NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » SVETI JOVAN RUS

SVETI JOVAN RUS

SILNI U KROTOSTI – Sv. Jovan Rus
 
Danas jedan od najdražih svetaca među Grcima jeste sveti Jovan Rus, čije netljene mošti su ponos ostrva Euboia (Evija). Od Atine do hrama je zbog mnoštva sveta, koji posećuje hram Sv. Jovana Rusa, uvedena i redovna avtobuska linija. Nebrojna čuda potiču od njegovih moštiju i ikona, te čak i danas – kada svetski duh sa tolikom žestinom razara tradicionalnu Grčku pobožnost, mogu se naći ikone Sveca skoro u svakom Pravoslavnom domu, a često i u avtobusima. Sveti Jovan nije bio ni arhijerej, ni rečit bogoslov, već prosti i mladi čovek, koji je proveo veći deo svoga života živeći u jednoj štali.
Sveti Jovan bio je rođen na jugu Rusije od bogobojažljivih roditelja. Još kao mlad, 1711 godine, učestvuje u bitci protiv Turaka. Deleći nesretnu sudbinu mnogih Ruskih vojnika, Svetac biva zarobljen i prodan kao rob Turskom komandantu konjice iz sela Prokopion, pored Cesareje u Maloj Aziji. Fanatizovani Turci u muslimanskoj veri su svirepo mučili Hrišćanske robove, ne bi li se oni silom odrekli svoje vere. Dok su neki popustili takvom ubeđivanju, mnogi su radije birali mučeničku smrt. Čitave jedinice mučenika pribrojavane su u nebesne horove. U svojoj zaslepljenoj revnosti Turci su otimali sinove Hrišćana i prevaspitavali ih u fanatizovanu islamsku vojsku. U Prokopionu bio je smešten vojni logor ovih Janičara – mrzitelja Hrišćana. Novi rob Turskog Age postao je meta njihovog zagrizivanja. No nikakva vređanja ni batinanja njegovog Turskog gospodara nisu mogle da pokolebaju veru pobožnog Ruskog mladića, koji je otvoreno izpovedio, da će radije umreti nego izgubiti ono što ceni iznad svega – Svetu Pravoslavnu veru.
Blaženom Jovanu bilo je naređeno da radi u štali, gde je morao i da spava. Sečajući se hladne Vitlejemske pećine i jasli gde je Spasitelj sveta prvi put naslonio Svoju glavu, Svetac se radovao takvim surovim mestom svoga boravka. U svojoj poniznosti smatrao je čošak štale kao svoj mali raj gde je mogao slobodno da prinosi molitve i moljenja istinitom Bogu. Nepokolebljiva čvrstina njegove vere, njegova smernost, hrabrost, i blagost duha polako su omekšali srca Age i njegove žene, koji su ponudili krotkom ‘dečaku iz štale’ malu sobicu pored sen? za spavanje. Ali Jovan je više voleo da ostane u štali, gde je mogao usrdnije da se podvizava u asketskom životu, podvodeći svoje telo pod vlast duha, saglasno Apostolskoj zapovesti. Jeo je jako malo, mnogo sati provodio je u molitvi sa Davidovim Psalmima neprestano na njegovim ustnama. Sedmično se je spremao za pričest Najsvetijim Tajnama u obližnoj crkvi, znajući da bez snage u Hristu, neće moći da izdrži na putu prave Vere. Noćima krišom je odlazio u pripratu crkve radi bdenja. Bog je nagradio trudove svoga vernog sluge i preko njega podario milosti njegovom gospodaru Turčinu, koji je postao jedan od bogatijih i imućnijih ljudi u Prokopionu. Aga shvativši razlog svog novog blagostanja nije štedeo reči da to kaže svojim meštanima.
Jednom je Aga otišao na hodočašće u Meku, najsvetije muslimansko mesto. Dok je bio na putu, žena njegova okupila je prijatelje i rođake da se pomole za Agin sretan povratak sa tako napornog putovanja. Kad su se spremali da počnu da jedu, gospodarica je, okrenuvši se Jovanu, koji je posluživao za trpezom, rekla: „Kako bi bio samo zadovoljan tvoj gospodar, Gavan, kad bi bio ovde i jeo sa nama ovu Pilafu!“ Pilafu, uobičajeno jelo Srednjeg Istoka sačinjeno od žita, Aga je jako voleo. Želeći sve najbolje svome gospodaru i čvrsto verujući u Božju Svemoć, Jovan je zatražio od gospodarice tanjir pun pilafa rekavši da će ga poslati svome gospodaru u Meku. Gosti su se smijali, no gospodarica je zamolila kuvara da učini tako kao što je mladić zamolio, misleći da će ga odneti nekoj sirotoj Hrišćanskoj porodici što je bila njegova navika.
Oni, koji poznaju Jevanđelje ne bi trebali da se čude onim što će se desiti, jer zar nije Gospod kazao, ako budete imali toliko vere kao zrno gorušičino, gore ćete micati? Sa čvrstom verom, prepodobni se vratio u štalu sa tanjirom – dok je umojavao Gospoda, tanjir je isčeznuo kao odgovor na njegovu čvrstu prošnju. Kakvo li je samo čuđenje čitavog domaćinstva bilo kada se Aga napokon vratio iz Meke noseći sa sobom onaj bakreni tanjir u kome je bila hrana. Isto tako bio je začuđen i sam Aga kada se vraćao iz džamije, našavši vruču pilafu u svojoj zaključanoj sobi, gde je i noćivao. Još više se zabunio kada je primetio da su u bakrenom tanjiru ugravirani njegovi inicijali, isto kao i na ostalim posudama u njegovoj kući. „U ime Alaha, ne mogu da shvatim, kako je došao u Meku i ko ga je doneo!“ Kada mu je žena kazala o Jovanovoj molbi, shvatili su da je ovaj neobični događaj čudo Božje i od tada su svi smatrali Jovana za pravednika koji je našao milost kod Boga.
Još jednom je Aga sa svojom ženom pokušavao da ubedi prepodobnog da promeni mesto svog boravka, ali je Svetac radije nastavio da živi među životinjama, gde je sa voljom ispunjavao svoje dužnosti ne prekinuvši postove i podvizavanja.
Sa ovakvim načinom života nastavio je dok se nije nakon nekoliko godina razboleo. Predviđajući svoju končnicu pozvao je duhovnika i zamolio ga da ga pričesti Svetim Tajnama. Bojeći se fanatizovanih Turaka, sveštenik se nije usuđivao da javno donese Svete Darove. Primivši mudrost odozgo, dosetio se da u jabuku udubi utrobu. Oblivši ju voskom, mogao je da stavi u nju Sveto Pričešće, te ga tako bezbedno doneo do Svetca. Primivši prečisto Telo i Krv Hristovu, prepodobni je predao svoju svetu dušu u ruke Boga, koga je tako mnogo voleo. Upokojio se 27. Maja, 1730, proživevši četrdesetak godina u ovom privremenom ponoru greha i žalosti.
 
Prepodobni je pokopan hrišćanski po naredbi Age koji je i kao dar svoje ljubavi i velikog poštovanja prema Svecu priložio skupoceno odelo da pokriva njegove mošti. Tri godine kasnije na njegovom grobu pojavila se svetlost, koju su mnogi mogli da vide. Ujedno Svetac se javio i svome duhovniku prenoseći mu, da je volja Božja da se on otkopa, jer je njegovo telo neraspadnuto. Do 1924 mošti su ležale u crkvi Sv. Georgija u Prokopionu. Kada se desila izmena stanovništva između Grčke i Turske, mnogo Hrišćanskih žitelja Prokopionskih bilo je smešteno na otok Euboia, koji su sa sobom poneli i mošti dragog sv. Jovana. Sa velikom čašću i oduševljenjem primili su ga Grci, koji su u njegovu čast sagradili veličastven hram u selu Prokopionu Novom. I do današnjeg dana se tokovi pobožnih grčkih poklonika slivaju u ovo selo na otoku Euboia, gde Prepodobni odgovara na veru njihovih iskrenih molitava svojim čvrstim i brzim zastupništvom pred prestolom Božjim.
 
Neka od čuda Svetog Jovana
 
Prepodobni je učinio mnoga čudesa i posle svoje blažene končnice. Potomak Agin mnogima je ispričao sledeće čudo: „Moja deca nisu mogla da žive duže vremena, umirala su još kao vrlo mlada. Njihova nesretna majka, nakon što je izgubila svu nadu u mudrost medicine, potrčala je bez mog znanja moštima svetog raba Jovana, da joj daruje dete, koje ne bi umrlo tako mlado, da bi mi mogli radovati se videći ga kao mladog čoveka ili mladu devojku… U istinu pravedni Jovan čuo je preklinjanje moje žene. Bog nam je darovao mladog dečaka koga zovemo, kao što znate, Kole Guvan Oglu, (t.j. Sin Raba Jovana), i koji još i danas živi Božjom moći i molitvama Jovanovim.“
Nekoliko puta Sv. Jovan javljao se u snovima i vizijama upozoravajući na dolazeće nevolje. Jednom je upozorijo grčke đake, da će krov pasti; imali su dovoljno vremena da se bace ničice ispod klupa i kada je krov pao, tramovi su se zaustavili na klupama ne povredivši nijedno dete.
Ne davno mogli smo čuti o čudnovatom isceljenju dva teža slučaja meningitisa – 19 godišnje čobanice na jugu Grčke i 3 godišnjeg dečaka u Londonu.
Danas se deo desne ruke Sv. Jovana, koja je obtočena posebnim srebrom, nalazi u Svetopreobraženjskom manastiru u Bostonu, gde dolazi mnogo sveta da slavi i traži molitve od ovog prostog Ispovednika Pravoslavne vere, znajući da Gospod – Koji ne sluša hvalisavce – brzo uslišava molitve krotkih.
 
(Zasnovano na životu Fotija Kondogla. The Orthodow Word, June-July, 1967).
   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *