Sveti Mardarije lješansko-libertivilski i sveamerikanski – prva struna svetosavsko-kosovskog zaveta u Americi i Kanadi

SANKT PETERBURG

Glavni grad Rusije u to doba, Sankt Peterburg i drugi grad u Rusiji po veličini, 1703. godine je na ušću reke Neve u Finski zaliv osnovao Petar Veliki (ruski Pёtr Velikiй) koji je u njemu i umro (1725. godine). U jednoj od najvećih ruskih svetinja, Aleksandronevskom manastiru gde se nalazi i Sankt-Peterburška duhovna akademija, jeromonah Mardarije provešće sledećih pet godina.

U gradu sa nekoliko stotina crkvenih zvona, prepunom skulptura i statua koje su sačinili poznati svetski umetnici, bio je istinski zadivljen, između ostalog, najpoznatijim spomenikom, onim Petru Velikom na konju (poznatom i kao „Bronzani konjanik“). Posećivao je i muzeje, kao na primer, Istorijski muzej koji je osnovao Aleksandar III. U svemu je tragao za nitima koje su stolećima čvrsto povezivale ruski i srpski narod. U mislima su mu se prikazivale najživlje slike iz prošlosti, kao na primer ta kada se veliki ruski car Petar Veliki u borbi protiv Turaka obratio za pomoć malenoj Crnoj Gori. Naime, napušten od svih Petar Veliki je poslao svog predstavnika da umoli Crnu Goru, jedinu slobodnu oblast od turskog zuluma, da objavi rat Turcima!

 

Sankt Peterburg

Prijemni ispit za Peterburšku duhovnu akademiju bio je izuzetno zahtevan, konkurencija za prijem oštra. Osetio je veliko olakšanje kada je saznao da je među malobrojnima koji su položili, da je primljen u to „gotovo nepristupačno svetilište (utočište) učenja“ (Sv. Vladika Mardarije).

Nepuna dva meseca nakon početka njegovih studija u Sankt Peterburgu, Crna Gora je objavila rat Turskoj. Ubrzo su isto učinile i Srbija, Bugarska i Grčka (teritorije koje su i posle Berlinskog ugovora 1878. godine i dalje ostale pod Turskom okupacijom). Žitelji Sankt Peterburga su počeli da izlaze na ulice i iskazuju svoju podršku slovenskoj borbi za oslobođenje. Mladi jeromonah Mardarije je tadanje masovno nadahnuće video, osetio po prvi put u životu. Srpski jeromonah iz Crne Gore se molitveno pridružio slovenskim snagama, načalstvujući na Svetoj Liturgiji u Kazanskoj katedrali.[1] Vrlo verovatno da je ovaj događaj veoma doprineo da se njegovo ime pročuje u Sankt-Peterburgu, posebno u krugovima naklonjenim slovenskoj ideji, odnosno ujedinjenju svih slovenskih zemalja. Tada je imao 22 godine.

Ostala su brojna svedočanstva o besedničkom daru i liku arhimandrita Mardarija: „živ, slikovit, pun uspelih komparacija i nadahnut iskrenim osećanjem, ostavio je snažan i nezaboravan utisak … učeni besednik… sala Akademije nauka je bila mala da primi sve koji su došli, pa su se mnogi vratili…“.[2] „Besednik je burno pozdravljen i tokom govora prekidan aplauzima oduševljenih slušalaca…“.[3] O besedništvu jeromonaha Mardarija u Rusiji nalazimo i u Predgovoru zbirke propovedi Zavet ruskom narodu: „Propovedajući pred najraznovrsnijom publikom, otac Mardarije je morao da se prilagođava intelektualnom nivou svojih slušalaca. Zbog toga se njegove propovedi dele na dve grupe. U prvu grupu mogu se svrstati propovedi upućene prostom narodu, izgovorene prostim jezikom, sa jednostavnim ciljem i naravoučenijem, a u drugu propovedi upućene obrazovanim slušaocima, izgovorene književnim jezikom i prvenstveno dogmatskog karaktera. Većina njegovih propovedi su srdačne, on se pre svega obraća čovekovom srcu a ne umu. Stoga su se u očima slušalaca često mogle videti suze. Na njemu je bio težak zadatak. Na njegovom mestu mnogi bi izbegavali zavidnu visinu crkvene propovedaonice. Tajna uspeha propovedi oca Mardarija krije se u njihovoj dubokoj životnosti, savremenosti i iskrenosti. Njegova reč se ticala svih bolesti i žalosti, svih radosti i uspeha njegovih slušalaca. Otac Mardarije je neustrašivo ulazio u borbu za Hrista, koga je ljubio vatreno i bezgranično. Neustrašivo se uspinjao na visoku crkvenu propovedaonicu, ne da bi se bojažljivo ulagivao svojim verskim protivnicima, već da bi snagom svoje reči odlučno pokoravao srca svih koji ga slušaju, usmeravajući ih ka stopama Hristovim. Sa visoke propovedaonice upućivao je svoju glasnu reč i zabludelim sinovima pravoslavnog naroda. I zaista, njegova reč puna snage i oduševljenja, dubine i zainteresovanosti, svežine i životnosti, nežnosti i dobrote, mnoge je smirivala i izvodila na put istine. Njegove propovedi narod je slušao sa velikom pažnjom. Posle nekih propovedi u crkvi bi zavladala tajanstvena tišina. Tako je reč ovog mladog pastira delovala na srca slušalaca. Često su se posle njegovih propovedi među slušaocima u crkvi mogle čuti reči: „Ovo je budući srpski Zlatous“!“[4]

Tokom studija u Petrogradu često je pozivan da sveštenosluži u Carskom Selu, u imperijalnoj Teodorovskoj katedrali u koju je na zajedničku molitvu dolazila cela carska porodica, ali pozivan je bio da propoveda i u školama, bolnicama, vojnim kampovima. Sveštenik Aleksandar Vasiljiev, osvedočeni prijatelj i brat u Hristu jeromonaha Mardarija, bio je ispovednik carske porodice.

Želeo je da bude sa svojim narodom u ovim teškim trenucima. Premda mu je ostala samo još jedna godina studija u Rusiji, krenuo je put Niša u kome se, obzirom da je Beograd bio pod opsadom, nalazilo sedište srpske vlade. Stigao je prve nedelje avgusta 1914. godine i odmah se javio srpskom Mitropolitu Dimitriju (budućem srpskom patrijarhu obnovljene Patrijaršije, 1920). Izrazio mu je svoju želju da ostane u Srbiji. Međutim, kada mu je rečeno koliko bi u Sankt Peterburgu mnogo značilo njegovo prisustvo i nastavak propovedničkog rada o oslobođenju Slovena, vratio se nazad u Rusiju gde je odmah započeo sa serijom predavanja na temu ujedinjenja svih Slovena pod okriljem Rusije, a što je bilo u direktnoj oprečnosti prema evropskoj politici.

 


NAPOMENE:

[1] Pisaće kasnije da je u Kazanskoj katedrali u Peterburgu propovedao i na dan Svetog Save, 14. januara 1914. godine, kada su se među prisutnima nalazili naslednik srpskog prestola, kraljević Aleksandar (kasnije kralj Jugoslavije, mučenički postradao 1934. godine), Mitropolit Vladimir i Nikola Pašić.

[2] D. Dragutinović, str. 92-93.

[3] Isto.

[4] Zavet ruskom narodu

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *