Sveti Mardarije lješansko-libertivilski i sveamerikanski – prva struna svetosavsko-kosovskog zaveta u Americi i Kanadi

UVOD

Zbog toga podnosim sve radi izabranih, da i oni dobiju spasenje
koje je u Hristu Isusu sa slavom vječnom (2 Tim 2, 10).

Sveti Vladika Nikolaj (†1956) u svoje doba pitao je i sebe i druge: „To pitanje, draga braćo, koje nas uvek onda uznemiruje, kad god pogledamo po jednolikoj masi ljudi, zauzetoj sitnim brigama i zagrejanoj sitnim strastima: Da li ima heroja i u našem vremenu, ili oni svi pripadaju isključivo prošlosti?… Da li su heroji privilegija samo prošlih vremena, i da li je naše vreme samo zborište malih i osrednjih ljudi?… Da li ima vreme heroja i vreme neheroja (O herojima našeg vremena)?“

Odgovor na postavljeno pitanje nalazimo danas, između ostalog, i u životu i delu četvorice krstonosnih pravoslavnih sveštenoslužitelja Reči Boga Živoga, koji su se u rasejanju (dijaspori) celosno odazvali na biblijsko-svetootački poziv da postanu, budu sveti. I to u dijaspori, gde još od najranijih vremena čovek nesrazmerno više sa znojem lica svog jede hleb (sr. 1 Moj. 3, 19), koja nas (dijaspora) neprestano i „podseća na putnički i krsni status Crkve u ovom svetu i veku: „u svetu smo, ali nismo od ovoga sveta“… Carstvo Božije je već prisutno, ali smo još na putu ka Carstvu, ka Nebeskoj Otadžbini“.[1]

Pored dvojice Svetih Vladika, Nikolaja Žičkog (†1956) i Varnave Hvostanskog (†1964), kao i Prepodobnog arhimandrita Sevastijana Džeksonskog (Dabovića, †1940), Bogom darovana ličnost za održanje i produbljivanje autentičnog života u Hristu i propovedanje Njegove Blage vesti, ne samo pravoslavnim Rusima i Srbima nego „svima narodima“, jeste prvi srpski Vladika u Americi i Kanadi (amerikansko-kanadski, rečeno tadašnjim jezikom), Sveti Mardarije (Uskoković, 1889–1935). Njega Pravoslavna Crkva po svoj vaseljeni odnedavno, kao jedan hor, proslavlja 12. decembra.

Životi Svetitelja Hristovih utkani su u Crkvu prvorođenih zapisanih na nebu (Jev. 12, 23). Ipak, u svojoj celovitosti ostaju sakriven[i] sa Hristom u Bogu (Kol. 3, 3), sve dok ne nastupi punoća vremena (sr. Gal. 4, 4) Promislom Božijim, kada „kao neki novi meteor zasijaju na Nebu Crkve“,[2] da bi potom obasjali celu sveštenu istoriju spasenja na prostorima na kojima ih je Bog poslao i Sam Gospod lično vodio. Zbog toga nije lako pristupiti opisu zemnog života „hristovski istinoljube i božanski pravedne“ ličnosti (po rečima njegovog savremenika B. Purića, generalnog konzula) kakav bejaše jeromonah, a kasnije i Sveti Vladika Mardarije. Jer, „ako je od jedanaeste godine želeo da se zamonaši, onda to nije slučajna priča“.[3]

U nadi da će čitalac sam naći odgovor na gore postavljeno pitanje, da li vaistinu ima heroja danas, izložićemo u najvažnijim crtama delatno-sastradalna svedočanstva iz života Svetog Vladike Mardarija tokom koga je ušao na uska vrata i prošao tesnim putem što vodi u život (sr. Mt. 7, 13-14). Na kraju, nadamo se da će izlaganje krsno-vaskrsnog života srpskog svetitelja iz Mitropolije crnogorsko-primorske – Svetog Vladike Mardarija – pomoći, između ostalog, da se još bolje osvetli vreme i iskušenja koja su se postavljala juče i danas pred pravoslavnu Crkvu kod nas i u svetu, kao i ličnosti apostolskog kova koje su se hvatale u koštac sa tim iskušenjima – a takav je bio Vladika Mardarije – postajući pobeditelji mraka i tame i svedoci Hristove svetlosti i nosioci Carstva Nebeskog.

 

Crkva Svetog Đorđa u selu Kornet

 

Ostaci porodične kuće Svetog Mardarija u Kornetu

 

 


NAPOMENE:

[1] Episkop Atanasije, Savremeni eklisiološki podsetnik o dijaspori, Los Anđeles – Vrnjci, 2013, str. 9.

[2] Mitropolit crnogorsko-primorski g. dr Amfilohije (Radović), Beseda na godišnjem parastosu Vladici Mardariju Uskokoviću u manastiru Svetoga Save u Libertivilu, 12. decembra 2013. Pripremila Ružica (Čupić) Marić, Staza Pravoslavlja – The Path of Orthodoxy, Vol. 49, May 2014, pp. 8 and 11.

[3] Isto.

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *