NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Sveta revnost

Sveta revnost

Uoči Antihristova dolaska

Ali nemoj da ih držiš samo za sebe, nego ih svakome štedro saopštavaj. (Sv. Kiril, Arhiepiskop Jerusalimski)
Bliži se velik i radosni praznik Roždestva Hristova. Mnogi Rusi i uopšte pravoslavni ljudi koji žive u rasejanju odavno se bore za to da se kod nas uvede novi kalendar i sa se tako ovaj praznik slavi zajedno sa Amerikancima i svim inoslavnima koji u svojoj crkvi koriste novi kalendar, kako se ne bismo razdvajali od njih.
Ali oni ne znaju, ili, tačnije, ne žele da znaju, da savremeni ljudi na Zapadu više nemaju Roždestvo Hristovo sem u malim izuzecima. Božić je zamenjen nekakvim „zimskim praznikom“ u kojem nema čak ni pomena od Hrista Spasitelja nego je glavni lik živahni rumeni starčić sede brade koji veselo deli deci darove i čije se figure i predstave svugde mogu videti u vreme ovoga „praznika“. Veliki dani pripreme za preveliki događaj javljanja u svetu Ovaploćenoga Sina Božjega pretvoreni su sada u dane bučnog „biznisa“ – kada milioni koriste priliku da se obogate. A o Hristu Spasitelju tu niko više i ne misli! Presveto Ime Njegovo niko i ne pominje!
Kako se to dogodilo?
To je, razume se, veliko „postignuće“ slugu Antihrista koji dolazi i koji će nastojati da ljudima zameni Hrista Spasitelja, da dođe na Njegovo mesto.
Daleko smo mi od drskosti da predskazujemo tačan rok pojave Antihrista, jer Slovo Božje, ustima Samoga Gospoda Isusa Hrista, jasno svedoči o tome da to niko od ljudi ne može znati. A o danu tome i o času niko ne zna; ni angeli nebeski, do Otac moj sam (Mt. 24,36) – to je rekao Gospod govoreći o Svom Drugom Dolasku i kraju ovoga sveta, uoči čega i treba da se pojavi Antihrist.
Ali Gospod je istovremeno ukazao i na mnoštvo znakova blizine Svoga Drugog Dolaska i kraja sveta, završivši sledećim svetom: A od smokve naučite pouku: kada se grane njene već podmlade i olistaju, znate da je blizu leto. Tako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu, pred vratima (Mt. 25,32-33).
Isto tako i u apostolskim poslanicama imamo mnoštvo ukazivanja na to kojim će se znacima karakterisati epoha pojave Antihrista i kakav će on sam biti (vidi, na primer, 2. Pet. 2 i 3, 1.Jn. 2 i 4, 2. Tim. 3,1-14 i, posebno, 1. Sol. 4,16-18; 5,1-11 i 2. Sol. 2).
A veliki Otac Crkve sveti Kiril, Arhiepiskop jerusalimski, u svojim predragocenim i dubokomislenim Poukama za oglašene neposredno i odlučno savetuje hrišćane: „Znaš znake antihristova dolaska; ali nemoj da ih držiš samo za sebe, nego ih svakome štedro saopštavaj“ (Pouka petnaesta).
Eto, na osnovu svega gore rečenog mi imamo ne samo pravo nego i svešteni obavezu da u onome što se događa u svetu vidimo ispunjenje svega onoga što su prorekli Slovo Božje i sveti Oci Crkve o Antihristu i o poslednjim vremenima, bratski odvraćajući sve verujuće od lakomislenosti i ravnodušnosti prema neskrivenim znacima vremena.
A tih sve brojnijih uistinu strašnih znakova vremena toliko se nagomilalo, da čak i oni koji su nas još nedavno osuđivali zbog toga što previše pišemo o Antihristu, sada počinju da proziru i da priznaju da smo bili u pravu kada smo dizali na uzbunu dok je većina prebivala u nekakvoj apatiji, uopšte ne primećujući kuda ide savremeni svet.
Zar je ikada u prošlosti bilo takvoga vremena kojemu bi toliko odgovarao naziv „poslednja vremena“?
U poslednje dane – obratimo pažnju na to šta sveti Apostol naglašava kao odliku upravo „poslednjih dana“ – nastupiće teška vremena. Jer ljudi će biti samoljubivi, hvalisavi, gordeljivi, hulnici, neposlušni roditeljima, neblagodarni, nepobožni, bezosećajni, nepomirljivi, klevetnici, neuzdržljivi, surovi, nedobroljubivi, izdajnici, naprasiti, naduveni, više slastoljubivi nego bogoljubivi, koji imaju pobožnost a sile njezine su se odrekli. (2. Tim. 3,1-5).
Danas u svetu osobito gospodstvuju gordost i samoljublje kao nikada pre, a upravo je to, po učenju svetih otaca-podvižnika, koren i početak svih ostalih strasti, svega onoga što je Sveti Apostol pobrojao.
Sve ove osobine bile su svojstvene našem ruskom životu uoči revolucije, što je i dovelo do trijumfa boljševizma, a koji je konačno razuzdao sve te strasti, zalio krvlju celu rusku zemlju i doneo ruskom narodu nečuvena stradanja.
Na našu veliku nesreću, mnogo toga, bez obzira na već preživljene strahote, ni do danas nije iskorenjeno.
***
U tome je glavni uzrok svih naših unutrašnjih smutnji i podela, svih raspri, svađa i međusobnih neprijateljstava, umesto očekivanoga, reklo bi se, bratskoga saglasja, jednodušnosti, hrišćanske ljubavi i uzajamne pomoći. Zacarili su se gordost i samoljublje, svi bi da vladaju, a niko neće smireno da sluša i potčinjava se.
Istu takvu žalosnu sliku srećemo i na Zapadu, gde konačno kopne poslednji ostaci hrišćanstva, gde samoljublje, srebroljublje, gordost i preuznošenje drsko podižu glavu, gde se, kao i u predrevolucionarnoj Rusiji, gubi svako poštovanje prema roditeljima i starijima, gde razvrat, preljuba i bezočnost idu do krajnjih granica, gde javno preovlađuje beščašće a blagočešće je licemerno i malaksalo.
Eto takva je slika savremenoga života i to već navodi na misao o nastupanju „poslednjih dana“!
Svi koji hoće da žive pobožno u Hristu biće gonjeni. A zli ljudi i opsenari napredovaće od zla na gore, dovodeći i druge i sebe u zabludu
(1 Tim. 3, 12-13).
Takvoga gonjenja na one koji žele da žive istinski blagočestivo u Isusu Hristu, a i na samo Hrišćanstvo, još nikada nije bilo, osim u prva tri veka Svete Crkve. Tada je ono ipak bilo nešto sasvim novo i nepoznato čovečanstvu pogruženom u tami neznaboštva, a sada hrišćanstvo gone odstupnici koji ga savršeno poznaju i svesne su sluge Antihrista koji dolazi. Može se bez okolišanja reći da danas u svetu blaguju samo „zli ljudi“ i „opsenari“, koji su u svoje ruke uzeli sve, uključujući i državnu vlast, i koji strogo po svome ličnom egoističnom nahođenju raspolažu svim zemnim blagom. Časni ljudi stradaju, a moćnici i protuve blaguju.
I to je znak nastupanja antihristove epohe!
No za naše vreme karakteristična je u „sila obmane“ – o čemu piše Sveti Apostol Pavle u svojoj Drugoj poslanici Solunjanima – kada ljudi poveruju laži (2. Sol. 2,11). Istina i laž u naše će se vreme tako pomešati, da će i najrazumnijem čoveku neki put biti teško da razabere gde je istina a gde laž. Laž se tako drsko izdaje za istinu da se mnogi predaju toj opseni i odvraćaju se od istine. A razobličiti tu laž, koja se radi svoga utvrđivanja vešto koristi svim sredstvima ovoga sveta koja joj na potpunom raspolaganju – uključujući i ogromna novčana sredstva i društvenu vlast, biva veoma teško.
A to je tako osobito zato što će, kako je upozoravao i Apostol i što mi vidimo da se ispunjava, doći vreme kada zdrave nauke neće podnositi, nego će po svojim željama okupiti sebi učitelje da ih češu po ušima.
I odvratiće uši od istine, a okrenuti se bajkama (2. Tim. 4,3-4).
Koliko se sada namnožilo svakojakih samozvanih učitelja koji uistinu „češu po ušima“, koliko li samo sekti i političkih partija najrazličitijih usmerenja. Doslovno glavu može izgubiti onaj ko nema čvrsta, istinski hrišćanska načela i koga ljulja i zanosi svaki vetar učenja, obmanom ljudskom i lukavstvom radi dovođenja u zabludu (Efes. 4,14). Kako je lako prevariti se u prašumi svih tih podmuklih laži i odlutati sa pravoga puta istinskog hrišćanskog života!
A svi ti sejači laži su svesne ili nesvesne sluge Antihrista, koje mu služe ili iz ubeđenja ili prosto iz gluposti, pripremajući njegov kratkotrajni trijumf na zemlji, koja na naše oči postaje njegova očevina.
Uprkos nas oni svim dostupnim sredstvima napadaju, kipteći mržnjom na nas zbog toga što razobličanamo i njih i njihovoga gospodara kome oni tako verno služe, a upozoravamo sve istinski verujuće na njihove podvale.
„Zato pazi na sebe, čoveče – poučava nas veliki otac Crkve sveti Kiril, Arhiepiskop jerusalimski – i čuvaj dušu svoju. Crkva ti svedoči pred Bogom živim i unapred ti govori o Antihristu pre no što on dođe. Hoće li to biti za ili posle tvog života, ne znamo. No za tebe je dobro da to znaš i da se paziš“ (Pouka petnaesta).
Iz mnogobrojnih svetootačkih predskazanja još iz prvih vekova hrišćanstva mi znamo da većina hrišćana poslednjih vremena neće prepoznati Antihrista kada dođe, nego će mu se svojevoljno pokloniti kao svome duhovnom vođi i gospodaru. On će se u početku pokazati kao najveći revnitelj i pokrovitelj svakoga dobra, pa čak i hrišćanstva, ali samo bez Hrista, i mnogi koji revnuju za kanonsko ustrojstvo Crkve i za crkvenu disciplinu, a osobito za poslušnost i potčinjavanje crkvenim vlastima, izgledaće kao strogi kanonista koji strogo kažnjava sve koji ne budu hteli da mu se potčine i poštuju ga, oslanjajući se na slovo crkvenih kanona.
Eto zašto se mi, sledeći pouku svetog Kirila, tako često vraćamo na temu o Antihristu – koja je najaktuelnija u naše vreme.
Nama će se, može biti, veoma brzo postaviti ključno pitanje: sa kome smo – sa Hristom ili sa Antihristom. i mnogi će se tada sablazniti i poći za Antihristom, obmanjujući i sebe i druge.
Evo čega nam se valja i od čega neka nas sačuva Svemilostivi Gospod!
A to se može dogoditi veoma lako i neprimetno, ukoliko se budemo lakomisleno i nebrižno odnosili prema svemu što se danas događa u svetu i ako budemo i sebe i druge uljuljkivali kako nema ničega posebnog, nego sve teče prirodno.
Eto zašto je sada svima nama neophodno da imamo na umu pouku našega Gospoda i Spasitelja o neprestanoj duhovnoj budnosti:
Bdite i molite se da ne padnete u napast! (Mt. 26,41).
Stražite, dakle, jer ne znate dana ni časa u koji će Sin Čovečiji doći (Mt. 26,41)
A što vama govorim, svima govorim: stražite! (Mk. 13, 37).

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *