se moli Bogu! To je vrlo dobro, ali moraš dodati još i to da si bedan i nedostojan. Često to ponavljaj sebi, trudeći se da te reči izgovoriš iz dubine duše, a ne samo da ih mehanički izrecituješ. Jer, najčešće se dešava da u dubini srca imamo veoma visoko mišljenje o sebi.
Kada mislimo tako o sebi, jezik ili um ponavlja ove, ili njima slične, reči, dok smo u dubini duše ubeđeni da nismo kao ostali. Neobično je to što je duši skoro nemoguće da zapazi da je pala u prelest, sve dok joj Gospod na neki način ne otkrije i pokaže u svoj njenoj ružnoći. Možda bismo i pomislili da smo u prelesti, kada bismo uvideli da reči posredne ili neposredne kritike u nama pobuđuju nezadovoljstvo ili gnev prema onome ko ju je uputio. Potrudi se da u takvim slučajevima jasno sagledaš stanje u kome se nalazi tvoja duša, pazeći na veliku opasnost koja preti od samoopravdanja.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve
 
13. KADA TRUD IZOSTANE
 
Kada trud izostane, onda sve staje i gase se iskre života.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Božanska iskra
 
14. O MALODUŠNOSTI
 
Jedan brat poseti avu Viktora Pustinjaka u Lavri Eluskoj i reče mu: „Oče, šta mi je činiti, jer sam upao u kandže malodušnosti?“ Starac odgovori: „To je bolest duše. Kao što oni koji pate od akutne oftalmije, veruju da vide više svetlosti od onih čije su oči zdrave, tako se i malodušni brzo uvrede zbog neke beznačajne uvrede, misleći da je to nešto veliko. Međutim, oni koji su zdravi u duši, veoma se raduju u vreme iskušenja.“
 
ava Viktor
Duhovni lug
 
15. ZADOVOLJENJE STRASTI UMRTVLJUJE DUŠU
 
Ako čovek nije duhovan, njegova čula ne mogu da osete božansku sladost. Isto kao što čovek otupljenih čula ništa ne oseti, ne vidi, ne čuje, ne miriše, budući slab ili polumrtav, isto tako čoveka, čije su strasti umrtvile prirodne duševne sposobnosti, čine ga neosetljivim na dejstvo i učestvovanje u Tajnama Duha. Onaj ko je duhovno slep, gluv i neosetljiv duhovno je mrtav, jer Hristos ne obitava u njemu, pa ni on sam ne opšti sa Hristom i ne živi u Njemu.
 
sveti Grigorije Sinaita (+ 1346)
O zapovestima i dogmatima
 
16. BOGOUGODNI PUT JE SVAKODNEVNI KRST
 
Bogougodan put od početka vremena i stvaranja čoveka beše put krsta i smrti. Kako si onda pomislio drugačije? Moraš shvatiti da si skrenuo sa puta Božijeg, da si daleko od Njega, da ne želiš da slediš put svetitelja, već hoćeš da sam sebi napraviš poseban put i da njime neometano putuješ bez ikakvih problema. Međutim, Božanski put je svakodnevni krst. Niko se nije vazneo na nebo ugađajući sopstvenim strastima.
 
sveti Ignjatije Brjančaninov (+ 1867)
Arena
 
17. BOG VIDI NAŠU PATNJU
 
Otac naš nebeski je svemoćan i svevideći. On zna tvoju patnju, te ako vidi da je neophodno i korisno da te mimoiđe neka čaša, to će i učiniti.
 
sveti Ignjatije Brjančaninov (+ 1867)
Hristova čaša
 
18. BOG SE STARA O NAMA
 
Čovek koji neprestano strada je pod naročitim staranjem Božijim.
 
sveti Isaak Sirin (+ 7. vek)
Podvižnička slova
 
19. RAZLOZI NAŠE OHLADNELOSTI
 
Naše srce se ohladi ako se uznemiri, ako se priljubi uz nešto drugo, a ne uz Boga, ako se mnogo brine, ljuti i okrivljuje nekoga (kada smo nezadovoljni i udovoljavamo telu, valjajući se u izobilju i grehovnim mislima). Borimo se protiv toga, i ohladnelost će se nestati.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve
 
20. AKO SE NE TRUDIMO, BOG NEĆE SAČUVATI NAŠU RADOST
 
U celom tvom pismu se projavljuje radosno stanje tvoje duše. Raduješ se milosti Gospodnjoj, koju ti On ukazuje i istovremeno se plašiš. Čini se da si opitom poznao da čovek mora da služi Gospodu sa strahom, i raduje se Njemu s trepetom (Ps. 2, 11). Neguj strah i radost i nerazdvojno ih drži, pazeći da radost ne preraste u nemarnost, niti da strah ugasi radost. Sledujući tome, poštuj Boga, kao najmilostivijeg Oca, Koji nas gleda ljubavlju, ali Koji je istovremeno i neoprostivo strog.
Prirodno je to što osećaš neku vrstu straha, usled kojeg te sva radost može ponovo napustiti. Zbog toga straha, postaješ uznemiren, pokušavajući da iznađeš način da održiš radost. Očekuješ da ćeš u tome sam uspeti? Zbog samo jedne takve pomisli, sve što si stekao može ti se ponovo oduzeti. Učini sve što je u tvojoj moći da sačuvaš radost, ali suštinski sve prepusti Gospodu. Istina je da ako se sam ne potrudiš, ni Bog to neće učiniti umesto tebe. Međutim, ukoliko nadu položiš samo na vlastite napore i borbe, Bog će se povući, videvši da Njegovu pomoć smatraš suvišnom, te ćeš se suočiti sa istim teškoćama kao i na samom početku. Bori se do samoga kraja, primoravaj sebe koliko god možeš, ali istovremeno veruj da je stvarna briga u rukama Samoga Gospoda. Ne smeš odustati od delanja, truda i nadanja u Samoga Boga. Krepite jedni druge, to će vas još više utvrditi.
Gospod želi da imamo sve što nam je na spasenje, i u svako vreme je spreman da nam to daruje. On samo čeka na našu spremnost ili sposobnost da to primimo. Zato se pitanje o tome šta nam je činiti da sačuvamo pomoć Božiju, preobražava u pitanje šta nam je činiti da bismo ostali spremni da primimo zaštitu Gospodnju, koja čeka na nas da je primimo, i kako ona silazi na nas. Od suštinskog je značaja da poznamo sebe kao apsolutno prazan sasud, da tome dodamo svest o sopstvenoj nemoći da ga samo svojim trudom ispunimo i da to krunišemo verom da samo Bog to može da učini, i to ne samo da On to može, već da želi i zna kako. Zatim, spustivši um u srce, zavapimo: „Gospode, Ti znaš kako da me isceliš.“ Sve to čini sa neoborivom nadom i poverenjem da ćete On odvesti putem pravde i da ti neće dopustiti da skreneš sa njega.
Zadovoljan si zbog radosti i utehe koju osećaš, što je sasvim prirodno. Međutim, budi obazriv da ne počneš da umišljaš: „Eh, eto ga! To je to! To tako izgleda, a ja to nisam znao!“ Takve misli koje potiču od neprijatelja, ostavljaju za sobom prazninu i odvode u propast. Stalno ponavljaj: „Slava Tebi, Bože naš!“ i „Gospode, pomiluj me!“
Ako se, pak, zadržiš na umišljenim pretpostavkama, odmah će uslediti sećanja na prethodna dela, borbu, podvige, a zatim ćeš početi da analiziraš u kojem od tih stanja su se pojavili radost i dobrostanje, a u kojima su te napustili, i u kojima su se održala i učvrstila. Posle toga ćeš doneti odluku da uvek delaš na neki poseban način. Tako ćeš zapasti u umišljeno samozadovoljstvo, verujući da ti se naposletku otkrila tajna duhovnog uzrastanja i da je ono u tvojim rukama. Međutim, u vreme molitve će ti postati jasna obmana takvog maštanja, jer će molitva biti prazna, isprekidana i neće ti doneti nikakvu utehu. Jedinu utehu ćeš pronalaziti u sećanju na pređašnje, a ne na sadašnje, stanje. I tada bi trebalo da duboko uzdahneš i osudiš sebe. Međutim, ukoliko duša ne može to da učini, onda će to naopako raspoloženje da potraje i milost će se ponovo povući. Takva vrsta maštarenja pokazuje da se duša opet oslonila na sopstvene napore, a ne na milost Božiju. Milost je uvek milost, nezavisna od svakog delanja, a onaj ko je meša sa sopstvenim predstavama, može je biti lišen. To dobro zapamti. Upravo nam povlačenje blagodati, koje se, po Promisli Božijoj, dešava radi našeg ispravljenja, najviše pomaže da naučimo ovu spasonosnu lekciju.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve
 
21. UNUTRAŠNJI NEMIR I UNUTRAŠNJA SVETLOST
 
Problem koji bogotražitelja ponajviše muči jeste unutrašnji nered njegovih misli i želja, te on čezne da pronađe neki način da ih obuzda. Postoji samo jedan način kojim se to postiže – duhovna osetljivost ili toplina srca, praćena sećanjem na Boga.
Čim se u tebi upali ovaj oganj, misli će se umiriti, unutrašnje raspoloženje će se popraviti, pojava dobrih i loših duševnih pokreta će postati još očiglednija i moći ćeš da odagnaš one loše. Tako ćeš moći jasno da razlikuješ dobro od pogrešnog, što će te krepiti u činjenju dobra, bez obzira na sve prepreke. Jednom rečju, započni istinski, delatni duhovni život, za kojim si do sada tragao, a koji se do sada samo u obrisima javljao.
Takođe, bogočežnja o kojoj sam ranije govorio, doneće privremenu toplinu, koja se gubi sa prestankom bogočežnje. Međutim, toplina koja se rađa u srcu, stalno boravi i održava pažnju uma na njemu. Kada um siđe u srce, time se vaspostavlja zajedinca uma i srca, koja ponovo presazdava naš duhovni organizam.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve
 
22. O MUDRIM DEVOJKAMA
 
Pogledaj samo na njihovu slavu, koju one ne dobiše baš lako. Koliko su samo truda uložile! Zadobile su je tek posle mnogih žalosti, stradanja i napora. Ko ne čini tako, neće se udostojiti takve slave.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Božanska iskra
 
23. IZABERI BOLJI DEO
 
Prošla i sadašnja muka i patnja izliše se na tebe da bi iskušali i osnažili tvoju veru. One, takođe, deluju da bi obuzdale tvoju požudu i strasti. Postani krotka, jer takvima Bog pomaže, dok osuđivanje bližnjih i isticanje njihovih nedostataka mogu samo povećati gorčinu tuge. A ti, umesto toga, izaberi bolji deo.
 
starac Makarije Optinski (+ 1860)
Pisma duhovnog rukovođenja
 
24. SVAKI DAN ŽIVI SA VEROM U BOGA
 
Ne dozvoli da teškoće, nedostatak razumevanja ovladaju tobom, već svakodnevno živi sa verom u Boga, ne brinući se za sutrašnje probleme.
 
Ep. Nektarije Koncevič (+ 1983)
 
25. RADOST JE IZNAD OVOGA SVETA
 
Zašto se čovek uči kroz bol i stradanje, a ne kroz zadovoljstvo i sreću? Veoma jednostavno, jer zadovoljstvo i sreća vezuju čoveka za ovaj svet, a bol i stradanje ga podstiču da traga za istinskom radošću koja prevazilazi granice ovoga sveta… Sam Hristos nam se obraća kroz bol i stradanje, ali i kroz samo zlo – jer u njima sagledava nešto što je iznad toga, ukoliko u njima postoji ono što naša srca duboko žele.
 
o. Serafim Rouz (+ 1982)
o. Serafim Rouz: Život i delo
 
26. SPASONOSNA TUGA
 
Eto, dakle, u čemu je spasonosna tuga po Bogu: kriviti same sebe, a ne bilo koga drugog za ono što smo mi sami grešno učinili, patiti radi toga i, kroz ispovedanje naših grehova i tešku skrušenost zbog njih, umilostivljavati Boga. Ovom samooptuživanju i skrušenosti temelj je položio onaj drevni Lameh, otvoreno ispovedivši svoj greh, sudivši samome sebi i osudivši se više od Kaina, jer on kaže: Kad će se Kain osvetiti sedam puta, Lameh će sedamdeset i sedam puta (Post. 4, 24). Oplakavši tako samoga sebe kao krivca, on je, putem svoje bolne skrušenosti, izbegao Božiju osudu, kako je i Prorok kasnije rekao: Kaži bezakonja svoja pre, da se opravdaš (Is. 43, 26). Ovo kaže i Apostol: Jer da smo bili sami sebe ispitivali, ne bismo bili osuđeni (1. Kor. 11, 31).
 
sveti Grigorije Palama (+ 1360)
Gospode, prosveti tamu moju!
 
27. GOSPOD POZNAJE NAŠA SRCA
 
Ne sumnjaj da Gospod poznaje srce svakoga čoveka. On, kao što je i obećao, odmah šalje pomoć onima koji odbacuju zle pomisli, ne dozvoljavajući im da se umnože i da oskrnave um i savest. Ali, one koji verom i nadom u Boga ne odbiju prvi nasrtaj pomisli, već se naslađuju njima, On ostavlja bez Svoje pomoći. Takve On smatra nevernim i dopušta da ih preplave zle pomisli, koje On ne odagnava, jer vidi da im se dopada njihov prvi nasrtaj i da se ne protive njihovom pristupanju.
 
sveti Marko Pustinjak (+ 4. vek)
Pouke
 
28. OČEKUJ ŽALOSTI
 
Želiš li da se izbaviš od žalosti i da one ne ovladaju tobom? Očekuj još veće žalosti i naći ćeš mir.
 
sveti Varsonufije i Jovan (+ 6. vek)
Duhovno rukovođenje
 
29. NIJE NAM ZABRANJENO DA SE BRANIMO
 
Kako ćemo prevazići grešnost koja se već ukorenila u nama? Potrebna nam je snaga. Čovek se trudi i bori, izbegava propast i neprekidno teži da očisti svoje misli. Nije nam zabranjeno da se snažno borimo. Ako u bilo kom asketskom podvigu upotrebimo snagu, tada sjedeći u gradu Jerusalimu, možemo čekati dok se ne obučemo u silu s visine koja će sići na nas (Lk. 24, 49). Drugim rečima, ako se trudimo u neprestanoj molitvi i ostalim vrlinama, na nas će sići moćna sila, jača od svake koju sami možemo primeniti. Ona je ljudskim jezikom neopisiva, a po snazi, savladava i najgore nedostatke u karakteru, demonsku zlobu, grešne porive duše i neprirodne pokrete tela. I ujedanput nastade šum sa neba kao hujanje silnoga vjetra (Dap. 2, 2), i ova nebeska sila izgoni zlo koje nas baca u grehovnu provaliju.
 
sveti Jovan Karpatski
Spisi namenjeni monasima Indije
 
30. CARICA NEBESNA ĆE TI UVEK POMOĆI
 
Kakva god te tuga obuzela, Kakva god te bolest zadesila, Koliko god nepodnošljiv tvoj život bio, Koliko god nesiguran bio – Svagda pritiči Carici Nebeskoj, Sa suzama je moli za pomoć, I Vladičica naša će te uslišiti i pomoći. Jer je Njoj sve moguće.
 
igumanija Rufina Harbinska (+ 1943)
 
31. ČEKAJUĆI ŽENIKA
 
Evo, Ženik će doći u ponoć i blažen je rab koga nađe budnoga, a nedostojan onaj koga nađe spavajućeg. Zato, pazi, dušo moja, da te san ne obuzme, da smrti predana ne budeš i da ti se vrata Carstva ne zatvore. Nego, preni se i zavapi: svet si, svet, svet Bože naš, molitvama Bogorodice, pomiluj nas.
 
iz svakodnevne Polunoćnice

Jedan komentar

  1. Zdravo, prolazila sam taj period 2meseca je trajao, i jednu noc sam se nervirala zbog ekog greha, i sutradan sam se probudila kao ranije, kao da zivot nema smisla. A a tri dana pre toga sam pocela osecati prirodu, ljude,… A sad kao da je svaki osecaj umro u meni. Ne razumem zasto. Kakav bi trebao biti osecaj posle te patnje?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *