NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna crkva i rimokatolicizam » SVETI MARKO EFESKI I FLORENTINSKA UNIJA

SVETI MARKO EFESKI I FLORENTINSKA UNIJA

 

SVETI MARKO EFESKI I FLORENTINSKA UNIJA
 
Reči svetog Marka Efeskog na samrti skupu prijatelja, njegovo zasebno obraćanje Georgiju Sholariju i odgovor Georgija Sholarija svetom Marku.
 
Ovaj dokument nalazi se u čitavom nisu rukopisa: Vallicellanus F. 38 fol. 263-265, Monacensis 256 fol. 336-341, Toletanus Cap. cathedral. 920 fol. 126-128, Parisinus 1218 fol. 265-267, Ambrosian. 899, fol. 148-150, Mosquensis 423 fol. 267-268.
Ovaj tekst nalazi se i u određenim grčkim izdanjima. Treba primetiti da nekoliko rukopisa, koje prati i izdanje ovog dokumenta kod Minja u 160. tomu grčke serije Patrologije, kao i kod A. Norova, čine nepotpun tekst, kao i tekst koji nema odgovarajući redosled odeljaka. Zapravo, oni najpre daju obraćanje svetog Marka Georgiju Sholariju, zatim njegov odgovor svetom Ocu, a na kraju reči Jerarha, upućene svima. Međutim, kako je i sačuvano u najboljim rukopisima, najpre sledi obraćanje Jerarha svima, zatim njegovo zasebno obraćanje Georgiju Sholariju i na kraju odgovor Georgija Sholarija svetom Ocu.
Monsinjor Luis Pti izdao je tekst u skladu sa rukopisom Vallisellanus F. 38 u sedamnaestom tomu Patrologije Orijentalis, str. 484-491, odakle dajemo prevod ovog dokumenta na naš jezik.
 
A
 
BESEDE MEĐU SVETIMA OCA NAŠEG MARKA, ARHIEPISKOPA EFESKOG, KOJE JE IZGOVORIO PRED MNOGIM ARHIJEREJIMA I JEROMONASIMA I MONASIMA ONOG DANA KADA SE PREDSTAVIO BOGU. ONI KOJI SU IH ZAPAMTILI, ZAPISALI SU IH PO ZAPOVESTI SVEŠTENOG SPOMENA NAJČASNIJEG OCA
 
Želim da detaljnije izrazim svoje mišljenje, naročito sada kada se bliži moj kraj, da bih bio saglasan sa sobom od početka do kraja i da neko ne bi pomislio da sam govorio jedno, a skrivao drugo u svojim mislima, zbog čega bi bilo pravično optužiti me u ovom trenutku moje smrti.
Reći ću o Patrijarhu, kako ne bi pomislio da mi možda ukaže nekakvu čast pri pogrebenju ovog mog smirenog tela ili da na moju grobnicu pošalje nekog od svojih arhijereja ili od svojih klirika ili uopšte nekog od onih koji su u zajednici sa njim, da uzmu učešće u molitvama ili sasluživanju sa sveštenoslužiteljima iz naše zajednice koji su pozvani, pomislivši da sam nekada javno ili tajno dozvolio zajednicu sa njim. Kako moje ćutanje ne bi onima koji ne znaju dobro i u potpunosti moje stavove dalo povoda da posumnjaju u nekakvu saglasnost, kažem i svedočim pred mnogim ovde prisutnim i dostojnim ljudima da u potpunosti ni na koji način ne želim i ne prihvatam zajednicu sa njim ili sa onima koji su sa njim, ni u ovom svom životu niti posle smrti, kao što ne prihvatam ni uniju koja je sklopljena, niti latinske dogmate koje su on i njegovi istomišljenici primili i radi sprovođenja kojih je zauzeo ovo prvo mesto, sa ciljem zbacivanja ispravnih dogmata Crkve. Potpuno sam ubeđen da, koliko sam dalje od njega i njemu sličnih, toliko sam bliže Bogu i svima Svetima, i koliko sam odvojen od njih, toliko sam sjedinjen sa Istinom i sa svetim Ocima, bogoslovima Crkve. Takođe sam ubeđen da su oni koji se pribrojavaju ovima daleko od Istine i blaženih Učitelja Crkve. Zbog toga govorim sledeće: kao što sam tokom čitavog svog života bio razdvojen od ovih, tako i u vreme mog odlaska, pa i posle smrti odbijam obraćenje i jedinstvo sa njima i sa zakletvom zapovedam da se niko (od njih) ne približava ni mom pogrebu, ni mom grobu, a takođe i u odnosu na bilo koga drugog iz naše zajednice, sa ciljem pokušaja da se priključe i saslužuju na našim (bogosluženjima), jer to označava mešanje onoga što ne može da se meša. Njima priliči da u potpunosti budu odvojeni od njih dok Bog ne podari ispravljenje i mir Svojoj Crkvi.
 
B
 
Zatim, okrenuvši se činovniku Sholariju[1], rekao je sledeće: Postoje određeni stavovi kod filosofa koje, iako sam već zaboravio, ipak ću navesti koliko se sećam: postoje stavovi koji se definišu analognim pretpostavkama. Među njima je pojam dopustljivosti, zatim pojam velike mogućnosti dopustljivosti, i upravo je ovaj pojam velike mogućnosti dopustljivosti blizak pojmu onoga što po neophodnosti proizilazi.[2] Ovo se odnosi na predmet onih reči. Govorim o činovniku Sholariju kojeg sam poznavao još od njegove rane mladosti, prema kojem sam blagonaklon i prema kojem osećam veliku ljubav kao prema sinu i svom prijatelju, ili bilo kako drugačije da se nazove ono što govori o blagonaklonosti i ljubavi. Kontaktirajući i razgovarajući s njim do danas, imao sam jasnu predstavu o njegovoj krajnjoj razboritosti i mudrosti i sili u rečima, i zbog toga verujem da je on jedini koji danas može da pruži ruku pomoću Pravoslavnoj veri, uzburkanoj nasiljem rušilaca savršenstva dogmata, kao i da, s Božijom pomoći, ispravi Crkvu i utvrdi Pravoslavlje, samo ako sam ne želi da se odrekne ovog dela i sakrije svetiljku pod sasud. Međutim, ja sam u potpunosti ubeđen da on neće postupiti tako i da se neće u tolikoj meri oglušiti o svoju savest, da, videvši Crkvu rastrzanu nemirima i veru koja zavisi od nemoćnog čoveka, a ovo govorim kao čovek, i znajući da je u njegovoj moći da joj pomogne, neće pohitati brzo i odlučno da stupi u borbu, jer kao mudar on će u potpunosti shvatiti da razaranje Katoličanske vere predstavlja opštu propast. Istina, u prošlosti, nalazeći se na čelu veoma okrutne borbe za koju znaju neke druge ličnosti, a naročito ja, on se nije pokazao kao javni pristalica Istine jer je, možda, bio primoravan savetima ili od strane ljudi. Ali, ni ja ranije nisam ništa, ili sam sasvim malo doprineo borbi, nemajući dovoljno ni snage, ni revnosti. Sada sam, pak, već postao ništa. A postoji li išta manje od ničega? Dakle, ako je tada takođe smatrao da sami možemo nešto ispraviti ili je mislio da je za njega suvišno da čini ono što mogu da učine drugi, kao i da se, uz potpuno beznačajnu pomoć, može naneti šteta nekima, kao što mi je često objašnjavao i molio me za oproštaj, sada, kada već odlazim odavde, ne vidim nikoga drugog ko mu je ravan, a ko bi mogao da zauzme njegovo mesto u Crkvi, veri i dogmatima Pravoslavlja. Zbog toga ga smatram dostojnim da, budući pozvan ili, bolje reći, primoran vremenom, razgori iskru pobožnosti koja je u njemu sakrivena i da se bori za Crkvu i ispravne dogmate, kako bi ono što ja nisam mogao učiniti, on ispravio, sa Božijom pomoću. Blagodaću Božijom, on ovo može uz svoj prirodan razum i snagu reči, samo ako poželi da to iskoristi u pravo vreme. Istovremeno, on je dužan i u odnosu prema Bogu, veri i Crkvi da se verno i čisto bori za veru. Ja mu sam predajem ovu borbu, da umesto mene bude zaštitnik Crkve i predvodnik ispravnog učenja i pristalica zdravih dogmata i Istine, imajući podršku u Bogu i samoj Istini, za šta se borba i vodi. Da primi nagradu od Pravednog Sudije, bivajući zajedničar u ovome svetim Učiteljima i bogonosnim Ocima, velikim bogoslovima, kada pokaže kao pobednike sve one koji su se borili za pobožnost. Ali i on sam mora da revnuje za očuvanje ispravnih dogmata Crkve, pošto za ovo treba da pruži odgovor u dan suda Bogu i meni, koji sam mu ovo poverio i gajio nadu da će zasaditi ove reči u Dobru Zemlju, reči koje donose više nego stostruki plod. Neka mi odgovori o ovome kako bih, odlazeći iz ovog života, bio potpuno uveren i kako se ne bih, očajavajući zbog ispravljenja Crkve, upokojio u žalosti.
 
C
 
ODGOVOR GOSPODINA SHOLARIJA
 
Vladiko moj Sveti, pre svega, zahvaljujem tvojoj svetosti za pohvale koje si o meni izgovorio. Poželevši da mi ukažeš milost, svedočio si o meni tako velike stvari koje ne posedujem, a ubeđen sam da one meni nisu ni bliske. Međutim, ovo proizilazi od uzvišenosti dobrote i vrline i mudrosti tvoje velike svetosti, kojom i ja sam, videvši je od samog početka, nisam prestao da se nadahnjujem ni do današnjeg dana, što i priliči u odnosu na tvoju veliku svetost kao prema ocu i učitelju i nastavniku. Upravljajući se, kao pravilom (ώς κανόνι χρωμενος), tvojim savršenim shvatanjem dogmata i ispravnošću sudova koje si zadobio i sa kojima se slažem, a takođe bez sumnje odbacujući ono što nije bilo saglasno sa tvojim mišljenjem, nikada nisam odbijao da ispunim dug sina i učenika prema tvojoj velikoj svetosti. Za svedoka ovo privodim tvoju veliku svetost. Ti znaš da sam se uvek na ovakav način odnosio prema tebi i, razotkrivajući dublja osećanja mojih ubeđenja, davao tebi ovakve zavete. Što se, pak, tiče toga da nekada nisam otvoreno pristupio borbi koju je vodila tvoja svetost, nego sam je zaobišao ćutanjem, razlog za ovo niko ne zna bolje od tvoje velike svetosti, jer često poveravajući tebi moje zaključke i čistim srcem govoreći o ovome i moleći oproštaj, nisam ostajao bez njega. Ali sada, sa Božijom pomoću, sve ovo sam prezreo i postao najiskreniji i otvoreni zastupnik Istine, sa tim da bestrasno objavljujem dogmate mojih Otaca i savršenstvo Pravoslavlja, saglasno shvatanju sveta tvoje uzvišene svetosti. Ovo ne govorim zbog toga što vidim tvoju uzvišenu svetost kako se uznosi odavde, jer nismo izgubili poslednju nadu, već se nadamo u Boga da ćeš ozdraviti od bolesti i da ćeš ostati sa nama, i da ćeš se zajedno sa nama potruditi na ovom delu. Ako, pak, sudovima koji su Bogu poznati odeš u ono mesto upokojenja koje si pripremio sebi, a takođe i usled naše nedostojnosti odeš tamo gde ti je dostojno da prebivaš, u potpunosti potvrđujući, govorim ti pred Bogom i svetim anđelima koji sada nevidljivo stoje pred nama, i pred mnogobrojnim i dostojnim ljudima koji se ovde nalaze, da ću u svemu biti umesto tebe i tvojih usta, i čime si plamteo, i što si ljubeći predao, braneći i svima nudeći, u potpunosti ništa od ovoga neću izdati, nego ću se do kraja, sa rizikom prolivanja krvi i smrti, do kraja boriti. Iako su moje iskustvo i snaga izuzetno mali, ipak sam ubeđen da će tvoja uzvišena svetost dopuniti moje nedostatke i tvojim sadašnjim prisustvom s nama, tebi svojstvenim savršenstvom, i tvojim blagoprijatnim molitvama Bogu kada odeš odavde.
 


 
NAPOMENE:

  1. U različitim verzijama teksta sreće se i objašnjenje posle reči „Sholarija“ – „najmudrijeg i blaženjejšeg patrijarha Gospodina Genadija“.
  2. Monsinjor Luis Pti daje sledeće objašnjenje filosofskog postulata koji navodi sveti Marko Efeski: „Kod filosofa „materiae prepositionum“ predstavljaju njihovi različiti stavovi, u skladu sa kojima kažemo da definicija odgovara pretpostavci na sledeći način: 1. ona neophodno proizilazi, ili 2. ona je dozvoljena, ili 3. ona je nemoguća.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *