NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Sveta revnost

Sveta revnost

Lakomislenost – ili..?

Stražite, dakle, jer ne znate
u koji će čas doći Gospod vaš-
budite spremni, jer u koji čas ne mislite
doći će Sin Čovečiji-
Ako li taj rđavi sluga reče u srcu svome:
Neće moj gospodar još zadugo doći-
Doći će gospodar toga sluge u dan kada se
ne nada i u čas kada ne misli i raseći će
ga napola i daće mu udeo sa licemerima.
Onde će biti plač i škrgut zuba.
(Mt. 24, 42-51)
Odavno već poznata je knjiga koja je 1912. godine izdata na Atosu i koja je naslovljena „Posmrtna zaveštanja prepodobnog Nila Mirotočivog Atonskog“. Ona sadrži, osim duhovnih pouka i opomena monaštvu, proročanstva ovog velikog podvižnika o poslednjim vremenima, o svetskom zacarenju Antihrista i o nevoljama koje će zatim postići svet. Sada smo dobili ruski prevod predskazanja svetogorskog otšelnika, koja se prevashodno odnose na 20 vek, a koja do danas nisu bila prevedena sa grčkog i stoga su nam nepoznata. To su porazna proročanstva koja zapravo samo dopunjuju i razvijaju ono što smo i ranije znali. Ovo je njihov doslovni tekst:
„Od oko 1900. godine, pa do sredine 20. Stoleća, ljudi toga doba postaće takvi da će se jedva moći prepoznati. Kada se približi vreme Antihristova dolaska, razum ljudi pomračiće se od plotskih strasti i samo će se beščašće i bezakonje razrasti. Svet će biti neprepoznatljiv, izmeniće se izgled ljudski, zahvaljujući bestidnosti u odevanju i češljanju neće moći jasno da se razlikuju muškarci od žena. Ti će ljudi biti divlji i zverski surovi zbog sablazni Antihristovih. Neće biti poštovanja prema roditeljima i starijima, ljubav će nestati. A pastiri hrišćanski, episkopi i sveštenici, postaće ljudi sujetni koji savršeno ne razlikuju desni put od levoga. Tada će se hrišćanski moral i predanje izmeniti. Među ljudima će nestati skromnosti i celomudrija, a zacariće se blud i raspuštenost. Laž i srebroljublje prevazići će svaku meru, a teško onima koji gomilaju blago. Društvom će zagospodariti blud, preljuba, muželoštvo, tajna dela, krađe i ubistva.
I u to buduće vreme, zahvaljujući sili ogromnoga zločinstva i raspusnosti, ljudi će se lišiti blagodati Svetog Duha koju su dobili na Svetom Krštenju, a ujedno će izgubiti i grižu savesti.
Crkve Božije ostaće bez bogobojažljivih i blagočestivih pastira i teško tada onima hrišćanima koji ostaju u svetu i koji će savršeno izgubiti veru, pošto će biti lišeni mogućnosti da ma od koga vide svetlost poznanja. Tada će se oni udaljavati od sveta, tražeći u sveštenim pribežištima olakšanje od duševnih stradanja, ali svugde će nailaziti na prepreke i tegobe. i sve će to biti posledica toga što će Antihrist uspeti da gospodari svima i da postane vladar cele vaseljene i što će tvoriti čudesa i neverovatna znamenja. On će uz to dati poročnu mudrost nesrećnom čoveku, tako da će ovaj načiniti takva otkrića da može jedan čovek sa drugim da razgovara sa jednog kraja zemlje na drugi. Tada će ljudi leteti po vazduhu kao ptice i prosecaće morske dubine kao ribe. i kada sve to dostignu, bedni ljudi će u udobnosti provoditi život, ne znajući, nesrećnici, da je to – obmana Antihristova. A on će, zlikovac, zahvaljujući čovekovoj sujeti tako usavršavati nauku, da će to ljude skrenuti sa puta i privesti neverovanju u postojanje Troipostasnoga Boga.
Tada će Sveblagi Bog, videći pogibao ljudskoga roda, skratiti dane radi onih malobrojnih koji se spasavaju, jer će Antihrist hteti da sablazni, ako je moguće, i izabrane „tada će se iznenada pojaviti mač kazne i ubiće opsenara i sluge njegove.“
Može li još kome da ne bude jasno da je u ovom poraznom proročanstvu pred nama jasna slika svega što se danas događa u svetu?
Neki potpuno uzaludno i neosnovano nastoje da nas uvere kako je „uvek tako bilo“ i da „ničeg novog sada nema“. Svakako, greha i bezakonja svagda je bilo, ali nikada još u istoriji hrišćanskog čovečanstva sve to nije poprimalo tako uistinu čudovišne razmere kao u naše vreme – ljudi su oduvek grešili, ali nikada još tako bezočno, tako javno i drsko, bez ma kakvog nagoveštaja pokajanja, kao danas.
Vredno je pomena i to da je sve o čemu se govori u ovome proročanstvu poprimilo još veće razmere u poslednjih pola veka – otkako se survala naša pravoslavna Rusija sa „onim koji zadržava“ kao njenom glavom i koji je, po rečima naših duhonosnih svetilnika, episkopa Teofana Zatvornika i svetoga Jovana Kronštatskog, „zadržavao bezbožničko smućivanje i mrsko učenje“, ne dajući Antihristu da se pojavi.
Nema više nikoga ko bi se njegovom pojavljivanju mogao suprotstaviti i zato je sasvim prirodno očekivati njegov dolazak i zacarenje u svetu koji je sasvim pogružen u svakovrsne grehe i bezakonja. i ne samo da ga sada niko ne sprečava da dođe, nego naprotiv – mnogi su se posvećeno uključili u posao oko pripreme njegovog skorog zacarenja, uključujući, strašno je reći – čak i neke hrišćanske sveštenoslužitelje, pa i najviše crkvene jerarhe, koji su satrudnici bezbožnika i javnih i tajnih neprijatelja našeg Gospoda i Spasitelja. Oni sa njima pregovaraju, sklapaju različite kompromise i saglašavaju se i u ovome što se neretko graniči sa izdajom naše svete vere i Crkve.
„Apostasija“ ili „otpadništvo“, o čemu je proricalo Slovo Božje u ličnosti Svetog Apostola Pavla (2. Sol. 2. glava), sada je u punom zamahu i teško onome ko to ne vidi ili, što je verovatnije, ne želi da vidi, ko iz neoprostive lakomislenosti zatvara oči na sve što se događa u svetu i umiruje sebe i druge kako „ničega posebnog sada nema“, kako je „sve prirodno“. No, je li to tek lakomislenost? Ne krije li se iza toga još nešto, misao o čemu se sama nameće kada se slušaju takva naivna uveravanja? Antihrist i njegove sluge nipošto nisu zainteresovani za to da se o njegovom dolasku i zacarenju previše govori i razglašava: on će doći kao veliki dobročinitelj čovečanstva i čak pokrovitelj vere i Crkve, očekujući sveopšte priznanje i svenarodno poklonjenje. A iz svetootačkih proroštva mi znamo da će Antihrista da prime i da mu se poklone ne samo sasvim neverujući, nego i oni koje on obmane kao navodno verujuće, pa čak i hrišćanski sveštenoslužitelji, uključujući tu i nosioce i najviših crkvenih činova.
Je li vreme pojave Antihrista već došlo?
Mi to ne tvrdimo.
Samo kažemo da se duh antihristov u svetu već jasno oseća, kao da je njegovo javljanje već blizu, pred vratima, po rečima Hrista Spasitelja Koji nam je dao mnoštvo znakova blizine kraja.
A osim toga, što je najvažnije, mi želimo da sve upozorimo na obmanu tim duhom antihristovim. On već i sada, u liku svojih slugu koje pripremaju njegov dolazak, veoma lukavo i vešto vrbuje svoje pristalice i sledbenike, mameći ih različitim privlačnim parolama i sablažnjivim obećanjima. i mnogi se već hvataju na njegovu udicu i u njegove vešto razapete mreže“.
Odbacivati misli o dolasku Antihristovom – u njegovom je interesu I veoma je opasno. Onaj ko to čini već je napola u njegovim rukama i jasno je da će mu se pokloniti kad dođe, pribrojavši se njegovim vernim slugama.
A šta će biti sa predskazanjima o navodnom predstojećem vaskrsenju Rusije i trijumfu Pravoslavlja u njoj i u celom svetu?
Svi bismo mi, razume se, veoma želeli da vidimo našu nesrećnu Otadžbinu Rusiju gde vaskrsava u novi život i da učestvujemo u trijumfu naše svete vere – čemu reči! Ali takvu neiskazivu milost Božju valja zaslužiti. Inače, tek tako, toga biti neće i nadati mu se, bez ikakvog osnova – uzalud je.
Uz to, neophodno je znati da su sva predskazanja uvek relativna i da uopšte nisu bezuslovna. i sam prorok Jona, po dopuštenju Božijem, predskazivao je pogibao i propast velikog grada Ninive, no to se proročanstvo nije ispunilo. Niniva nije bila razrušena – Bog ju je poštedeo zbog svenarodnog pokajanja njenih žitelja, počev od samog cara.
Tako i mi treba da gledamo na savremena zbivanja u svetu: mač kazne već visi nad svetom, no blaga desnica Božja još ga može ukloniti, ukoliko u svetu bude tog „sveopštega moralnog očišćenja, svenarodnog dubokog pokajanja i dviga od neznabožačkih nastrojanja ka hrišćanskim“, na šta je – avaj! – zalud svojevremeno pozivao ruski narod naš divni pastir-čudotvorac, sveti pravedni Jovan Kronštatski.
Bez pokajanja nema spasenja“ – to je sveta istina znana svakom pravom hrišćaninu i stoga je više nego naivno nadati se da će do spasenja i preporoda Rusije i celoga sveta doći bez pokajanja.
U svojim besedama iz 1906 i 1907. godine sveto pravedni Jovan Kronštatski je govorio doslovno ovako: „Kako se vidi, ubrzo će doći dan Drugog Dolaska Hristova – jer nastupilo je u Svetom Pismu predskazano odstupništvo od vere“ Šta da se dalje očekuje, ukoliko se produži ovakvo bezverje, ovakva moralna iskvarenost, ovakvo bezvlašće? Treba li Hristos ponovo da dođe na zemlju, da se ponovo raspne i umre za nas? Ne! To bi bilo ruganje Bogu i gaženje Njegovih Svetih Zakona. On će ubrzo doći, ali da sudi svetu i da svakome da po delima“ Može biti da ćemo ubrzo zažuti strašnu vest: „Evo, ženik dolazi u ponoć i blažen je koga nađe gde bdi“ „Ako u ruskom narodu ne bude pokajanja, kraj sveta je blizu“.
Eto zašto svi mi treba sada da mislimo pre svega na pokajanje, odloživši daleko na stranu sve drugo – sve sujetne brige, planove i ideje.
Ima li pak u savremenom svetu takvog pokajanja, takvog sveopšteg obraćanja Bogu, koje je jedino kadro da ukloni karajuću desnicu Božju od u bezdan moralnoga pada sve dublje pogruženog sveta?
Nema.
U okolnostima u kojima danas živimo pomenuto proročanstvo prepodobnog Nila Mirotočivog nije ništa manje aktuelno. Za sve nas jednako su obavezujuća upozorenja i opomene Hristove o Njegovom Drugom dolasku i o bezuslovnoj neophodnosti našega stalnog pripremanja za to.
Bdite! – zapovedio nam je Hristos Spasitelj – jer u čas u koji ne mislite doći će Sin Čovečiji (Mt. 24, 44).
Upravo tako nastrojenje jeste naš zakon, ukoliko smo istinski hrišćani i ako se nismo prodali slugama dolazećeg Antihrista.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *