SVETI OCI O DEPRESIJI

 
>
 
2.
POREKLO DEPRESIJE
 
Razmišljah, i omaloduši se duh moj.
Ps. 76, 4.
 
22. TUGOMORA
 
Ne izaziva demon uninije, već upravo uninije snaži demona i nameće rđave misli. To nam može posvedočiti sveti Pavle; ni on se nije plašio nekakvog demona, nego prevelike žalosti, kada je pisao Korinćanima da napokon oproste grešniku njegov greh kako taj ne bi bio savladan od prevelike žalosti (2. Kor. 2, 7).
Ali pretpostavimo, ako hoćeš, da te demon napada, a uninije je odagnato iz tvoje duše: kakva će šteta biti od toga? Kakvo nam zlo, veliko ili malo, može demon pričiniti sam po sebi? Uninije, međutim, i bez njega može naneti veliko zlo, i većina od onih, koji su sebi namakli omču oko vrata, ili se nožem zaklali, ili se utopili u rekama, ili se na neki drugi način ubili, odlučila se za takvu nasilnu smrt vođena uninijem; ako se među takvim ljudima i nađu i neki besomučnici, njihova pogibija se ne sme pripisati demonu, nego uticaju i snazi uninija. Kako je uopšte mogućno čoveku da ne iskusi tugomoru? Mogućno je ukoliko, odbacivši mišljenje gomile o nekoj stvari, bude upravljao misli ka Višnjem.
 
sveti Jovan Zlatousti (+ 407)
Slava Gospodu za sve!
 
23. SLUŽENJE BLIŽNJEM
 
Znaš li da se Hristos posebno brine o tebi kada ti nispošlje tugu? Mir u Gospodu ćeš steći samo onda kada se predaš na služenje bližnjem. Deo duše nestaje uvek kada osudiš bližnjeg i kada si nezadovoljan svojim životom. Otuda i potiče žalost.
 
sveti Aleksije iz isposnice svetog Zosime (+ 1928)
 
24. ISKUŠENJE ILI KAZNA
 
Sjedinjenje čovekove duše sa Bogom, što je i sama suština unutrašnjeg delanja, nije nešto što zavisi od nas. Gospod posećuje dušu i ona zajedničari sa Njim. Duša se pred Njim raduje i On je ispunjava duhovnom toplinom. Gospod se potom povlači, duša odjednom ostaje prazna i sama ne može ništa da učini dok se Dobri Posetilac ljudskih duša ponovo ne vrati.
Gospod se povlači da bi iskušao dušu, ili, pak, da bi je ponekad kaznio. To se ne dešava toliko zbog spoljašnjih sagrešenja, koliko zbog nekog unutrašnjeg zla koje je duša prihvatila.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve
 
25. KAZNA ZBOG GNEVA
 
Trebalo bi da u sušnim periodima duše pokušamo da sagledamo da li je u duši bilo kakvog osećanja sujete ili uobraženosti… U najvećem broju slučajeva, sušni period je kazna zbog gneva, laganja, prkosa, osuđivanja ili gordosti.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve
 
26. DUŠEVNA SVETLOST I TAMA
 
Koliko si već puta postajao svestan dužnosti koju ti nalaže savest – dužnosti da ostaneš sa Bogom, ne stavljajući ništa i nikoga iznad Njega? Možda te svest o ovoj dužnosti nikada nije ni napustila. Neka ona neprekidno preovladava u tebi, jer je, na kraju krajeva, to naš istinski cilj. Kada smo sa Gospodom, i Gospod je sa nama – tada je sve svetlošću obasjano. Kada se podignu zavese i sunce zasija, soba se ispunjava svetlošću. Ako navučeš zavesu na jedan prozor, biće tamnije, a kad ih navučeš na sve prozore, u sobi će biti potpuni mrak. Tako je i sa dušom. Kada je svim svojim silama i osećanjima okrenuta Bogu, sve je svetlo, radosno i smireno. Međutim, kada pažnju i osećanje usmeri ka čemu drugom, svetlost se umanjuje. Što je više stvari koje okupiraju dušu, to je veća tama obuzima i na kraju može nastupiti potpuna tama. Ona ne nastupa samo od pomisli, koliko od osećanja. S druge strane, manje je verovatno da će tamu doneti trenutak u kojem nas obuzmu osećanja, u poređenju sa neprekidnom strastvenom vezanošću za neki predmet. Međutim, očigledno je da od spoljašnjeg grehotvorenja nastupa tama nad tamama.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve
 
27. NEDOSTATAK RASUĐIVANJA I DOSTOJANSTVA
 
Čovekov život podrazumeva poslušnost Bogu. To je nešto najuzvišenije što se na zemlji možemo dostići. Međutim, u poslušnosti treba rasuđivati i biti dostojanstven. U protivnom, naš život se može strašno zloupotrebiti.
 
starac Nektarije Optinski (+ 1928)
 
28. ZAŠTO PONEKAD TUGUJEMO
 
Zašto se posle dužeg razgovora sa nekim osećaš tužnim? Zato što se tokom razgovora tvoja pažnja odvaja od Boga. To Gospod ne može da prihvati i On te opominje tako što te čini tužnim. Navikavaj se da, bez obzira šta činio, neprekidno budeš sa Gospodom. U Njegovo Ime čini sve, trudeći se da sve uskladiš sa Njegovim zapovestima. Tako nikada više nećeš biti tužan, jer ćeš uvek imati na umu da Bogu činiš.
 
sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve
 
29. ISKUŠENJA ZA VREME MOLITVE
 
Kada demoni vide da istinski želiš da se moliš, svašta ti predlažu: podsećaju te na razne stvari, pobuđuju um da ih slede, a kada on ne uspe da ih pronađe, um postaje potišten i jadan. Dok um prebiva u molitvi, demoni ga i dalje ispunjavaju pomislima o tim stvarima, kako bi se čovek potrudio da nešto više sazna o njima i tako izgubio plodove molitve.
 
ava Evagrije (+ 399)
O molitvi: 153 poglavlja
 
30. NE TRAŽITE SPOLJAŠNJE UZROKE
 
Ponekad se onome koga obuzme tuga čini da bi mu bilo lakše da digne ruku na sebe, ili da bude lišen svakog osećanja i same svesti, nego da i dalje prebiva u ovom neopisivo mučnom stanju uma. Iz ovakvog stanja bi trebalo izaći što je moguće brže. Ne zaboravi da duh tuge rađa svako zlo. Hiljade drugih iskušenja proizilaze iz njega: uznemirenost, gnev, osuđivanje, roptanje na sopstveni život, hulne pomisli, neprekidno menjanje mesta. Duša koja je u takvom stanju izbegava ljude, verujući da su oni izvor te nesreće, a ne shvata da je uzrok njene bolesti u njoj samoj.
 
sveti Serafim Sarovski (+ 1833)
Duhovna biografija
 
31. POREKLO TUGE
 
Tuga se rađa od malodušnosti, lenjosti i praznoslovlja.
 
Sveti Serafim Sarovski (+ 1833)
Duhovna biografija
 
32. RADOST
 
Radost nije greh. Ona odagnava svaku brigu od koje dolazi tuga, od koje nema ničeg goreg jer ona sa sobom donosi sve negativno.
 
sveti Serafim Sarovski (+ 1833)
Duhovna biografija
 
33. KROZ ŽALOST BOG POMAŽE
 
Žalost je dobar znak. Zar ti nije poznato da se, kada čovek traži molitve Otaca, ili kada od Boga traži pomoć, žalosti i iskušenja umnožavaju da bi ga proverila?
 
sveti Varsonufije i Jovan (+ 6. vek)
Duhovno rukovođenje
 
34. DEMONI KRIJU SVOJA DELA OD NAS
 
Bez obzira na očajanje u koje nas demoni mogu baciti, oni teže da sakriju njegov razlog. Oni vrebaju pogodan trenutak da bi izazvali bol i teskobu, samo da ne bismo shvatili njihov uzrok, no da bismo roptali na teške okolnosti, ne shvatajući njihovu prepredenost.
 
sveti Pajsije Veličkovski (+ 1794)
Mala ruska filokalija, četvrti tom
 
35. LUTANJE I RASEJANOST MISLI
 
Od rasejanih misli dolazi do pospanosti i dubokog, nezajažljivog sna. Tama odvlači čoveka u greh, a greh dovodi do strašnog duševnog mučenja. Budući da zaslepljenost i pomračenost uma, kako smo to već napomenuli, potiču od lutanja, rasejanih misli i nemogućnosti da obuzdamo čula, trebalo bi da na svaki način izbegavamo iskušenja ovoga sveta, da stražimo nad svojim čulima i obuzdavamo ih isto kao što uzdima obuzdavamo konja, te da se tako udaljavamo od zlih dela.
 
sveti Pajsije Veličkovski (+ 1794)
Mala ruska filokalija, četvrti tom
 
36. ZNAK HRISTOVE LJUBAVI
 
Hristos kao da je rekao: Nosio sam krst za spasenje roda ljudskog. Kada nekoga želim sebi da prizovem, prvo ga obasipam žalostima i njegovo srce najpre probadam strelama natopljenim pelenom tuge. To činim da bi taj čovek bio mrtav za ekstremne zanose i prolazna zadovoljstva. Znači, nevolja je izraz moje ljubavi.
 
starac Makarije Optinski (+ 1860)
Pisma duhovnog rukovođenja
 
37. DUGI PERIODI TAME I PATNJE
 
Moguće je da je neopisiva melanholija koja te tišti i sprečava svaku dobrodetelj, samo iskušenje, koje bi trebalo da dokaže čvrstinu tvoje odluke i čistotu tvoje ljubavi prema Bogu. Naša ljubav prema Bogu se ne projavljuje samo kao duhovna radost. Štaviše, postojana hrabrost, nepokolebljivo održavana kroz duge periode tame i patnje, još više svedoče o toj ljubavi.
 
starac Makarije Optinski (+ 1860)
Pisma duhovnog rukovođenja
 
38. PATNJA ČINI SRCE PRIJEMČIVIM ZA BOGA
 
U patnji se dešava nešto što pomaže srcu da primi otkrovenje Božije.
 
o. Serafim Rouz (+ 1982)
o. Serafim Rouz: život i delo
 
39. DUŠA TUGUJE BEZ BOGA
 
Kud god da se čovekova duša okrene, osim prema Tebi, ona biva prikovana za žalosti, makar da se zadrži i na lepim stvarima.
 
Blaženi Avgustin (+ 430)
Ispovesti
 
40. NEDOVOLJNA PREDANOST – IZVOR MNOGIH ŽALOSTI
 
Ukoliko čovek želi da živi duhovno, onda on duhovnom životu mora bezrezervno da posveti vascelo biće. Upravo ova odluka zastrašuje mnoge, pa se stoga osećaju primoranim da služe dva gospodara, što postaje izvor mnogih žalosti. Gospod nas priziva da Mu predamo vascelo, a ne samo deo srca, vascelu dušu, a ne samo jedan njen deo. On od nas ne traži da Mu polovično služimo, već Gospod želi vascelo naše srce i dušu, da Mu predamo sav život naš. Moramo dostići upravo takvo stanje, ukoliko želimo da uživamo plodove obećanja Gospodnjeg da će nam dati sve što tražimo. Međutim, izgleda da mi stalno zaboravljamo na svoju dužnost i obavezu prema Njemu.
 
novomučenik Valentin Sventitski (+ 1936)
Pravoslavna reč, br. 111
 
41. OČE, KAKO VAS JE BOG SAČUVAO?
 
Velikom borbom i mnogim trudom, koji su ostali nevidljivi drugim ljudima. Ali, i kroz grehe! Čak i kada sam grešio, i to je bilo po Božijem dopuštenju, iz Njegove ljubavi prema meni, zar ne? Sve zbog mog večnog spasenja, zar ne? Čak i kada sam znao da neko iskušenje prevazilazi moje snage, čak i eventualni padovi – sve mi to beše na korist. Jer, gresi me dovedoše do suza, a suze do revnosti. Suze nas uvode u svetu tajnu pokajanja, te se čovek postepeno vraća svojoj nekadašnjoj snazi i revnosti. Avaj čoveku, koji nema vere! To je još strašnije! Ako vernik izgubi revnost, to i nije tako strašno, kao kada se to desi čoveku slabe ili male vere. Takvome će biti veoma teško da je ponovo zadobije.
 
starac Sampson (+ 1979)
Pravoslavna reč, br. 177
 
42. UTEHA KOJA DOLAZI KROZ PODNOŠENJE STRADANJA
 
Podnošenjem stradanja, učimo se trpljenju i nadi. Što je veća patnja, to je veće uzdanje u Hrista, a samim tim čovek je u mogućnosti da uteši i bližnjega koji pati.
 
o. Serafim Rouz (+ 1982)
Carstvo nebesko
 
43. NE ZABORAVLJAJ SMISAO ŽIVOTA
 
Život nam je darovan da bi on nama služio, a ne mi njemu. Idolatrizovanjem života, čovek, pre ili kasnije, prestaje da shvata njegov smisao, te zapada u stanje depresivne zbunjenosti. On, poput konja, nastavlja da vuče to breme očajanja, da bi ga na kraju iznenada zarobila sama neosetljivost. Ukoliko želi da bude slobodan, čovek ne sme da zaboravi smisao života.
 
starac Nektarije Optinski (+ 1928)
 
44. OČINSKA KAZNA
 
Kada se čamotinja ukoreni u nama, duša mora da povede veliku bitku. Ovaj okrutni, despotski duh, javlja se zajedno sa duhom tuge ili mu sledi, a posebno napada otšelnike.
Kada strahoviti nasrtaji ove strasti uđu u čovekovo srce, on ne može ni da pomisli da će ih se ikad osloboditi. Tada mu neprijatelj ubacuje pomisli da će se patnja, u slučaju da je izdrži, narednih dana uvećavati, jer ga je Bog napustio i ne čuje njegove vapaje. Ili pak, čovek počne da veruje da to proživljava uprkos Promisli Božijoj, te da samo on tako pati.
Međutim, to nije baš tako. Gospod ne kara samo nas grešne, već i same svetitelje, koji Mu ugodiše. On to čini poput brižnoga Oca, Koji kara svoju decu kako bi ona zadobila što više vrlina.
 
sveti Nil Sorski (+ 1508)
Skitsko pravilo, šesta strast
Riznica ruske duhovnosti
 
45. VENAC ZA TRPLJENJE UNINIJA
 
Nije mali izazov što se moramo boriti sa duhom tuge, budući da nas takvo iskušenje može dovesti do očajanja i čamotinje. Međutim, moramo imati na umu da nam se ništa ne može desiti što nije u skladu sa Božijom voljom, te da je sve što nam Bog šalje za naše dobro i za spasenje naše duše. Čak iako nam se to u jednom trenutku ne učini korisnim, kasnije ćemo shvatiti da je naše istinsko dobro ne ono što sami želimo, već ono što Bog blagoizvoli.
Bog nam šalje iskušenja iz Svoga milosrđa, kako bi smo, nakon što ih prevaziđemo, zadobili vence. Jer, venac se ne daje nikome bez iskušenja.
 
sveti Nil Sorski (+ 1508)
Skitsko pravilo, peta strast
Riznica ruske duhovnosti
 
46. ŽALOST PRIHVATI KAO RADOST
 
Dok smo na zemlji Gospod nam šalje teške žalosti, koje nas odvajaju od ovoga sveta. Drugim rečima, On nas tako oslobađa od privezanosti za sve što je zemaljsko. To znači da su i žalosti dar Božiji. Zašto ih ne bismo prihvatili sa istom blagodarnošću kao i radosti?
 
igumanija Arsenija (+ 1901)
Žitije igumanije Arsenije Medvedske
 
47. TEŽAK ŽIVOT JE SPASONOSAN
 
Uvek imaj na umu: Ako je tvoj život težak i pun žalosti, onda si na pravom putu. Ali, ako živiš u raskoši, bogatstvu, počastima i telesnim zadovoljstvima, na putu si propasti. Zaista, nemoguće je zadobiti smiren um bez dugogodišnjeg podnošenja mnogih žalosti i muka.
Mi ne volimo žalosti, uprkos tome što nam one donose korist, a strašno nas privlače raskoš i zadovoljstva, koja nas duhovno i telesno uništavaju.
 
o. ispovednik Ilian Svetogorac
U potrazi za istinskom mudrošću
 
48. SEĆANJE NA DEPRESIJU NAS PARALIŠE
 
Čim čovek pozavidi bližnjemu ili ga liši nečeg materijalnog (hrane ili novca), njegovo srce odmah doživljava duhovni udar, koji porobljava i pritiska dušu. Zatim, kada se čovek kasnije seti svih koji su bili gladni, on zanemi, a njegov um biva porobljen i pomračen. Takvo stanje je u stvari posledica odluke njegovoga srca, budući da je ono izvor čovekovih pomisli. Tada krv počinje ubrzano da struji i sliva se u glavu, te vasceli čovek zapada u veoma teško i neprirodno stanje. Tako Gospod šalje pravednu kaznu zbog nemarnosti prema bližnjem.
 
sveti Jovan Kronštatski (+ 1908)
Moj život u Hristu
 
49. PLODOVI ŽALOSTI
 
Neizmerna tuga kojom, makar i nenamerno, probadaš srce bližnjega će ti se vratiti. Kakvom mjerom mjerite, onakvom će vam se mjeriti (Mt. 7,2).
 
sveti Jovan Kronštadski (+ 1908.)
Moj život u Hristu
 
50. BOGOOSTAVLJENOST
 
Posle toga se čudimo, zašto nas je Bog napustio? Kako to da smo postali predmet neprijateljskog izrugivanja? Kako to da su nas nadvladali svi narodi i da nas napadaju da bi nas nemilosrdno opljačkali? Trebali bi se, međutim, čuditi preobilju milosrđa Božijeg. Kako to da na nas nije poslao oganj sa nebesa, kao što se desilo Koreju i onima sa njim? Kako to da nas nije žive poslao u ad, rastvorivši zbog nas zemlju i otkrivši bezdan i provaliju, kao što se desilo Datanu i Avironu i čitavom onom skupu? Kako to da nas nije u potpunosti predao sveopštoj pogibelji, kao što se dešavalo neznabožačkim narodima? Mi smo, zaista, bili neznatno kažnjavani za naše grehe.
 
sveti Grigorije Palama (+ 1360)
Gospode, prosveti tamu moju!
 
51. OSUDA ZBOG ODSUSTVA POKAJANJA
 
Oni koji sagrešiše nipošto ne treba da očajavaju! Jer, ne bivamo osuđeni zbog mnoštva zala, već zato što nećemo da se pokajemo i poznamo čuda Hristova, kako svedoči sama Istina o Galilejcima, čiju je krv Pilat pomešao sa njihovim žrtvama, Mislite li da su, reče Gospod, ti Galilejci bili grješniji od sviju Galilejaca, kad su tako postradali? Nisu, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti. Ili onih osamnaest što na njih pade kula u Siloamu i pobi ih, mislite li da su oni krivlji bili od sviju ljudi što žive u Jerusalimu? Nisu, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti (Lk. 13, 2-5). Ne vidiš li da bivamo osuđeni zbog toga što nemamo pokajanja.
 
sveti Marko Pustinjak ( + 4. vek)
Pouke sveti Marka
 
52. VREME ZA UNINIJE
 
Bog nije uneo uninije u našu prirodu radi toga da bismo mu se predavali nerazumno, nepravovremeno i u svim okolnostima, niti radi toga da bismo sebe same uništavali, nego kako bismo od njega zadobijali najveću korist. A na koji način možemo steći korist od uninija? Ukoliko mu se budemo predavali u pravo vreme; a vreme za uninije nije u ono vreme u kome nam se zlo nanosi, nego ono u kome zlo činimo. Mi smo poremetili red i pomešali vremena; čineći veliko zlo, ne skrušavamo se ni na kratko, a podnesemo li makar malo zlo od nekoga, klonemo duhom, predajemo se bezumlju, žurimo da odustanemo i da se izbavimo od života. Zbog toga nam se takvo stanje uninija i čini nesnosnim i teškim, kaogod i gnev i pohota, na koje su se takođe žalili oni koji ih nisu valjano i na odgovarajući način koristili. Ovde se dešava isto ono što se zbiva sa lekovima koje nam prepisuju lekari: kada se koriste za lečenje bolesti kojima nisu namenjeni i na koje ne deluju, nego kod potpuno drugačijih stanja, oni ne samo što ne izbavljaju bolesnika od muka, nego još i dodatno pojačavaju bolest. Na potpuno istovetan način deluje i uninije, i to je prirodno.
 
sveti Jovan Zlatousti (+ 407)
Slava Gospodu za sve!
 
53. PATNJA OČIŠĆAVA OD GREHA
 
Obrati pažnju na cilj svake neželjene patnje, pa ćeš uvideti da je to očišćenje od greha.
 
sveti Marko Pustinjak (+ 4. vek)
Dvesta poglavlja o duhovnom zakonu
 
54. ŠTETA OD SEĆANJA NA POČINJENE GREHE
 
Živo sećanje na počinjene grehe, povređuje dobru nadu. Jer, ako se oni, praćeni tugom, ponovo uzburkaju u duši, udaljavaju nas od nade. S druge strane, ako slike prijašnjih grehova nisu propraćene pokajanjem, onda ponovo unose staru prljavštinu.
 
sveti Marko Pustinjak (+ 4. vek)
O onima koji misle da se opravdaju delima
 
55. DEMON NEZADOVOLJSTVA
 
Ko izbegava ovozemaljska zadovoljstva sličan je tvrđavi, nedostupnoj demonu tuge. Jer, tuga nastupa onda kada je čovek lišen zadovoljstva, bilo trenutnog ili očekivanog. Od takvog neprijatelja se ne možemo izbaviti sve dok smo privezani za bilo šta zemaljsko, jer On svoje mreže za pobuđivanje tuge, širi na ono za šta vidi da smo najviše vezani.
 
ava Evagrije (+ 399)
Poglavlja o delatnom životu
 
56. USAVRŠAVANJE DOLAZI OD BORBE
 
Rečeno je da Bog demonima dopušta da nas napadaju iz pet razloga. Prvi je da, kroz napade i odbrane, naučimo da razlikujemo vrlinu od greha. Drugi razlog je da bismo vrlinu, koju smo zadobili borbom i trudom održali čvrstom i nepromenljivom. Treći razlog je da ne bismo napredovanjem u vrlini mislimo visoko o sebi, već da bismo se učimo krotosti. Četvrti je da, iskusivši svu podlost greha, savršeno ga zamrzimo. Konačno, peti i najvažniji razlog je da, oslobodivši se od strasti, ne zaboravimo na sopstvenu nemoć i silu našeg Pomoćnika.
 
sveti Maksim Ispovednik (+ 662)
Četristo glava o ljubavi
 
57. UM POMRAČEN OČAJANJEM
 
Kada je duša smućena, uznemirena gnjevom ili dubokim očajanjem, um, bez obzira na trud, ne može da održi sećanje na Boga. U potpunosti pomračen nasrtajima strasti, čovek gubi svaki oblik njemu svojstvene percepcije. Stoga i ne može da se projavi neprekidno sećanje na Boga, jer je ta sposobnost uma ophrvana strastima. S druge strane, kada se duša oslobodi ovih strasti, onda čak iako je um trenutno zaboravio na objekat svoje čežnje, on se odmah vraća na prvobitno dobro delo sećanja na Boga.
 
sveti Dijadoh Fotički (+ 486)
O duhovnom poznanju
 
58. GORDOST JE KOREN TUGE
 
Kažeš da te opšta moralna slabost, sopstvena nesposobnost da se odupreš iskušenjima i odbaciš strasti neopisivo žaloste, što samo svedoči o tome da računaš da se spaseš samo sopstvenim snagama.
Međutim, savetovaću ti sledeće: Kada si već dospeo u takvo stanje, trebalo bi da se oslobodiš svakog greha koji te tišti, ali samo po cenu uništavanja korena svih grehova. Misao o tom grehu te verovatno nikada nije žalostila, jer nikada nisi ni sumnjao da je on prisutan. Taj greh je tvoja gordost.
Ali, ako smo krotki, Bog nam pomaže da se borimo protiv greha. Ako smo gordi, On to ne čini. A kako možemo postati krotki ako sebe ne vidimo onakvim kakvim uistinu jesmo najgori od svih grešnika? Ili, ako ne klečimo u pokajanju?
 
starac Makarije Optinski (+ 1860)
Pisma duhovnog rukovođenja
 
59. LUKAVOST PALIH DUHOVA
 
Naša patnja je na prvi pogled toliko beznačajna, da ju je nemoguće smatrati patnjom uopšte. Međutim, to je samo lukavost našeg iskusnog neprijatelja, koju je stekao kroz dugu borbu sa bednim čovekom. Pali duh vidi da okrutna, gruba i direktna iskušenja u ljudima pobuđuju vatrenu revnost i postojanost. On je to uvideo, pa je promenio taktiku. Promenio je svoja surova iskušenja u slaba, ali podmukla, čije je dejstvo izuzetno snažno. Ona u našem srcu ne pobuđuju revnost i borbu, već ga drže u stanju kolebanja, a um ispunjavaju sumnjom. Takva iskušenja raslabljuju i postepeno iscrpljuju čovekove duševne sile, bacaju ga u tugu i lenjost, i tako ga, zbog njegovih slabosti, uništavaju i čine staništem strasti. Naravno, Bogu je u potpunosti poznata ova satanina veština i način njegove borbe protiv današnjih monaha. Bog današnje podvižnike nagrađuje isto kao i one drevne, iako je borba prvih manje očigledna od drugih.
Ne smemo se predavati nemarnosti, tuzi i lenjosti, već, suprotno tome, svu pažnju i energiju usmerimo na ispunjavanje jevanđelskih zapovesti. Kroz takvu poslušnost ćemo otkriti bezbrojne obmane neprijatelja i njegove lukave zamke. Tako ćemo moći da shvatimo da su, naizgled beznačajni, problemi i iskušenja današnjice, isto kao i nekadašnji veliki problemi, usmereni ka tome da udalje čoveka od Hrista i unište istinsko hrišćanstvo na zemlji, ostavljajući pri tome samo spoljašnju formu, koja obmanjuje čoveka. Tada ćemo poznati da su mala iskušenja, isplanirana i izvedena sa adskom ohološću, u sataninim očima, uspešnija od ozbiljnih, očiglednih i direktnih napada.
 
sveti Ignjatije Brjančaninov (+ 1867)
Arena
 
60. SAMOPOUZDANJE
 
A ja, bedni, imajući više poverenja u vlastito mišljenje, nego u zdravo rasuđivanje moga starca Vasiliska, nisam više išao sa njim da sakupljam bobice, već sam ostajao u svojoj keliji, predajući se strožijem postu, dužim molitvama i čitanju. Kakav, dakle, beše ishod mog otpora i neslaganja sa mojim starcem? Potpuna nemarnost za molitvu i svako bogougodno delo, rasejanost, uninije, osuđivanje, neka vrsta otuđenja od starca i savest koja je grcala pod ovim teškim bremenom. Ubrzo, našavši se u ovakvom stanju, počeo sam da očajavam. Da milosrđem Božijim i starčevim molitvama nisam uvideo svoju grešku, pao bih u stanje potpune prelesti i duhovne smrti. Počeo sam da se oštro prekorevam, shvativši kako je pogubno, živeći u poslušnosti starcu, odvojiti se od njegovog načina razmišljanja. Kada je starac kasnije došao u moju keliju, pao sam ničice pred njega i sa pokajničkim suzama zatražio oproštaj. Zagrlio me je preradostan onako kako je nekada otac zagrlio svoga bludnoga sina, i sa puno ljubavi mi oprostio. Kako je izgovorio reči oproštaja, odjednom sam se promenio. Svi mučni nasrtaji neprijatelja raspršiše se poput dima i odmah osetih da sam se vratio u nekadašnje duševno stanje: mir, radost, ljubav i poslušnost svom duhovnom ocu.
 
starac Zosima (+ 1833)
Starac Zosima
 
61. NEUMERENOST I VEZANOST ZA OVOZEMALJSKO
 
Nasrtaji strasti, uzburkujući i prljajući more mira i tišine, potapaju dušu. Takvo more se može preći samo u svetlom i praznom brodu potpunog samosavladavanja i nesticanja. Jer, neumerenost i vezanost za ovaj svet uzburkuju strasti koje preplavljuju srce i za sobom ostavljaju samo mulj i prljavštinu pomisli. Tako, nakon smućenja uma, pomračuje se srce, koje za sobom povlači i telo. Zatim se u srcu i u duši projavljuju nemarnost, tama i smrt, te srce i duša bivaju lišeni, njima svojstvenih, osećanja i sposobnosti.
 
sveti Grigorije Sinaita (+ 1346)
Izlaganja o zapovestima i dogmatima
 
62. BOŽIJE PRISUSTVO U VREME STRADANJA
 
Kakvu sve muku Bog nije pripremio za čoveka ovoga doba! Kao da čovek već nije dovoljno propatio!? Pa, i nije, budući da kroz stradanje još uvek nije spoznao Božije prisustvo. Bog dopušta da čovek pati da bi mu se kroz patnju otkrio. On želi da sav čovek postane patnja. Kako je samo okrutan taj Bog!? Ne, upravo beskrajna i neizmerna ljubav Božija dopušta tolika stradanja. Čovek sebe smatra dovoljnim, pa zato i mislimo da možemo samo sopstvenim naporima pobeći od sopstvene sudbine. Pobeći! To je naša jedina pomisao. Samo želimo da izbegnemo ludost i pakao modernog života. Ali, ne možemo pobeći!!! Potrebno je da prođemo kroz taj pakao i da ga prihvatimo, znajući da je njegov uzrok ljubav Božija. Kakav je samo to jad! Toliko patiti, ne znajući zašto i misliti da nema razloga za to. Razlog je ljubav Božija. Ne vidimo li je kako sija u tami – slepi smo. Gospode Isuse Hriste pomiluj nas grešne! Presveta Bogorodice, moli Boga za nas!
 
o. Serafim Rouz (+ 1982)
Život i delo
 
63. OČAJANJE KAO GORDOST
 
Čovek na jednom istom mestu može i da se spase i da propadne. Satana je bio najlepši anđeo, koji je uvek stajao pred Bogom, pa je zbog gordosti pao. Juda Iskariotski je bio jedan od Dvanaestorice apostola, pa je zbog srebroljublja izdao Gospoda, a zatim iz očajanja izvršio samoubistvo. I mnogi drugi su nestali na sličan način.
S druge strane, grešni carinik se opravdao jednom kratkom molitvom. Dobri razbojnik, već raspet, takođe je bio spasen jednom kratkom molitvom i ušao je u Raj zajedno sa Samim Gospodom. Naš Gospod je gordim i srebroljubivim književnicima i farisejima rekao da će carinici i bludnice ući u Carstvo Božije pre njih, jer su se pokajali nakon propovedi svetog Jovana Krstitelja, dok gordi učitelji to nisu učinili.
 
o. Vasijan Pskovski
U potrazi za istinskom mudrošću
 
64. STRADANJA SU SREDSTVA U RUKAMA BOŽIJIM
 
Poslušaj! Sam Bog kaže: i prizovi Me u dan žalosti, i izbaviću te, i proslavićeš Me (Ps. 49, 15). Nevolje nas utvrđuju u veri i uče da svetsku slavu smatramo ništavnom. Čvrsto veruj da nas, bez Božijeg dopuštenja, nikakva patnja ili tuga ne mogu posetiti, niti dlaka sa glave pasti. Iako smo skloni da za svoju nesreću okrivljujemo zle namere ili slabosti bližnjega, to su, u stvarnosti, samo sredstva u rukama Božijim, sredstva našega spasenja. Stoga, imajmo srca i molimo se našem Gospodu, Koji stalno bdi nad našim spasenjem i podređuje mu i ono što smatramo srećom i ono što smatramo nesrećom.
 
starac Makarije Optinski (+ 1860)
Ruska pisma duhovnog rukovođenja
 
65. GDE JE GOSPOD MOJ?
 
– Poreklo Gde si Gospode, Svetlosti moja? Zašto si sakrio od mene Lice Svoje? Duša Te moja dugo nije videla i zato tuguje za Tobom i sa suzama Te traži. Gde je Gospod moj? Zašto Ga ne vidim u duši svojoj? Šta mu smeta da živi u meni? Znači da u meni nema smirenja Hristovog i ljubavi prema neprijateljima.
 
sveti Siluan Atonski (+ 1938)
Pouke
 
66. ČUVAJ BLAGODAT BOŽIJU
 
Kada primiš nebeski dar trpljenja, straži nad sobom, da bi sačuvao blagodat Božiju, kako se greh ne bi neopaženo ušunjao u tvoju dušu ili telo. Ako nemarno i nepažljivo pustiš da greh prodre u tebe, i to naročito onaj greh kome je tvoje slabašno telo posebno sklono, a koji porobljava telo i dušu, blagodat će te onda napustiti, ostavljajući te ogoljenim i usamljenim. Tada će se žalost, data ti na spasenje i zaštitu, teško nadviti nad tobom, slomiti te tugom, potištenošću i očajanjem, poput onoga ko čuva dar Božiji bez blagodarnosti. Zato hitaj da istinskim i odlučnim pokajanjem, čistotom i darom trpeljivosti, očistiš svoje srce, budući da dar Duha Svetoga obitava samo u čistome.
 
sveti Ignjatije Brjančaninov (+ 1867)
Hristova čaša
 
67. DRŽI SVOJ UM ČISTIM
 
Ne prljaj svoj um zadržavanjem gnevnih i pohotljivih pomisli u sebi, da ne bi, otpavši od čiste molitve, potonuo u duh tugovanja.
 
sveti Maksim Ispovednik (+ 662)
Četristo glava o ljubavi

Jedan komentar

  1. Zdravo, prolazila sam taj period 2meseca je trajao, i jednu noc sam se nervirala zbog ekog greha, i sutradan sam se probudila kao ranije, kao da zivot nema smisla. A a tri dana pre toga sam pocela osecati prirodu, ljude,… A sad kao da je svaki osecaj umro u meni. Ne razumem zasto. Kakav bi trebao biti osecaj posle te patnje?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *