СВЕТИ МАРКО ЕФЕСКИ И ФЛОРЕНТИНСКА УНИЈА

 

СВЕТИ МАРКО ЕФЕСКИ И ФЛОРЕНТИНСКА УНИЈА
 
3. Посланица светог Марка Ефеском извесном презвитеру метонском по имену Георгију, против обреда Римске Цркве.
 
Ово писмо свети Марко је написао или 1440. или 1441. године, вероватно на острву Лимнос. Повод за писање ове посланице је следећи: један презвитер по имену Георгије писао је светом Марку да Латини одбацују православне због служења свете Литургије на квасном хлебу, због приклањања главе пред неосвећеним Даровима који се преносе за време Великог Входа, као и због других ствари. Свети Марко, који је био изузетни познавалац богослужења и коме припадају и трактати на литургичке проблеме и литургичка дела, није задоцнио да пружи исцрпан и ауторитативан одговор како би помогао презвитеру. На крају своје посланице свети подсећа презвитера Георгија да ни у ком случају не ступа у литургијску заједницу са унијатима и да не прихвата никакве “новине профанација”.
Андреј, римокатолички архиепископ Родоски, као што је познато, један од главних опонената православнима на Флорентинском сабору, није задоцнио да напише оповргавање на ову посланицу светог Марка, посланицу која је постала наслеђе свих православних, а не само приватно писмо презвитеру Георгију. Ова “Confutatio” која је написана у облику дијалога и која је упућена метонским грађанима још увек није објављена.
Ова посланица светог Марка сачувана је у читавом низу рукописа: Atheniaensis 652, fol. 89. Mediolanensis Ambrosianus 653, fol. 67, Parisinus 1218, fol. 454-455, 652, fol.Ottobonianus 418, fol.Ambrosianus 219-220, Matritensis 77, fol. 326, Oxoniensi-Laudiano 73, fol. 76, Romano-Angelico 57 (A. 4. 1) fol. 133-135.
Монсињор Луис Пти наводи текст према Париском рукопису 1218, фол. 454-455 на страницама 470-474 у седамнаестом тому “Патрологије Оријенталис”, из којег издања ми узимамо предложак за наш превод.
 
ПОСЛАНИЦА ИСТОГ ОВОГ (МАРКА МИТРОПОЛИТА) ЕФЕСКОГ, УПУЋЕНА ИЗВЕСНОМ ПРЕЗВИТЕРУ У МЕТОНИЈИ ПО ИМЕНУ ГЕОРГИЈЕ
 
1. Најчаснији презвитеру и нама у Христу љубљени брате, Господине Георгије, молим се Њему да твоја светост буде здрава и да у свему будеш добро. Његовом милошћу и ја сам у довољној мери здрав телом.
Добивши твоје писмо испунио сам се неизразивом жалошћу, сазнавши из њега да они који као Јудеји свештенодејствују бесквасну Жртву и који се још увек налазе у сенци Закона, усуђују се да нас негирају и да осуђују нашу праксу у свештеној Литургији. Они, несрећници, не знају, као заслепљени димом, да све оно што ми чинимо и што је ушло у употребу имамо у писменим сведочанствима и да у свему следујемо светим Учитељима и древним апостолским предањима. Богоносац и исповедник Максим у тумачењу Божанствене Литургије које носи наслов: “Шта символише оно што је света Црква одредила да се врши на Божанственој Вечери”[1], у глави под следећим насловом: “Шта символише први вход на светој Литургији”, каже овако: “Први вход архијереја у свету цркву током Свештене Вечере сам назив поучава да се разуме као икона и подобије Првог Доласка у овај свет, кроз примање тела, Сина Божијег и Спаситеља нашег Исуса Христа, захваљујући коме је поробљена пропадљивошћу и продата по својој вољи смрти, услед греха, и тирански загосподарена људска природа од стране ђавола, ослободивши се и искупивши се и сав дуг за њега исплативши као Дужник, Онај Који је непорочан и безгрешан, Он је изнова уздигао ка старој благодати, давши Себе Самог као цену за нас и у замену за наше погубне страсти приложивши Своја животворна Страдања као лек и спасење целог света. Након овог Доласка, одлазак Господа Христа на небеса и наднебески трон ц коначни повратак у славу символички се приказује уласком архијереја у олтар и узлажењем на архијерејски трон”.[2]
2. Ето, ово свети говори о Првом Входу. О Другом Входу, који је такође назива и “Велики”, у глави која је насловљена следећим речима: “Шта означава Вход Светих Тајни”[3], он каже овако: “Вход светих и Часних Дарова представља увођење и почетак будућег на небесима новог откровења о домостроју Божијем у односу на нас и откровењем тајне нашег спасења које се налази у најскривенијој одаји Божанствене тајне. Бог и Логос каже следеће Својим ученицима: “Кажем вам пак да од сада нећу пити овога рода виноградскога до онога дана када ћу пити с вама новога у Царству Оца Мојега”[4]. Чујеш ли како овај Учитељ и пре освећења назива Свете и Часне Тајне Божанственим Даровима? Ово је природно! Јер цар се назива царем и пре крунисања на престол, а нарочито онда када долази на крунисање, праћен и окружен чашћу. Он се назива царем и оличењем царства и поштује се и прима поштовање. И ми кажемо да Божанствене Тајне чувају лик и подобије пре него што се претворе у Владичино Тело и Крв. Због тога их и Василије Велики у Светој Литургији назива “предобрасцима”: “Нудећи”, каже он, “предобрасце часног Тела и Крви Христа Твога”. Шта то ми чинимо нелогично ако са чашћу поштујемо њих који су већ посвећени Богу и који су очишћени и постали Жртва и Дарови који се приносе за вршење (освећења) силаском Светог Духа? Међутим, они који “оцеђују комарца и камилу прождиру”[5] можда ће нас осуђивати и у вези са светим иконама због тога што им се клањамо, иако оне нису сами прволикови, него само њихови прикази, јер када би нас оптужили и за нешто овако, и то би било достојно њиховог безумља. И ко ово говори? Они који су презрели читаво црквено предање, који не праве разлику између светог и поганог, јер где се код њих налази светитељски трон на који узлази архијереј? Нека прочитају речи преподобног Максима и нека се постиде. Нека схвате ко више следује њему и његовим речима: ми или они? И мада је овај просветитељ, борећи се за Истину и Православну веру, прошао читав свет и већи део времена провео на Западу, у Риму и Африци, ипак није говорио ништа друго, до само оно што је поштовано у читавој Цркви и од стране свих хришћана. Међутим, ови фалсификатори и новатори вере искварили су и променили црквене обичаје. Ово ни мало не чуди, јер они су искварили и саму природу, показујући се као жене уместо као мушкарци и лишавајући мушког изгледа чин који је достојан поштовања. Због тога и приликом свештенодејствовања они имају и жене које стоје поред њих, јер и они сами изгледају као жене. И многи он лаика, када то пожеле, седе. После причешћа, омивајући Свету Чашу, они њен садржај изливају на земљу, а до њихове (свештене) Трпезе људи долазе како год желе. Да ли они овако знају да “поштују” своје светиње! А још и нас осуђују! О, безумља! О, заслепљености!
3. Већ си довољно чуо од онога што је рекао Максим, мудри у Божанственим стварима, који говори да Први Вход представља Први Долазак Господара у свет, због чега се и дан данас поју пророчке песме, а затим се читају речи из Апостола и Јеванђеља. Други и Велики Вход иконично представља Други Долазак Господњи, када ће Он, поново дошавши на земљу да суди живима и мртвима, достојне узети са Собом у небеске обитељи где ће непрестано бити са њима, откривајући им савршеније и Божанске ствари, према ономе што је речено: “Када ћу пити с вама ново у Царству Оца Мојега”[6]. Можда ће неко рећи да постоји и другачије значење, заправо следеће: “Велики Вход символише погребење нашег Спаситеља када су Га, као мртвог, носили Јосиф и Никодим на погреб. Након што је прошло одређено време, Он је васкрсао и читав свет окренуо Свом познању. Попут овога, и овде Хлеб који се носи, а који још није освећен и који као да је мртав, нешто касније дејством Животворног Духа постаје жив и претвара се у Само Животворно Тело.
4. Овај мали део написао сам ти због свргавања њихове бесрамности. Међутим, знај да Саборска одлука (Акт уније) лажног Сабора, а нарочито безумна новина, као што и приличи, ни од кога није прихваћена. И они који су склопили и потписали унију сви мрзе као оне који су потпали под проклетство и који су издали Истину, и овде још нико није са њима саслуживао. Нека свемогући Бог уреди оно што је на корист и нека управи Своју Цркву коју је искупио Својом Крвљу. Сачувај добар залог вере, потпуно бежећи од новотаријских профанација.
 
Марко Ефески
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. PG t.91, c.657.
  2. Ibid. c. 688.
  3. Ibid. c. 693.
  4. Mт. 26, 29.
  5. Mт. 23, 24.
  6. Mт. 26, 29.

Comments are closed.